Darežljivost u Briselu

Šta poklanja Kosovu otrovna pčelica Vučić?

0
862

2015-02-16_134125Ako je i bilo onih koji su gajili tračak nade da će duga pauza, promena pregovarača i izmenjene geopolitičke okolnosti doneti neke korist Srbiji u briselskim sesijama Beograda i Prištine sada ih sigurno više nema. Ako je neko ikada i sumnjao da je Vučić na vlast došao tek kao puka marioneta zapadnih interesa sada više nema razloga za sumnju. Srbija je u Briselu progutala još jednu žabu, a osnovni postulat širenja savremenog globalizma “postavljeni cilj je konstanta a ljudi koji ga ostvaruju promenljiva” doživeo još jednu potvrdu.

Jer, Tadić, Stefanović, Dačić i Vučić kao da su u istom danu cepljeni anti-patriotizmom, osveštani političkim nemoralom i poškropljeni izdajstvom. Kako drugačije objasniti kontinuitet u odricanju od Kosmeta koji pokazuju svi naši pregovarači, bez obzira na vreme i okolnosti u kojima su vodili pregovore?!

Nije bilo teško pretpostaviti da će se taj trend nastaviti i 9. februara u Briselu, mada se mora priznati da stepen Vučićeve darežljivosti prema kosovskoj paradržavi predstavlja izvesno iznenađenje, posebno za one koji dolazak engleskog spin-majstora Alistera Kembela (tvorca anti-srpske kampanje tokom NATO bombardovanja) nisu povezivali sa briselskim razgovorima. Ali, sve je to vrlo povezano.

No, da se prvo pozabavimo Vučićevim poklonom kosovskim separatistima. Prihvatanjem Sporazuma o pravosuđu onako kako ga je definisao Ahtisarijev plan, Srbija je samoproklamovanoj državi “Kosovo” omogućila, a sebi onemogućila, bitan atribut državnosti – sprovođenje zakona na celoj teritoriji. U tom smislu mora se posebno naglasiti sledeće:

– Potpisivanjem Sporazuma o pravosuđu Srbija definitivno ukida sve sudove i praktično se odriče pravne nadležnosti nad KiM.
– Svi sudovi na KiM sudiće po Ustavu i Zakonima tzv. Republike Kosovo, pod njenim grbom i zastavom, a sudije će polagati zakletvu kosovskoj paradržavi.
– Sve odluke u konačnom ishodu po redovnim i vanrednim pravnim lekovima donosiće Priština u okviru svog pravnog sistema.

Kada nekome sve ovo omogućite i potpišete teško možete reći kako ga ne priznajete za državu. Tim pre što prisiljavate građane da sve to prihvate. Otuda i ne čudi što je tzv. kosovski premijer, Isa Mustafa, objavio veliku pobedu nad Vučićem i otvoreno najavio priznanje Kosova od strane Srbije. Sve ukazuje na to, sve ide ka tome.

Pored ovog strateškog, Vučićevo krotko ponašanje u Briselu ima i bitan dnevno politički aspekt za održanje na vlasti Ise Mustafe i Hašima Tačija. Demonstracije u organizaciji pokreta “Samoopredeljenje” koje su se nastavile čudnim samoegzodusom Albanaca prema zapadnim zemljama uzdrmali su pozicije jedva nedavno formirane kosovske vlade, a izlazak Srba iz njenih redova doveo je u pitanje i njenu tesnu skupštinsku većinu. Objavljivanje “pobede” i činjenica da ni po jednom pitanju nije morao napraviti nikakav ustupak stabilizuju Mustafine političke pozicije i daju mu argumente u borbi sa političkim protivnicima. Otuda im je Mustafa poručio da “bez razgovora sa Srbijom ne bi bilo pristupa severu još 20 godina, kao što ga nije bilo ni prošlih 15”. Da li je Mustafa ovom izjavom nešto slagao? Nije.

A šta sa Vučićem? Njemu je, po običaju, ostala demagogija, medijska manipulacija i otvoreno laganje sopstvenog naroda, koje sve više prelazi u drskost. Da vidimo kako se ponašao u ovom slučaju.

Počećemo od dolaska u Beograd Alistera Kembela, Blerovog spin-savetnika koji je pripremao i vodio anti-srpsku kampanju tokom zločinačke NATO agresije na Srbiju. U svom prethodnom tekstu na ovom portalu (“Šta nas čeka u Briselu”) povezali smo njegov dolazak sa očekivanjem loših vesti iz Brisela. I bili u pravu. Budući da je, evidentno, i pre odlaska u Brisel znao šta će potpisati, Vučić se koncentrisao na to kako će najbezbolnije po sebe javnosti preneti loše vesti. Sve je imalo prepoznatljivi spin-scenario Alistera Kembela.

1. Pregovori su navodno završeni rano izjutra 10. februara i bili su (opet, navodno!) teški i iscrpljujući, pa nije bilo konferencija za štampu, neugodnih pitanja i nemuštih odgovora. Samo ozbiljna faca i kratka izjava da se dobilo najviše, a izgubilo najmanje što se moglo. Kraj. Nigde objašnjenja, nigde argumenta, nigde logike. Istina, to obraćanje u ranim jutarnjim satima, a zatim nedostupnost medijima za aktuelnu temu, već je poznati scenario briselskih manipulacija, ali sve ono iza toga nosi Kembelov pečat. Dakle, samo jedna izjava Vučića, a dalje su stvar preuzeli njegovi telali.

2. Tokom 10. februara, pre svega sa Pinka, ali i ostalih nacionalnih frekvencija gotovo celokupne kratke vesti, koje idu svakog sata, bile su posvećene tempu Vučićevih aktivnosti, gde se nabrajalo gde je sve srpski premijer morao da se pojavi u nekih tridesetak sati. Ko je to slušao, mora da je pomislio da je Vučić nekakva pčelica, koja po cvetnom polju “evropskog puta” neumorno skuplja med za svoje građane. Naravno, u tom nabrajanju Briselski sporazum naveden je samo kao jedna od brojnih obaveza srpskog premijera, bez ikakvih tumačenja i komentara. Radi se o tehnici manipulacije “razredi-zgusni” gde se skrivanje određenih informacija nadoknađuje viškom drugih (besmislenih) vesti vezanih za nosioca (u ovom slučaju Vučića). Tehnika je inače Kembelova specijalnost.

3. Tumačenje novog briselskog odricanja (naravno afirmativna) davali su uglavnom niže rangirani činovnici državne uprave poput Milivoja Mihajlovića, direktora vladine kancelarije za medije (bio na Kembelovom predavanju u Vladi), Stevana Vulovića gradonačelnika Zubinog Potoka po Jahjaginim izborima, kao i predstavnici NVO sektora, a najviše rangirani bio je ministar pravde Nikola Selaković, koji se međutim nije upuštao u pravnu analizu, već samo kratko odgovorio pobednički euforičnom Isi Mustafi, da Srbija neće priznati Kosovo. Kao da će se on, Selaković, nešto pitati o tome!

4. U afirmaciji Sporazuma o pravosuđu uglavnom se koristila Tačka 10. gde se kaže da će Srbi imati većinu u sudovima gde su većinski živalj, što nije bog zna kakav ustupak kada se uzme u obzir da se predviđa prosta većina u sredinama gde Srbi čine i preko dve trećine stanovništva. Naprotiv. Uostalom, šta je važno ko je sudija kada sudi po kosovskim zakonima, a zakletvu polaže na njihovoj zastavi?!

5. U svojim hiperaktivnostima dan posle briselske sesije Vučić je plasirao niz “dobrih” i “ohrabrujućih” vesti, uglavnom o smanjenu nezaposlenosti i eknomskom rastu, što je manipulativna tehnika “preusmeravanja pažnje”, takođe Kembelov specijalitet izbrušen tokom bombardovanja SR Jugoslavije i Iraka. A i svi podaci koje je izneo su statističke manipulacije kakve je koristio Dinkić.

Mogli bismo nabrojati još neke tragove Kembelove prisutnosti u aktivnostima na omiljenu Vučićevu temu kako građanima ugurati u usta žabu uz što manji gubitak rejtinga, ali i rečeno je sasvim dovoljno da se shvati zašto je ovaj osvedočeni srbomrzac posetio Beograd početkom februara i u čemu zapravo pomaže Vučiću. Pitanje Vučićevog moralnog kodeksa da prima i angažuje čoveka najdirektnije umešanog u bombardovanje svog naroda ostavićemo sada po strani.

Ono što se, međutim, mora postaviti kao pitanje nakon prve briselske runde u novom pregovaračkom sastavu i njenih rezultata, jeste šta se, na osnovu nje, može očekivati dalje u tom procesu, odnosno dokle će Vučić biti spreman da ide u zaokruživanju kosovske državnosti?

Bojim se da nam je premijer iz Brisela poslao veoma loše signale. Iz onoga kako se on tamo ponašao i šta je postigao očigledno je ne samo da je spreman da ide do kraja u priznanju kosovske nezavisnosti, već i da svesno ubrzava taj proces. Da krenemo redom:

Prvo, on očigledno prihvata rešenja tzv. Ahtisarijevog plana kao okvir za pregovore, a taj dokument kao cilj ima uspostavljanje kosovske nezavisnosti. U dosadašnjem toku tzv. “pregovora” srpski pregovarači nisu izborili čak ni jedan zarez više u odnosu na ono što im je propisao Ahtisari. Čini se da nisu ni pokušavali! Zašto, ako se zna da je taj dokument praktično mapa puta Kosova u nezavisnost i da kao kraj procesa predviđa međusobno priznanje dve države? Taj dokumenat je zvanično odbačen u SB OUN kao suprotan Rezoluciji 1244. Zašto onda srpski pregovarači prećutno prihvataju njegovu implementaciju pod imenom Briselski sporazum? Zašto to sada čini i Vučić, jer Sporazum o pravosuđu reguliše ovu oblast baš onako kako to piše u Ahtisarijevom planu?

Drugo, Vučić je u startu pokazao da je spreman da prihvati kapitalne ustupke a da za uzvrat ne dobije ništa.

Treće, njegova spremnost da čitavu oblast pravosuđa, izuzetno pravno složenu i politički osetljivu, čak i sa ovako slabim garancijama za Srbe, prelomi preko kolena na samo jednom sastanku pokazuje da mu se negde strašno žuri. Čak ni Tači se ne bi bunio da je rešavanje ove oblasti, u kojoj sve daje a ništa ne dobija, Vučić razvukao na par sastanaka. Ali, ne, on žuri! Gde? I zašto, kada zna da na kraju procesa stoji priznanje?

Četvrto, Vučić pokazuje evidentnu nameru da i po pitanju briselskih razgovora o Kosovu zadrži svoj bezumni apsolutizam. Za razliku od šiptarske strane koja je nakon svake briselske runde podnosila izveštaj svom “parlamentu”, Vučiću tako nešto ne pada na pamet. Zašto ako ima takvu većinu da može izglasati sve što mu se prohte. Odgovor je jednostavan – želi da izbegne javnu raspravu i publicitet.

Uzimajući u obzir sve ovo, ne treba se zanositi iluzijama da ćemo iz Brisela čuti bilo kakve dobre vesti u pogledu statusa južne srpske pokrajine. Pre nego su napravili svoju sramnu i neprincipijelnu koaliciju sadašnji srpski vlastodršci su očigledno sa evroatlantistima dogovorili cenu, a Kosmet je nesumnjivo bio deo tog paketa. I to je predstava koju ONI nazivaju Briselskim procesom. Uostalom, Vučić se mnogo više iznervirao što mu je prolaznik u Briselu uzviknuo “Živeo Šešelj!” nego što je u cugu potpisao predaju srpskog pravosuđa kosovskoj paradržavnoj tvorevini. Jer, oni sa kojima se dogovarao nisu mu rekli da je i Šešelj deo scenarija …

Za www.koreni.rs

Dragan Milasinovic

Dragan Milasinović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime