Đavolji advokati brane već presuđene – peti deo

0
738

SkarmklippGoran Petronijević: Mogu da Vam kažem, da pred Haškim tribunalom teško da može da se dođe do pravde. Vi ste to mogli da vidite i sada po ovim stvarima koje su se poslednje događale. Vidite šta je i kakve standarde i kakvi standardi se primenjuju u odnosu na druge, koji nisu Srbi, kada su u pitanju optuženi. Potom, kakvi standardi se primenjuju u odnosu na druge kada su žrtve. A kakvi standardi se primenjuju na Srbe kada su optuženi ili žrtve. To je sve nebo i zemlja. Evo, navešću Vam samo jedan primer, koji, evo svi ćemo zapamtiti, pa ćemo videti šta će da se dogodi. U slučaju tri optužena generala, hrvatska Markač, Čermak i Gotovina za oluju i ona događanja gore. Čermak je oslobođen u prvom stepenu, Gotovina i Markač su ušli u drugi stepen. Oni su oslobođeni u drugom stepenu, jer su dobili neke kazne u prvom stepenu. A oslobođeni su na taj način što je veštačenjem eksperata, balističara tog istog Haškog tribunala i Tužilaštva, ustanovljeno sledeće. U prvom stepenu je zauzet standard da dvesta metara u polukrugu, onog mesta gde eksplodira granata, prilikom granatiranja, predstavlja zonu koja je zona dozvoljenog dejstva, odnosno, sve što se nalazi u krugu od dvesta metara… to je kolateralna šteta. Pa pošto to nisu mogli da smeste, da bi ih potpuno oslobodili onda su u drugom stepenu, naknadnim ili dodatnim ili dopunskim veštačenjem, utvrdili da to nije baš pravilo, odnosno, jeste pravilo ali ima izuzetaka, pa taj izuzetak može da ide i do 250 metara. Dakle, granata pada ovde (pokazuje prstom ispred sebe), 250 metara u krug sve što se nalazi faktički može da bude legitiman cilj. E sad, da vas pitam sledeće, mi smo pred Haškim tribunalom na osnovu muslimanskih dokumenata, do sada evidentirali i Hagu, odnosno Tribunalu, odnosno Sudu i Tužilaštvu učinili dostupnim i obelodanili te dokaze, za 2014 legitimnih ciljeva u Sarajevu. Dakle zapamtite 2014 do sada…

Milomir Marić: Evo, međunarodni zvaničnici prvi put u Hagu na suđenju Karadžiću priznaju da su i muslimani sami gađali… da bi izazvali intervenciju međunarodne zajednice.

Goran Petronijević: Upravo ste to mogli i da čujete i u svedočenju…  Ovo što sam hteo da kažem, haj’te sad da zapamtimo, kad se taj standard bude primenjivao za granatiranje Sarajeva, da li će se primeniti ovaj standard koji je bio primenjen kada su u pitanju hrvatski državnici…

Milomir Marić: Pa naravno, da neće jer su u Oluji učestvovali… kao američki savetnici, Amerikanci mogu da gađaju koga hoće i gde hoće i trebalo je u Hagu da im se to dozvoli presudom.

Goran Petronijević: A zar nije zakon isti za sve? Ako se ovaj standard primeni u Sarajevu na 2014, do sada utvrđenih tačaka, ako opišete oko svake od njih krug od dvesta metara, pa nema jedne tačke u Sarajevu koja nije legitiman cilj. Ako se taj standard primeni. Izvini Boro.

Borivoje Borović: Evo o čemu se radi. Znači i ovo kad sam govorio da sam imao profsionalnu slobodu i dalje kod toga stojim, međutim, ima jedan dokaz o kome srpska javnost ne zna ništa, a u skladu sa ovom tezom o kojoj govori Goran. Ja sam u „Vukovarskom predmetu“ i želim da ovo čuje srpska javnost, na javnoj sednici, znači ne na zatvorenoj sednici, pa ne bih o tome sad smeo da govorim, jer bih odgovarao za nepoštovanje suda i dobio bih sedam godina zatvora, znači bilo je na javnoj sednici, izveo dokaz koji se zove ovako to je „Izveštaj hrvatske obaveštajne službe“ koju general Markica Rebić šalje Franji Tuđmanu. To u zvaničnom izveštaju HOS-a, Hrvatske obaveštajne službe stoji: Gospodine generale, mi smo upali u dokumentaciju Haškog tužilaštva. Da je to Srpska obaveštajna služba uradila mi bi dobili sankcije. I na osnovu te… (prekida ga Marić)

Milomir Marić: Kako su upali? Hakeri, hrvatski hakeri obaveštajne…

Borivoje Borović: … tako je, Hrvatske obaveštajne, obaveštajci. Na osnovu toga crpimo dokumentaciju, pripremamo odbranu naših generala, koji su oslobođeni, kao i pripremamo svedoke koji će svedočiti protiv Vukovarske trojke. Taj dokument sam dostavio ovde srpskim vlastima. Niko nije smeo tada da ga objavi. Verujte mi, da je to uradila srpska tajna služba sigurno bismo dobili sankcije. Nadam se da će to danas neko iskoristiti, to je ta… taj aršin koji… (aplauz)

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Goran Petronijević: Za ovaj dokument znam i znam da je predat našim organima i znam naravno, kao i u mnogo slučajeva do sada, da naši organi nisu reagovali. I tu je razlika između reagovanja i ponašanja naše države, naših vlasti, naših organa u odnosu na hrvatske. Sve ono što naši ne rade, oni rade. Ovaj dokument možda treba posmatrati i u sledećem svetlu. Boro, ne… ne sumnjam u njegovu autentičnost, naravno, ali on može i da bude podvala Hrvatske obaveštajne službe i pokrivanje jednog drugog i drugačijeg njihovog ponašanja. Naime, u Hrvatskoj, tvrdim Vam, ni jedan dokument iz bilo kog državnog organa, koji se zatraži ili je otišao Haškom tribunalu, nije otišao a da nije prečešljan od strane Odbrane. To je ponašanje zrele države. A nama ovde, evo tu su još njih dvojica, koji su svedoci ovoga, ne smao da država nije pomagala, nego je u mnogim situacijama odmagala.

Milomir Marić: Da li je država Srbija na bilo koji način pomogla Slobodanu Miloševiću da se brani? On nije branio sad tamo sebe, nego je branio i Srbiju.

Miša Ognjanović: Nekih šest godina sam proveo u Hagu sarađujući sa njim, mada ga prethodno nisam ni poznavao, niti sam imao prilike da ga bilo gde upoznam… verujem da nisam prošao pored njega bliže na deset kilometara, nikad u životu, čak… nikad nisam bio istomišljenik, niti sam bio… moj uvaženi kolega (rukom pokazuje na Borovića)…

Borivoje Borović: Bio je sekretar moje partije…

Miša Ognjanović: … Bora i ja smo zajedno osnivali partiju…

Milomir Marić: Koje partije da čujemo?

Borivoje Borović: Bio je generalni sekretar Narodne stranke „Pravda“, tako da…

Miša Ognjanović: Bora je bio predsednik Narodne stranke Pravda, a ja sam bio gen sekte te stranke… I mi smo… tako da… Nije bio komunista…

Miša Ognjanović: … To je fama sa kojom ja nikad nisam hteo da se javno sučelim, pisalo se da sam ja član SPS-a, JUL-a i tako dalje. Prosto nemam nameru da takve stvari na bilo koji način demantujem…

Milomir Marić: Kako su tebe uopšte odabrali?

Miša Ognjanović: Pa ja sam u to vreme bio najmlađi deo tog tima. Bilo je devet advokata na čelu sa… prvi koji je ušao u njegovu odbranu je bio Toma Fila. I onda su zvali brojne krivičare, i neki su to odbijali, neki su prihvatali, imajući predrasude apropo Slobodana Miloševića. Ja sam to prihvatio, bio sam najmlađi, pozvan sam, zaista ne znam kojim spletom okolnosti. On je čak jednom prilikom meni rekao da zna da sam branio neke pripadnike Otpora i tako dalje. Ono o čemu se ovde priča je, ja moram to da kažem, najbolnije u predmetu koji je vođen protiv njega. Evo, ja ću Vam navesti jedan primer koji je frapantan. Dakle, koliko se sećam to je bilo prilikom svedočenja generala Božidara Delića, koji je bio fantastičan. Dakle, čovek je govorio isključivo sa pozicije znanja, on je zaista jedan vrhunski vojni ekspert, široko obrazovan i koji je onako, jednim transparentnim svedočenjem pobio sve navode iza kojih su stajali eksperti Tužilaštva u Hagu, dakle, Najsa i tada Karle del Ponte. Mi smo, to me nemojte pitati kako došli do filma, autentičnog koji je svedočanstvo o tome da je Pedi Ešdaun, Englezi ga zovu, on je invoj, izaslanik prvo, praj ministra ilegalno prešao granicu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u koordinaciji sa pripadnicima UČK-a, preko… (Marić postavlja pitanje)

Milomir Marić: Za vreme NATO bombardovanja?

Miša Ognjanović: … neposerdno pre toga, preko Juničkih planina. To su, da budem krajnje onako plastičan, to su kozje, magareće staze, kojima ne možete da prođete ni… ne znam kakvim motorom, niti bilo čim, to se jedva nadleće i avionima, i helihopterima i tako dalje. On je prešao granicu, došao u jedno selo na Kosovu, jednu kuću u kojoj se… to je klasična šiptarska kuća, u kojoj se u toj primaćoj sobi, koja je centralna, na njoj na šatorkism krilima nalazila jedna gomila dugih cevi, naoružanja, od mitraljeza, puškomitraljeza, ovoga, onoga i tako dalje. I on je pregledao cev po cev. Ocenjujući kvalitet tog oružja. Pripadnici UČK-a u uniformama su stajali oko njega i ćutali dok je on to radio. I onda kada je to okončao, onda je rekao: Oružje vam nije dobro. Ja sam specijalni izaslanik prvog ministra i došao sam ovde da vam pomognem…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milomir Marić: Toni Blera tad…

Miša Ognjanović: … I… tako je, Toni Blera, da ubijate Srbe.

Milomir Marić: I to se na filmu vidi?

Miša Ognjanović: To se u filmu vidi i čuje. Dakle, ne postoji nikakav trik u ovome što ja sada govorim. Ono što je bolno, obzirom da je taj čovek tamo radio to što je radio, bez namere da brani sebe, to mogu odgovorno da tvrdim i sada ga ne branim. Ali, bi bilo nefer kada bi rekao bilo šta drugo. Taj čovek je branio tamo srpske interese u jednom širokom dijapazonu tačaka optužnica koje su njemu stavljene na teret. Jer sve ovo o čemu sada priča Bora, i o čemu priča Goran, su tačke optužnica koje su bile, hajde da kažem, zgusnute u optužnicu protiv njega. Srpski mediji ni jednog jedinog trenutka, evo ja verujem da svi ljudi koliko nas god ima ovde bez njih dvojice, jer oni to znaju, mi smo u razmeni iskustava… mi smo između ostalog što se veoma često susrećemo tu i tamo kao protivnici, svi jako dobri prijatelji, svi. Nas trojica konkretno da. I imamo određene razmene informacija i tako dalje i tako dalje. Oni to znaju, srpska javnost za ovo čuje prvi put. Moram da Vam kažem da je u tom trenutku sastav sudskog veća, tada je još uvek bio a… koliko se sećam živ sudija Mej, tužilačka strana kompletno su bili Britanci, na čelu sa Najsom. Bilo je po izvođenju tog dokaza, koji je bio na zatvorenoj sednici, to je bila klouzsešen, bilo je i tužno, i jadno, i sa određenim ponosom, i interesantno posmatrati njihova lica, jer su bili bez teksta.

Milomir Marić: Šta su oni rekli na to?

Miša Ognjanović: Ništa. Nastao je muk. Taj dokaz je jednostavno izveden, niko ni jednu reč tim povodom nije rekao… niko…

Milomir Marić: … vi imate taj film?

Miša Ognjanović: … naravno da ne. Mi smo najavili jedan VHS snimak iz jednog sela, bez obrazloženja šta je i u kom pravcu taj film ide. Ali taj…

Milomir Marić: Je l’ ušao u sudske spise?

Miša Ognjanović: Naravno i on se nalazi i dan danas u sudskim spisima u Hagu. Taj… taj VHS snimak je svedočanstvo o involviranosti stranih službi u onome šta je rađeno pre, za vreme i posle svih ovih događaja na Kosovu…

Milomir Marić: A upravo taj Pedi Ešdaun je bio visoki predstavnik u Republici Srpskoj… u BiH… a bio je predstavnik i na Kosovu posle 05. oktobra… Taj koji je rekao, kojim oružjem treba gađati Srbe…

Miša Ognjanović: Tako je. Apsolutno. I to su notorne činjenice. Ali, još frapantniji primer od toga je slučaj Račak. Dakle, opet mediji o tome ništa nisu izvestili. Mi smo uspeli kao savetnici Slobodana Miloševića tamo, da slučaj Račak jednostavno demistifikujemo…

Milomir Marić: Koji je bio direktni povod… za NATO bombardovanje…

Miša Ognjanović: Koji je bio povod… za takozvanu akciju „Milosrdnog anđela“ kojom su ovde ubijani potpuno nedužni ljudi i porušeno pola države. Dakle, ja neću sada ovde da sudim nikome, ali kao neko ko je pravnik i advokat od struke imam određenu rezignaciju, pa moram da kažem, u pojedinim trenucima i odvratnost osećam kada se susretnem sa takvim konstrukcijama kakva je recimo, Račak. Mi smo uspeli da dokažemo da 43 tela, koja su pronađena u takozvanoj „Jaruzi“, to je na kilometar od Račka, tog sela koje se nalazi u Opštini Štimlje, a vodi ka sistemu rovova, koje su pripadnici UČK-a iskopali u dužini od 7 kilometara između sela Malopoljce, Petrovo Selo i sam taj Račak, je li, su poubijani od strane pripadnika kako to tvrde neki od njih, koji su volšebno preživeli, od strane pripadnika  srpske policije. Ja sam tada bio u Hagu i nama su dostavili negde oko hiljadu  2 stotine fotografija tih tela. I sada kada ste predani tom poslu, onda sedite i danima to radite i gledate u to i pokušavate da nešto pronađete, al’ što više gledate sve manje vidite. Ali se desilo, ja mislim uz Božiju pomoć, da se na jednoj od tih fotografija vidi kako krv zapravo, teče uzbrdo.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milomir Marić: Kako uzbrdo?

Miša Ognjanović: Pa dakle, ona ne može da teče uzbrdo, nego je sasvim očigledno da je neko ta tela pomerao. Pre nego što su tamo došli Viljem Voker i ekipa, koja je od Račka napravila jedan skandalozni, genocidni masakr od strane Srba koji je bio dakle uvod u ono zbog čega smo mi 99-e godine 24. marta bili pa sve do 9. juna bombardovani. Tu je zloupotrebljen finski forenzički tim, na čelu sa Helen Ranton. Helen Ranta je u haškoj sudnici defakto priznala da se radi o setapu, o nameštaljki na koju je ceo svet, zapravo, naseo. Ti ljudi su presvlačeni, njima su skidane uniforme, svakom od tih… na svakom od tih tela su bile otkopčane i pantalone, dakle, šlic, na brzinu su presvlačeni. I ređani tako…

Milomir Marić: Da bi se dokazalo stradanje nevinih civila.

Miša Ognjanović: Jeste, ali prosto, fizika je odigrala svoje. Dakle, oni su trebali da se penju uz jednu, jednu… hajde, tu jarugu koja ima određeni pad, uzbrdo, i navodno na nekih 30 metara ispred njih su stajala dvojica srpskih policajaca koji su u njih pucali iz mitraljeza. Svi su dobili navodno pogotke u grudi i gornje ekstremitete. I pošto su se kretali uzbrdo, niko od njih nije pao glavom nizbrdo, nego su svi pali glavom uzbrdo. Kinetička energija metka i sila zemljine teže dakle g, i masa tela, čine potpuno nespornim da ti ljudi pogođeni kalibrom 7,62, dakle puščanim zrnom, moraju da padnu glavom nizbrdo.

Milomir Marić: Znači, dva srpska policajca su ih sve pobili? Mitraljezom?

Miša Ognjanović: I sada, kada je ta priča na kraju u Hagu, pred sudskim većem, tužiocem i auditorijumom koji je tamo, ali to je jedna kamerna atmosfera, to morate da znate. Tamo dakle dovode studente iz Lajdena, iz… ne znam… koje kakvih studenstskih centara iz sveta, koji te optužene, dakle naše ljude, gledaju tamo kao zveri koje sede u kavezu… I onda gledaju, pa se tu neko smeška, pa neko i crta i tako dalje. To je jedna vrlo neprijatna, mučna atmosfera, ko nije to iskusio, zaista ne može da zna o čemu se radi. I ponovo se vraćam na ovaj problem osude pre. Milošević je, nažalost, a ja duboko verujući, jer sam za sve te godine postao sa njim i prijatelj a…

Milomir Marić: Šta je on mislio, da l’ može da se odbrani?

Miša Ognjanović: Pa, živ čovek veruje, naravno i nada se i…

Milomir Marić: Jer on se borio kao lav…

Miša Ognjanović: … pa to je prosto jedna ljudska osobina, on se borio kao lav. Ali je frapantno da… dobro, imao je kažem nažalost, al’ imao je i tu sreću da, ne osuđen, ja moram da kažem sreću, iako to zvuči malo, malo neukusno u ovom trenutku premine pre, no što bi mu, ja sam sasvim ubeđen, bez obzira na sve što smo tamo radili i uspeli da uradimo, oni izrekli tri doživotne za po svakoj optužnici dakle za Bosnu, Hrvatsku i Kosovo…

Milomir Marić: Je l’ ti rekao Milošević nešto u Hagu, što menja našu istoriju?

Nasatak sledi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime