Đavo ne miruje…

2
495

Građanski zakonik, ponovo

Ovaj paket je u duhovnom i moralno smislu ravan bombardovanju zemlje i otimanju Kosmeta i moramo ga sprečiti svim silama ako hoćemo da društvo i porodica sačuvaju makar osnovu normalnosti

U poslednjih mesec dana kod nas je vidljiva kampanja spinovanja u vezi s povampirenim idejama iza porodične knjige Građanskog zakonika. Stari zagovornici antiporodične politike, modernizacije i navodne evropeizacije ponovo u javnosti zagovaraju sve ono što je zahvaljujući pobuni naroda više puta stavljano ad akta

Nakon što su Porodičnim zakonom iz 2005. godine duboko nagrizene osnove instituta porodice, ista ekipa je svoje ideje nastojala da pomeri još dva koraka dalje kroz nacrt predloga porodične knjige Građanskog zakonika koja se pojavila 2011. godine. Nosilac i glavni predstavnik te ideologije prilikom pisanja nacrta predloga bila je Olga Cvejić Jančić, penzionisani profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu. U javnoj sferi ogromnu podršku davali su bivši sudija Ustavnog suda Marija Draškić, poznata inače po svojoj dugogodišnjoj borbi protiv postojećeg Zakona o crkvama i verskim zajednicama, te deo „modernističkih“ profesora psihologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (Aleksandar Baucal i saradnici).

Srećom, prvi put su se brojni naučnici i mnoge javne ličnosti zainteresovali za dešavanja na ovom prostoru, te su počeli spontano da se oglašavaju upozoravajući na veoma opasne predloge u ovom dokumentu. Moram da istaknem da je ovo najveći uspeh koji smo svi mi zajedno postigli. Pre toga je, naime, prostor porodičnog zakonodavstva tretiran kao neka vrsta tehničke povlašćene teritorije pravnika, gde se navodno objektivno normiraju zakonski okviri porodičnih odnosa. Prvi put smo uperili reflektore široke javnosti da bismo pokazali u kojoj meri se radi o prostoru koji je duboko ideološki impregniran i gde određene grupe ljudi umesto da kodifikuju postojeće, tradicionalne odnose, nastoje da svoj revolucionarni, neotrockistički žar prenesu u praksu i postave osnove za razaranje prirodne porodice.

Zoran Milivojević i Slobodan Antonić poveli su pravi rat protiv neotrockističkih nastojanja da se roditeljima oduzme i poslednje pravo na vaspitavanje dece, kao i da ukažu na to da bi eventualna zabrana svakog fizičkog kažnjavanja dece bila korišćena kao labavi pretekst za totalitarno oduzimanje dece od roditelja. Dovoljno je podsetiti da naše trockizmom natopljene socijalne službe koje stranci već dve decenije „reformišu“, uveliko nastupaju kao kaznene ekspedicije. Na primer, deca se oduzimaju roditeljima zbog siromaštva, da bi se onda dala u hraniteljske porodice, koje za to dobijaju nadoknadu od tridesetak hiljada sa kojom bi prirodni roditelji i te kako mogli da obezbede pristojan život svojoj deci. Profesor Jovan Mirić, vodeći stručnjak za razvojnu psihologiju, demaskirao je ovu ideologiju pokazujući da ne postoje apsolutno nikakva relevantna istraživanja koja bi potvrdila navodne tvrdnje o štetnosti fizičkog kažnjavanja dece. Uz to, predlagači i propagatori ove zabrane nisu do kraja objasnili da u Americi zajedno sa zabranom ide i širenje kulture drogiranja dece, odnosno masovnog prepisivanja lekova protiv hiperaktivnosti.

Drugo veliko područje spora je uvođenje veoma opasnih bioetičkih praksi i rešenja kao što su surogat materinstvo i eutanazija. Pokazali smo tokom rasprave da surogacija može da pomogne veoma malom broju žena kod nas, ali da je zapravo cilj da se ispod žita otvori prostor za komercijalnu surogaciju, i da se naše žene ubuduće koriste kao jeftini inkubatori za bogate zapadne parove. Na osnovu ove argumentacije Ministarstvo zdravlja je prošle godine donelo novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji gde je, Bogu hvala, sačuvalo odredbu o punoj zabrani surogacije u svakom pogledu. No krstaši ne odustaju pa su u poslednja dva meseca novine ponovo pune propagatora koji nas ubeđuju kako je to navodno veoma važna, humana mera… Šta tek reći o eutanaziji čije bi legalizovanje u Srbiji bilo direktan uvod u oživljavanje lapota i otvaranje prostora za opasne kriminalne radnje u kojima bi porodica koja čeka stan, uz pomoć doktora malo širih moralnih kriterijuma, elegantno mogla da reši svoje stambeno pitanje.

Bilo je tu još neverovatnih predloga poput ideje da staralac može da stupi u brak sa svojom štićenicom itd. Zbog očekivanih reakcija stručne i šire javnosti na ove predloge ni nakon inoviranog predloga iz 2015. godine ništa se nije desilo i ova priča je stavljena ad akta. U međuvremenu smo uspeli da suzbijemo i ozloglašene obrazovne pakete pa se bar za jedno vreme situacija smirila. Ali sada smo suočeni s novim talasom „entuzijazma“ u medijima koji prati očigledno novi napor Komisije da izađe sa sledećim nacrtom. Još ne znamo šta će u njemu biti, ali ovakvo medijsko spinovanje treba svima da nam bude signal da se spremimo za novi talas borbe. Ovaj paket je u duhovnom i moralno smislu ravan bombardovanju zemlje i otimanju Kosmeta i moramo ga sprečiti svim silama ako hoćemo da društvo i porodica sačuvaju makar osnovu normalnosti.

Miša Đurković
Izvor: Pečat, srpskaakcija.com

2 KOMENTARA

  1. Sta moze da se ocekuje od moralno posrnulih licnosti, sa pedigreom u najmanju ruku problematicnim. Principi globalizma se polako ostvaruju a sve to je mimo prirodnih zakona. Ko ce pobediti….Naravno priroda ili ocekujete da ce istopolni brakovi da budu plodonosni? Gde je osnova tog globalistickog poredka? Novac…koja ironija. Mogu sa istim da zapuse grotlo vulkana? Da smanje kataklizme, koje pocinju da bivaju svakodnevna pojava?Takva gomila proncipa globalizma je jos nevidjena VELIKA LAZ i zelja za dominacijom i pljackom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime