Davitelj iz Davosa: Dajemo sve, a zauzvrat ne dobijamo ništa

24
2463
Urastanje u krpu / Foto: gosteljski

Predsednik Srbije odavno ne bi bio predsednik, da ne ume da zamajava javno mnjenje Srbije i da obilazi ključne probleme ovog društva kao kiša oko Kragujevca.  Eto ga, javlja se, još uvek neuda(v)ljen iz Davosa. Tamo je, veli on slavodobitno, neizbežna tema bila ona o Kosmetu ili natovsko-šiptarskoj paradržavi Kosovu. Istina, Vučić ne objašnjava koji su razlozi da je „razgovor o Kosovu“ bio neizbežan. Zašto bi se o odnosima, koji se tiču Srbije, uopšte raspravljalo u Davosu, to jeste, zašto bi se o jednom čisto unutrašnjem političkom pitanju jedne zemlje sa bilo kim diskutovalo na nekakvom međunarodnom ekonomskom forumu?

Što je još gore, predsednik Srbije šarlatanski neuko i krajnje naivno kaže kako je „naše“ (tačnije, njegovo) da „probamo“ (da proba) „da razgovaramo“ (da razgovara) sa onima, s kojima je bilo kakav razgovor nemoguć, jer Srbiji su tu u startu vezane ruke. Naime, Srbija ni u jednom času nije dobila šansu da bilo šta kaže u tim tzv. pregovorima, u kojima prema njoj svi nastupaju ultimativno. Naš (a u stvari NATO i šiptarski) cilj je, besramno nas informiše predsednik Srbije, da se „postigne kompromis“. I još takvoj nesuvislosti, takvoj salati od „sirćetnih“ misli, on dodaje kako treba „da izgubimo samo ono što moramo da izgubimo“. Na takav šibicarski način, on sebi pravi odstupnicu, jer uvek, za sve ono što, svojom voljom ili pod stranim pritiskom, preda srpskim neprijateljima, on ima opravdanje. A to opravdanje uvek je isto, onakvo kako je bilo i ranije: u ovom trenutku više nismo mogli da dobijemo! A šta smo, u stvari, dobili? Dobili smo „šipak“, ono Vučićevo veliko NIŠTA, beli papir kojim je „odlučno“ i „hrabro“ mahao pre potpisivanja Briselskog sporazuma, to jeste, pre nego što odležao jednu noć, kao krpa, na briselskom podu – i „tranzicijski“ se osvestio.

Da Vas podsetimo:  Da li će Srbi i Albanci plaćati Lufthanzin eksperiment?

Prvo, ne postoji državnik niti narod na svetu, koji je sebi dozvolio takav luksuz da pregovara o delu svoje teritorije, koja mu, uzgred rečeno, po svim međunarodnim normama i zakonima pripada. Bez obzira što se sve „novomilenijumske“ vlasti u Srbiji trude da upute poruku narodu kako je Kosmet izgubio Milošević u ratu 1999. godine, istina je neumoljiva i sasvim drugačija. Srbija jeste u ratu sa NATO alijansom doživela vojni poraz (a drugačije i nije moglo da bude), ali pritom ipak nije izgubila svoju južnu pokrajinu. Rezolucija 1244, kojom se garantuje teritorijalna celovitost Srbije, i danas je na snazi. I niko Srbiji ne može oteti Kosovo i Metohiju, jer da može – to bi davno bilo učinjeno. Otuda, jedini način da Srbija ostane bez velikog dela svoje teritorije (mitskog utočišta, srca i generatora srpskog duha i opstajanja), jeste jedino onaj, da se srpski narod ili srpske vlasti sami odreknu tog dela svoje svete zemlje. Da je to tako, nedvosmisleno pokazuju pritisci na Aleksandra Vučića, da u nekoliko sledećih meseci, dopusti paradržavi Kosovo da postane članica Ujedinjenih nacija.

Psihoološki profil predsednika Srbije mogao bi se nazvati „hvalisanje genetskog plačkonje“. Takav sindrom više je nego očigledan. Model Vučićevog ponašanja uvek je isti. Najpre busanje u junačka prsa, uz povike „oni misle da s nama mogu ovako ili onako“, te kako nešto „nikako ne dolazi u obzir“, povremeno on čak jurodivo povlači ambasadore, rastrojeno šalje jalove vozove oslikane ikonama, preti „američkoj televiziji“, „soroševim plaćenicima“, „žutim lopovima“, svađa se s novinarima i voditeljima, vodi unutrašnji dijalog sam sa sobom. A onda, kada svi pomisle, da će iza nekog svog stava ostati dosledan do kraja, on nenadano, iznebuha, podvija rep i pristaje na ono što je do pre pet minuta rezolutno odbijao.

Da Vas podsetimo:  Kad predsednik promoviše "Parove"...

Od kada je došao na vlast, „mali Alek“ je potpisao tzv. Briselski sporazum, kojim je natovski narko-kartel Kosovo dobio sve one državne prerogative, koji jednu državu potvrđuju kao suverenu. Šiptari su u nekakvim nazovi pregovorima dobijali sve što su zahtevali, de jure su isterali državu Srbiju sa Kosova i Metohije, tako da čak ni sam predsednik Srbije ne može da ode na taj deo srpske teritorije (ah apsurda i poniženja!) a da prethodno ne izmoli dopuštenje šiptarskih „vlasti“ da može da pređe onu granicu koju im je on sam, svojom lakomislenošću i pohlepom podigao.

U kakvoj tragičnoj situaciji je Srbija u ovom času, može se posredno zaključiti iz Vučićevih reči. Po svemu sudeći, on je pokušao da glumi autoritet pred Hašimom Tačijem ili, možda, pred predsednikom Albanije, Edijem Ramom. Možda i pred obojicom. Po sopstvenoj priči, navodno im je rekao: „Ako vi  očekujete da ćemo mi da damo sve, a da zauzvrat ne dobijemo ništa, onda – hvala i doviđenja!“ Bez imalo stida, Vučić prenosi i njihov posprdan odgovor: „U redu, Vučiću – hvala i doviđenja!“

Naravno, Šiptari dobro znaju da predsednik Srbije ima samo još jednu stvar da ispuni (stolica u UN), a o tome će se već pobrinuti njihovi zaštitnici – SAD i EU. Jednostavno, oni nemaju nikakve potrebe da bilo šta dalje pregovaraju, jer, zapravo, i ranije je njihovo učešće u „pregovorima“ bilo fiktivno. U sebi oni znaju da će Vučić morati da dâ sve i da zauzvrat neće dobiti ništa. Ili će Srbi, u najgorem (ili najboljem) slučaju, u paradržavi Kosovo dobiti ZSO, to jeste, dobiće jednu nevladinu organizaciju čiju će aktivnosti u potpunosti kontrolisati šiptarska mafijaška i zločinačka kvazipolitička klika.

Da Vas podsetimo:  Hteo je da ga se svi plaše - a postao karikatura

D. Gosteljski

Koreni

24 KOMENTARA

  1. onog dana kada budemo počeli okrivljivati sebe za sve ove probleme,krenuće sa mrtve tačke.do tada će ceo svet biti kriv,jer tako kaže komesar.pismenost je odlika pametnih ljudi.kako reče ovaj izgleda vrlo mlad čovek,a pametno reče,od kukanja nema ništa.nego hajde da se svi priupitamo,gde mi bismo kada počeše problemi,naravno,čutali da se vlastima ne zamerimo,tako vozovi prolazili,pa je ceo svet okrivljen i što jeste i što nije.oni rade svoj posao,gledaju svoj interes,a što mi nismo to radili,valjalo bi da se svi priupitamo.kada su 1974 tito i njegovi komunisti odvojili kosovo od srbije,niko se ne pobuni,osim nas pojedinaca koji smo tada pevali pesmu srpska se truba s kosova čuje,srbina svakog da obraduje,pa nas pohapse,pa niko se nejavi sa nekim protestima da makar pokaže neku solidarnost,već se ćuti da se ne zameri vlastima,sad optužuju amerikance i ceo svet,po vlastima se jedino ne optužuje sovjetski savez,jer je su njini tenkovi i doveli ove na vlast.znači i za martinovića krivi ameri,i za piramidalnu štednju opet oni.za uništenje i pljačku države opet oni a ni jedne njine radnje nema u srbiji.nego lepo,svi vi koji optužujete ceo zapad da svako jutro kada budete ustali od sutra zapitate sebe,ŠTA SAM JA OVOM MOM NARODU JUČE UČINIO ILI POMOGAO DA MU BUDE BOLJE.

  2. Svako ko je otisao iz Srbije i treba da je otisao i da se nikada vise ne vrati, jer ko sto kaze ona Njegoseva “U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.” Sto se mene tice i to je na neki nacin izdaja svoje zemlje, jer i ovo danas je jedna vrsta rata,bioloskog rata, rata za opstankom i svi vi koji ste otisli nemate pravo glasa sve dok ste tamo, bar vas ja ne uzimam za ozbiljno nimalo. Umesto da se ovde svi zajedno udruzimo i borimo za bolje sutra i za bolje uslove zivota vi svoju energiju i pamet poklanjate stranim gospodarima za noviji auto i neko letovanje. I nemojte mi samo sa tuznim pricama kako se u Srbiji nije imalo pa ste morali da odete, jer ni mi nemamo pa se ipak borimo i radimo i gle cuda jos uvek smo zivi. I kada jednog dana sve ovo prodje, kada uspemo da naparavimo koliko-toliko uredjeno drustvo u kome ce covek moci pristojno da zivi od svog rada, NEMOJTE da se vracate ovamo busajuci se u grudi Srpske i junacke, sa parolama „MI smo ovo, MI smo ono“ jer vi niste NISTA uradili nit bilo kako doprineli vec ste pobegli kao sto sami kazete. I svako ko svojoj deci prica „bezi sine odavde“ treba i sam da ode. Pametujete mi nesto ovde o „visim ciljevima“ a vrhunac zivota vam je odlazak u mekdonalds svojim novim automobilom na kredit.

    • Da ste procitali moj komentar, sve bi vam bilo jasno. Ja sam otisao, vi ste ostali, svako po svojoj savesti. Nemam ja sta vama da se pravdam, a ni vi meni. Ja hocu da zivim u uredjenoj zemlji u kojoj mi ne treba veza da odem u toalet, gde svako radi svoj posao i zivi svoj, a ne tudji zivot. Svakoj generaciji u Srbiji, mojim dedovima, roditeljima, meni ( vec mi je 57), zivoti prodjose za neko bolje sutra, kojeg, da se ne lazemo, nema, niti ce ga biti. A nece ga biti dok ne shvatimo da nismo nepismeno pleme, vec nacija puna razlicitih ljudi, razlicitih misljenja. I kada naucimo da se saslusamo bez lepljenja etiketa izdajnika, spijuna i ostalih andrmolja, mogli bismo da sagradimo civilizovano drustvo. A to znaci toleranciju za drugacije, dragi Zarko, Biti drugaciji, imati drugacije misljenje mora biti pravo svakog Srbina i gradjanina Srbije. Bez toga smo pleme zakopano u blato i mulj.

    • Nije Vucic kriv jer je nekoliko generacija politicara mislilo i radilo po sistemu po kojem ovaj gospodin Zarko (pogledati komentare) razmislja. Da bi se nesto jasno i konkretno uradilo drzava mora da bude u dobrim odnosima sa drugim drzavama – POSEBNO sa susednim drzavama! Srbija je sve odnose pokidala zbog kojekakvih kretena koji su bili na vlasti i ono malo prijatelja sto je ostalo je ono sa cim Vucic trenutno raspolaze… Nazalost Srbija nije imala dobrog politicara od Nikole Pasica pa na ovamo i zato je tu gde jeste.

      • Zaleteo si se, Lekiću! Baš zbog Pašića koji nije ni bio Srbin i njegovog tupavog kralja (Aleksandra) Srbi su, inače pobednici u nekoliko ratova pa i u Velikom ratu, stvaranjem zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima, sve dobijeno u ratovima izgubili, a nisu dobili ništa. Naravno, kao zahvalnost da su ulaskom u zajedničku državu Hrvati prestali da budu austrougarske sluge, posle rata bi verovatno bez (onda) moćne Srbije bili „samo“ austrijske sluge, Aleksandar je dobio metak u njegovu kraljevsku tintaru u Marselju, a mi Srbi i dan danas doživljavamo posledice Aleksandrove megalomanije jer je želeo da bude kralj nekakve velike Jugoslavije a ne male Srbije! Istorija zna šta je odlučila u Niš izbegla Skupština, baš na zahtev Pašića i kralja- proglašen je ratni cilj Srbije -oslobađanje i ujedinjenje Južnih Slovena! Ponuda velikih sila (Francuke, Engleske i Italije, da Srbija ostane i dalje u ratu a da će posle rata dobiti veliko proširenje na Bosnu, Dalmaciju sa dobrim delom Jadranskog mora, deo Baranje i Slavonije, pomenuta dva umobolnika su odnila, baš navodeći izglasan ratni cilj Srbije! Nekadašnja hrvatska soldateska je primljna u zajedničku armiju uz veće plate i više činove od srpskih oficira koji su krvarili u Velikom ratu pune 4 godine. Znači i ovaj danas, koji najverovatnije po ocu nije Srbin nego Šiptar, čini sve samo da uništi Srbiju i u tome, baš kao svojevremeno Pašić i Aleksandar, uz podršku bar 27% srpskog naroda koji su glasali za njega, uspeva! Na kraju, tako nam i treba. Dobro se sećam mojih razgovora sa Nemcima, samo 12 godina posle Drugog svetskog rata (1957.g.) o katastrofi koju su prežiuveli sa Hitlerom i njegovim hordama i nemačkim uništavanjem čitaih drugih naroda. Na pitanje, kako je mogao narod pisaca, pesnika, mislilaca i industrijskih inovatora, da bude opčinjen jednim ludakom po imenu Adolf? Odgovor je bio -SVAKI NAROD IMA VLADU KOJU ZASLUŽUJE. Tako beše Srbima sa Aleksandrom Karađorđevićem nekada, tako sa Josipom Brozom, tako i danas sa ovim po imenu Aleksandar a prezimenu Vučić!

    • Pitanje je, rekao bih, donekle sugestivno. To jeste, iz njega bi se moglo pretpostaviti da vi smatrate da nijedan drugi predsednik/premijer ne bi drugačije postupao od ovog uzurpatora kojeg trenutno imamo. To jeste, bio bi isti kao Vučić. Svakako da vaša sumnja nije bez osnova, pošto su nam sve predsednike/premijere do danas postavljali tuđini. Otuda mislim da nikako ne možemo unapred biti sigurni koga ćemo sledećeg izglasati.

      Da li će i taj zastupati strane interese? Velika verovatnoća je da hoće. Da li zbog toga treba da apstiniramo? Ne verujem da bi nam to donelo nekakvu korist.

      Najbolje bi bilo kada bi u narodu postojala svest o mogućnosti da se protestima i pobunom mogu menjati vlasti. Sada to nije tako. Mediji su previše zatvoreni i najvećim delom služe interesima ljudi na vlasti i onima koji su uz vlast.

      Dva ključna stuba jednog društva su pravosuđe i mediji. Za nas su mediji ključni. Njih treba osvajati pravljenjem velikih socijalnih grupa i drugih vrsta građanskih udruženja. Nešto o tome rekao je Branko Dragaš (imate taj tekst pod naslovom „Vlast“ na Korenima), ali samo teoretski. Dakle, stvar bi trebalo pokrenuti s mrtve tačke, izvršiti uticaj na mlade generacije koje se uglavnom nalaze na socijalnim grupama. Treba im pokazati da mogu da se ujedine i deluju u društvu, da popravljaju Srbiju, a ne da beže odavde bez borbe.

      Ali za tako nešto bilo bi neophodno da se udruže naši najbolji umovi iz zemlje i inostranstva, počev od onih iz oblasti ekonomije. preko društvenih nauka, do umetnosti. I to bi možda trebalo uraditi tako da se ostave ideološka i druga neslaganja sa strane. Onda izvršiti pritisak na vlast, izvesti narod, pre svega omladinu (dok je još imamo) na ulicu i smeniti parazitsku vlast i nadalje menjati i ukidati ovaj parazitsko-podanički politički sistem.

    • Питање је пре свега очигледна СНС пропаганда, јер АВ и његова клика не бране ни Космет ни косметске Србе, напротив, подривају их и предају Приштини тј. Америма. То су чињенице. Да ли би неко други био бар мање погубан? С обзиром на то до ког дна је АВ довукао Србију, врло вероватно…

  3. Mozete vi gosp. Gosteljski da bogoradite do kraja i vaseg i mog zivota o Srpskom Kosovu, ali to nece promeniti realnost. Nema drzave bez ljudi, a nas tamo skoro da i nema. Mi nemamo dovoljno ljudi da popunimo ni jug ni istok Srbije. Mladi, perspektivni ljudi jedva cekaju da pobegnu, dok vi samo jedno te isto. I nemojte se zamajavati, Kosovo je izgubljeno zbog vaseg dragog Milosevica, da je srece da ga nismo znali. Milosevic, nesrecnik bez ikakvog osecaja za istorijski trenutak. Zbog njegove zlobne nesposobnosti, u Srbiji su mi ostali samo grobovi, i to mu necu oprostiti. A vi nastavite onako bandoglavo, po srpski, dok nam ne ostane samo kamen na kamenu. A kada i to postignete, opet ce vam neko drugi biti kriv. Isto onako po Srpski.

    • Vašu ogorčenost potpuno razumem. Opet. ogorčenost je jedno, a defetizam i izdaja nacionalnih interesa je nešto sasvim drugo. Srbija nije imala do danas sreće da izabere autentičnog državnika. Jednostavno, nije se još iznedrio u srpskom biću, a da li će ikada, ostaje da se vidi. Ipak, mislim da je loše ako na sudbinu i politički položaj Srbije u svetu gledamo kroz naočari vlastite teške sudbine. Suština je u tome, ako se dobrovoljno odreknemo Kosmeta, odrekli smo se i Srbije, izdali smo otadžbinu. A izdaju vlastite zemlje ništa ne može opravdati, pa ni ovi „realni“ ili „racionalni“ momenti koje pominjete.

    • U ovakvom svetu, ponekad je bolje biti i Srpski kamen nego SRPSKI IZDAJNIK. Od kamena bar neka korist, mozda dusman na taj kamen padne i razbije glavu, od izdajnika nikad nista sem sto ce vekovima biti pominjan kao neko ko je izdao drzavu i narod.
      Ja sam dete iz kosmetske kolevke, vrlo plemenite loze SRPSKE I PRAVOSLAVNE i ne slazem se sa tobom jer je i moja dusa ogorcena ali prkosna i ponosna.
      Nas Srbe mrze i svakakvima nazivaju oni koji su navikli da dusmanu i zlotvoru lizu cizmu i ljube ruku. Kad nas kude gori od nas treba da budemo ponosni i kad nas kude bolji od nas da budemo zabrinuti. Ja licno smatram, verujem i znam da KOSOVO I METOHIJA nije izgubljeno dok god drzava Srbija to ne potpise a ja svaki dan upalim svecu i proklinjem izdajnika koji bi se usudio da to ucini. Ko god ima decu i gram mozga, to nikad nece potpisati. Kosovo i metohija ce ponovo biti naseljeno Srbima, Boze zdravlja i malo srece, i to je neizbezno, ne sutra ili za dve godine ali za dvadeset godina sigurno.
      Znam i verujem jer ovo zlo je prolazno a nas narod postojan i nesalomiv. Amin Boze!

      • Naboj s kojim govori dama s nadimkom Kosovka, čini mi se, najbolji je odgovor na vaše pitanje. Čovek može da se preda i kaže komšijama, da uzmu deo njegovog imanja, nadajući se da će ga ostaviti na miru, No to se sigurno neće desiti. Kada vas jednom načnu, očerupaće vas do kraja. Prirodni je to zakon, važi za pojedince i za države.

        Možete vi da odete negde, snađete se sami, lepo živite (lagano grickate vaš život), zaboravite na vaš rod, pretke, pokidate sve veze s otadžbinom. I šta ste time postigli, osim što imate „kvalitetniji“ život? Postigli ste to da ste repa bez korena, čovek bez ideje, bez ideala, bez želje za žrtvovanjem za nekakvu „višu stvar“. A ta „viša stvar“ odlikuje samo umno biće (čoveka), koji teži ka tome da stvori bolje društvo za sve svoje sunarodnike. Bog nam je zato dao slobodnu volju. Imate pravo da mislite i delate po sopstvenom nahođenju: možete da gledate vlastito dobro, odreknete se srpske tradicije i kulture, deca vam ne govore srpski i žive u nekom novom „srećnijem“ svetu?

        A da li je to rešenje? Sigurno da nije, jer to vaše dete će sutra biti prinuđeno da se bori za nekakve ideale koji su svojstveni tom novom društvu u koje ste ga vi uveli. Otrgli ste ga od „ružne“ i „divlje“ Srbije, od mesta njegovog rođenja, niste mu pružili priliku da je on popravlja, a sada će morati da se bori za neko drugu zemlju. To je imanentno ljudskom biću.

        Na kraju da dodam, smatram da je svako obavezan da na određen način (koliko može) radi na tome da život u njegovoj otadžbini bude sve bolji, bez obzira gde se nalazi na ovoj planeti.

      • Draga Kosovka, sve sto vi kazete zvuci tragicno i nepravedno, i tu se vi i ja potpuno slazemo. Problem pocinje sa vasim epsko-lelekacko-radikalskim proklinjanjem a la Vjerica Radeta. Zasto je prihvatanje stvarnosti izdaja, a hvatanje za nevidljivu slamku patriotizam? A to da ce za dvadeset godina Kosovo biti puno Srba i vi i ja znamo nema veze sa realnoscu. Bojim se da za dvadeset godina nece biti Srba ni u Crnoj Travi, ni u Svrljigu, ni u Zagubici, ni po opustelim Vojvodjanskim selima. A vi nastavite sa svecom u rukama kao sestra Batriceva, iz drugog veka, iz druge price. Nisam ja nikoga izdao, ja sam otisao kada sam shvatio da moj narod zapravo ne zeli da zivi i radi u normalnoj zemlji. Vise im se svidja muljanje, podmicivanje, trazenje veze za svaku sitnicu, i naravno obozavaju da krive vascelu planetu za svoju Srpsku nesrecu. Ja sam otisao jer ste vi pobedili. Vi ste pobedili, a Srbija izgubila.

        • U ovome se slazem sa Srdjanom- borio se, borio, gotovo psihicki slomljen- sva mladost ode!, a onda se sve s p u s t i: gori od gorega dolazi, vladari od Boga odmetnuti… i rekoh obojici sinova: bjezite! Eno ih, na moju radost, u Moskvi…
          Devedesetih godina i nesto malo po onom „znamenitom“ petom oktobru – zene, mlade, trudne, parovi, mladi, drze se za ruke…; danas: za mjesec dana trudnu zenu ne vidim, a na „najfrekventnijem“ mjestu u Beogradu! Uzdravlje i samo NAPRED!

  4. „…svojom lakomislenoscu…“!- G Gosteljski: ili je ovo, ili je „…da zamajava javno mnenje Srbije…“;
    nemoze, logicki, i jedno i drugo: drugo je svesni, razradjeni plan rada na s t v a r i, prvo je rad za
    s r p s k u stvar, ali radi mentalne lakomislenosti p o
    g u b n o po srpske interese.
    G G ce se odluciti za jedno od dvoga i javiti nam.

    • „lakomislenošću i pohlepom“. Niame, pohlepan čovek je gotovo uvek lakomislen. E sad što takav mamlaz, prevarant, lažov, površan /neinteligentan može da zamajava jedan narod sve ove godine, to je druga priča.

      • Hvala Gosteljskom! Ma, ovo „lakomislenost“ nekako razvodnjava; mozda „prljavomislenoscu“ i sl., mada ni to ne ide; cak ni oni Tvoji atributi ne idu uz ovu Pojavu, sve je to za ljude, a opet kako Pojavu opisati… Ja mu nikada ne pisem ni ono sto kazu da mu je i m e, jer mi od rodjenja govorili da je
        ime od Boga, kao i svako sto je od Boga, te ima i m e . A o v o: Boze nam pomozi, ako ima jos prostora.

        • Možda hoćete da kažete „zlonamerno“. Svakako da bi se i tako moglo reći. No, ako neko prihvata da bude marioneta i da izvršava tuđe (strane) naloge samo iz puke želje za vlašću i novcem (što je kod Vučića sasvim evidentno), onda je to lakomisleno ( plitkoumno). Reč je o lakomislenoj protuvi, budali koja još uvek veruje da je „pametan“, jer je svoje zaštitnike našao u krilu zločinaca Klintonovih.

          • Autor r a z g o v a r a sa citaocima! Otkada „demokratija“ udarila mislm da se ovo nije desilo; nestalo, kako smo, i kao bica i kao Srbi, nestajali; a oni koji
            „pisu“ ( u navodnicima je!) misle da je p i s a nj e njihov duhovni kalup prenesen na papir- ili ovako: na internet-, te je u funkciji popunjavanj njihovih kvazibibliografskih jedinica; kada shvate da je ono- pisanje-, r a z g o v o r sa drugima, onda ce im „sjesti“ i ono najbitnije: da je pisanje raxgovor s a s o b o m, da bi, uopste, mogao biti razgovorom sa d r u g i m a; primarnom, tada, postaje dusa, te, kao u konkretnom slucaju- Gosteljski!- , za ZLO kao z l o rijeci nemoze da nadje, te, naprosto: z l o.
            Sto manje kravata- i evo puta laganog ozdravljenja; a kravate?
            U kontejnere , pa sleperima u Brisel!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime