Đavolji advokati brane već presuđene – treći deo

0
908

SkarmklippMilomir Marić: Mišo, ti si se bavio finansijkom istragom oko poslovanja Šarićevog klana. Govorilo se u novinama da su oni raspolagali sa 5 milijardi evra, milijardu i osamsto miliona, da su kupili pola Srbije. O čemu se zapravo radi tu?

Miša Ognjanović: Radi se o ciframa koje su, hajde da kažem žargonski, naduvane do besmisla.

Milomir Marić: Iz toga bi ispalo da su oni najuspešniji Srbi svih vremena.. ni jedan Srbin nije stvorio 5 milijardi, milijardu, to je vrlo teško… da su oni sposobniji od Tesle, od Putina…

Miša Ognjаnović: … što bi bilo krajnje logično da je to zaista tako… Međutim, ta stvar u sudskom je svedena izgleda, desetostruko manje od tih cifara koje se pominju po medijima. Ono što je interesantno jeste da, je zaista tačno da su određene privatizacije izvršene i da mogu da se naprave nekakve veze ka njima ili ka ljudima oko njih. Međutim, postavlja se pitanje ko, kako i na koji način je od strane predstavnika ove države i državnih organa učestvovao u tim aktivnostima…

Milomir Marić: Ceo Beograd zna kol’ko je koji šef kabineta, nkog od prethodnih premijera dobio za privatizaciju Patria u Subotici, kupovinu zemlje, svi to znamo i svi se prave blesavi, nikad nemaju veze ko su ti ljudi. Premijer Vojvodine kaže da je čuo za Šariće i pročitao iz novina, aveć su kupili desetine hektara zemlje u Vojvodini, da su kupili novosadkse hotele, da su kupili ne znam šta. Svi nemaju pojma.

Miša Ognjаnović: Pranje novca po difoltu znači nameru ili a… nameru sprovedenu u realizaciji da neko novac stečen izvpšenjem krivičnih dela, dakle ilegalnim radnjama ubaci u legalne tokove. Tu se sada javlja jedna vrlo problematična situacija u kojoj zapravo, niko ne može da kaže, ukoliko postoji novac koji je pribavljen izvršenjem krivičnih dela, kakav je odnos tog novca sa onim novcem koji nije pribavljen izvršenjem krivičnih dela? Naime, pošto u tom lancu takozvanog pranja novca postoji više lica, osoba ili pravnih lica, onda se postavlja pitanje, obzirom da to krivično delo može da bude izvršeno samoumišljajno, dakle imajući svest o tome šta se radi i koji cilj time želi da se postigne, da li su svi ili neki od njih znali, da li određena suma novca potiče od izvršenja krivičnog dela ili potiče iz nekih sasvim drugih, hajde da kažemo legalnih izvora. Mi imamo… (prekida ga Marić)

Milomir Marić: Kolika je razlika dokaza koji se koriste na sudu i onoga šta piše u medijima?

Miša Ognjаnović: Frapantna, gotovo bolna. Ali ta razlika je bolna, najviše iz aspekta onih koji sede na optuženičkim klupama, ili koji su opterećeni poternicama, krivičnim progonom u bilo kom smislu. dakle, ono što ih obespravljuje i što ih čini obespravljenima i pre nego što je bilo kakav postupak započet, iniciran u smislu da se negde prikupljeni dokazi izvode, jeste činjenica da takvi ljudi posle formiranja javnog mnjenja, a na tome se vrlo intezivno, i ja moram da kažem vrlo brižljivo i sistematski radi, nemaju apsolutno, apsolutno nikakvu šansu kada uđu u sudnicu. Postavlja se pitanje da li sudije, da li sudije kao građani ove države čitaju novine i prate medije, pa naravno da da. I naravno da pre nego što uđu u sudnicu i susretnu se sa onim dokazima koji su prikupljeni u fazi istrage, imaju već određeni stav o licima kojima danas ili sutra treba da izreknu vrlo teške vremenske kazne, dakle, kazne zatvora. I javnost jeste nešto što je potrebno svima nama, ali ne javnost kroz senzacionalizam i pisanje nečega što je apsolutno neistinito. Ne mogu da kažem o kom se slučaju radi u ovom trenutku, ali u jednoj od optužnica koja je meni kao braniocu uručena pre par dana stoji, da se optužnica podiže, zato što osumnjičeni, okrivljeni nije pružio dovoljno dokaza da nije učinio krivično delo koje mu se radi. Dakle, to je frapantno. To je jedna zamena teza u kojoj mi umesto da učestvujemo… (Marić ga prekida)

Milomir Marić: Znači, ti si unapred kriv, pa ti sad dokaži da nisi… umesto da tužilac dokazuje da je…

Miša Ognjanović: … teret da dokaže da je ta i ta osoba izvršila određeno krivično delo u određeno vreme i na određenom mestu, već je onaj koji je okrivljeni taj, koji treba da dokaže da to nije uradio. Tu ulazimo u jedan potpuno izvrnut, nakaradan sistem, umesto da radimo u akuzatorskom postupku, gde tužilac piše jednu kvalitetnu optužnicu, sublimiranu na onim dokazima koji su zaista realni i koji se daju izvesti, mi ulazimo u sfere pretpostavki. I umesto da na glavnim pretresima sudimo, mi na glavnim pretresima ustvari provodimo istrage. Ja sada čujem i to je jedan dobar, pozitivan talas koji provejava da te mere, jer je pritvor mera, a ne kazna sui generis. Znači, da pritvor kao meru treba zaista svesti na… na ono trajanje koje je u svakom smislu opravdano. Ali se postavlja pitanje zbog čega neko ko je, hajde, opterećen ili mu se stavlja na teret krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje je sada razbijeno na čitav jedan niz drugih krivičnih dela, ali je do skoro bilo…

Milomir Marić: A tu odredbu niko nije priznavao. U Evropi nisu reagovali na naše poternice, jer to nije krivično delo, zašta su…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Miša Ognjаnović: Pa zato što je napravljen jedan apsolutni disbalans u pogledu toga, šta je odgovorno lice, šta je službeno lice i tako dalje i tako dalje. Ne, ne može neko ko ima privatnu firmu i napravi određenu zloupotrebu, realno je uradi, da odgovara za krivično delo zloupotrebe službenog položaja… u sopstvenoj firmi. Ali to su krajnje banalne stvari koje su ja mislim…

Milomir Marić: Dobro. Evo recimo, u ovom slučaju Šarić mi smo imali situaciju da našim dokazima iz Beograda niko ne veruje. Bio je uhapšen u Ljubljani šarićev čovek koji je bio zadužen za taj deo Evrope i kad sus tigli dokazi iz Beograda on je oslobođen.

Miša Ognjаnović: Ja sam na jedan vrlo određeni način involviran u taj predmet u jednom segmentu, ali ono što je meni apsolutno poznato, jeste da je slovenačko pravosuđe zauzelo stav, da dokazi koji su… koji se ogledaju kroz takozvane… presretnute razgovore, ne mogu biti provedeni pred slovenačkim pravosuđem, jer ne postoje naredbe slovenačkih nadležnih organa u tom smislu da se određeni ljudi ili telefonski brojevi stave pod takvu meru ili takvu vrstu nadzora. Ako to učini neka druga država ili služba neke druge države, onda je to dokaz koji ne može biti upotrebljen, niti je to dokaz na kojem može biti zasnivana sudska odluka pred slovenačkim pravosuđem…

Milomir Marić: Dobro. Evo recimo, ovde se sudi na osnovu presretnutih razgovora koji su vođeni na relaciji na primer, Amsterdam neka druga prestonica, i to je navodno snimala srpska policija.

Miša Ognjenović: Radi se o suđenju, ja mogu da kažem i to, jer je postupak javan okrivljenom Ivanu Pavloviću, koji se vodi pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Mi smo zatrpani nekakvim nenormalnim količinama presretnutih razgovora. Kada…

Milomir Marić: Gde on razgovara, iz kog grada u koji grad?

Miša Ognjаnović: Pa ne radi se samo o tome da on obavlja te razgovore. Obavljaju i ljudi koji su bili u komunikaciji sa njim, i naravno svi ti ljudi su pod određenim merama, dakle pod nadzorom. Ono što je frapantno jeste da u svim tim situacijama svaki od tih razgovora mora da bude, žargonski opet da kažem, pokriven naredbom suda da se to i to lice ili taj i taj broj stavi pod nadzor, ali… uvek se radi zapravo o licu i da to kasnije može biti upotrebljeno kao dokaz u postupku. Ja sam suočen sa situacijom da se izvode dokazi slušanjem razgovora između recimo, broja iz Crne Gore i broja iz Belgije. Kada eksperte za telekomunikacije pitate da li je to moguće da mi ovde slušamo takav razgovor, kaže da, ukoliko se on obavlja ili ukoliko je jedan od ta dva broja na području Srbije u vreme kada se taj razgovor vodi. Ali, on nema informaciju o tome da li je jedan od sagovornika u tom momentu na teritoriji Srbije.

Milomir Marić: I ti njega pitaš i šta on kaže?

Miša Ognjаnović: Pa to je jednostavno stvar koja nema apsolutno nikakvu probativnu vrednost, nema nikakvu dokaznu vrednost. Dakle, radi se o nezakonitom pribavljanju dokaza. Ono što je Slovenija odbila da učini, Srbija u velikoj meri čini, prihvata okaze…

Milomir Marić: A ko njih prisluškuje? Da li BIA, da li DEA, da li neke engleske tajne službe? Ko… ko pravi te presrete? Mi nemamo satelite, mi nemamo takve tehnološke mogućnosti.

Miša Ognjаnović: Mi kao branioci u određenom broju slučajeva, možemo da proniknemo u to, ko stoji iza takvih mera. Aaa… Pa, stoje recimo strane službe.

Milomir Marić: Znači, strane službe pripremaju dokaze protiv osumnjičenih i optuženih građana Srbije?

Miša Ognjаnović: Određenih postupaka u ovoj državi ne bi bilo, da strane službe nisu stale iza inicijativa da nadležni organi, a pre svega pravosudni, i policija u Srbiji pokrene takve postupke. No evo da se vratim još jednom samo, apropo toga na priču vezanu za našeg zajedničkog branjenika, Luku Bojovića. Pre izvesnog vremena pronađena je određena količina oružja u sportskoj hali „Borik“ u Banjaluci. Sutradan…

Milomir Marić: Tad su bili Boris Tadić… Dodik…

Miša Ognjаnović: Jeste, tamo su trebali da održe neki skup na kome su između ostalih trebali da budu Dodik i tadašnji predsednik Srbije, Tadić. I pronađeno je oružje u nekom bunkeru koji se nalazio negde u potkrovlju te te hale, smešteno negde i tako dalje. Već sutradan, svi mediji bez izuzetka, pišu kako je to oružje Luke Bojovića, kako je on to organizovao, kako je on spremao atentat na Dodika i Tadića i tako dalje. Sutradan, isti ti mediji pišu kako su to albansko-hrvatske organizovane kriminalne grupe stale iza toga, ni pomena o imenu i prezimenu … dakle, nema više Luke Bojovića. Trećeg dana je to nekakav ogranak ruske mafije koji se povezao sa Italijanima i Nemcima, koji ne znam odakle napadaju Tadića i ovoga. Bez izvinjenja, bez ispravke, bez bilo kakvog korigovanja teksta od pre tri dana. Ali, taj tekst od pre tri dana negde ostaje zapisan. I kad na Guglu recimo ukucate ime Luke Bojovića, vi vidite između ostalog da je pokušao da ubije Borisa Tadića…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milomir Marić: … i Dodika…

Miša Ognjanović: … Išlo se čak dotle da je Haški zatočenik, ja moram tako da kažem, Vojislav Šešelj, koji tamo sedi evo bez presude toliko godina, pazite sad taj nonsens, dao nalog Luki Bojoviću… da likvidira Tomu Nikolića. Znači, vidite…

Milomir Marić: I da je Boris Tadić… prethodni predsednik, pozvao Tomu Nikolića i spasao mu život. Tako je bilo u novinama.

Miša Ognjanović: Jeste, jeste. E sad vidite o čemu se radi, da jedna takva informacija nema toliko dalekosežne posledice i ne vrši takav uticaj, kakav vrši uz kršenje prezumpcije nevinosti to bi bilo groteksno. Dakle, mi bi se valjali od smeha.

Milomir Marić: Na kraju je otkriveno da je… da je magacioner, domar te sportske hale „Borik“ neko oružje sam ostavio i na kraju se i prijavio da je on ostavio.

Miša Ognjanović: Pa to je neki… to je neki anonimus. Neki čovek koji je tu obavljao neke poslove, recimo, domara ili nekog tehničkog lica koje je radilo na održavanju osvetljenja, recimo. I to oružje je tu pronađeno. Ali je frapantno kako se brzo to oružje to oružje pripiše nekome, ko u tom trenutku treba da posluži za određene potrebe. A onda se to vezuje za politički atentat, pa se pravi čitav galimatijas oko svega toga. I vi, kada vas neko pita u petak: šta ste čitali u sredu, vi kažete: pa nemam pojma.

Milomir Marić: Srećom, ovi Srbi nemaju dovoljno dugo pamćenje, jer je pre nekoliko godina objavljeno u novinama (aplauz) da… da su u Banjaluci isto uhapšeni neki priadnici Šarićeve grupe, koji su pokušali da ubiju Ivicu Dačića. I oni su posle pušteni, a sad ovih dana je Ivica Dačić uhapšen zbog veze sa Šarićevim klanom. Da l’ su oni hteli da ga ubiju il’ je on u vezi s njima? Boro, ti si iskusan čovek, ti si branio i Vojislava Šešelja, i Vuka Draškovića, i Zorana Đinđića, i pripadnike Otrpora, je l’ to uvek bilo ovako?

Borivoje Borović: I Tomislava Nikolića. Međutim, kad se radi o ovom Šarićevom predmetu, dovršiću ovo što su kolege započele, šta je interesantno? Govorimo o pranju novca stečenog drogom. Ja branim četvoricu ljudi u tom Šarićevom predmetu. Oni odgovaraju za dve tone kokaina koja je zaplenjena prilikom pokušaja šverca i tonu i osamsto, koja je zaplenjena. Znači, od te droge nije stečen nikakav novac. Sve ovo drugo je magla. Ovaj neki novac o kome se raspravlja, a nije iz kokaina, koji je direktno vezan za ova krivična dela. Druga važna činjenica, koju verovatno ne znate, pošto sam branio u predmetu u Milanu, jedan deo šarićeve grupe, Vitomira Bajića, koji je nađen ubijen u ćeliji u zatvoru. Tvrde da je samoubistvo, međutim ja sam ga spremao za odbranu i za dva dana je trebao da izađe da se brani i trebao je da bude oslobođen, nema nikakve veze sa tim predmetom. Kao i predmet u Sloveniji koji znam veoma dobro, ni u jednom predmetu nisam sreo ime Miše Radulovića. To je ovako činjenica, koja može da bude vrlo značajna. A čujemo od visokih funkcionera policije da je on glavni u celom tom klanu, što znači opet se radi o nekim spekulacijama koje su van suda, koje se ne proveravaju u sudu. Malo pre je moj uvaženi kolega, Goran, je vrlo argumentovano govorio o Agrobanci. I zamolio Vas je da možda promenite malo koncept emisije, da ne bismo ovde sudili. Mi ne sudimo, ali ja Vam se zahvaljujem, nije pristojno što ovo izgovaram, što ste vi ipak jedina televizija… jedina televizija, na kojoj se može raspravljati o ovome…

Milomir Marić: Ne, ne, ja sam samo zvao da kažete… nešto što nije bilo u novinama…

Borivoje Borović: Okej. Znači, jedina televizija na kojoj se može raspravljati o sudskim predmetima. I za vreme Slobodana Miloševića, kad sam ja bio njegov direktan politički protivnik, mediji su bili mnogo slobodniji, nego danas. I to jednostavno izgovaram prvi put onako javno, radi istine, što nije u redu…

Milomir Marić: Što ti nije baš milo, kao starom opozicionaru…

Borivoje Borović: Pa, nije mi milo, to je činjenica… Što se tiče svih ovih ostalih političkih predmeta koje ste pomenuli, tada sam bukvalno u svim medijima svaki dan, napadao režim koji je procesuirao ove ljude koje ste pomenuli da sam branio. Nisam imao nikakav problem. Tako da, stvarno posle ovih deset ili dvadeset godina, stvar se vratila u nazad. Svi smo mi funkcionisali na emocijama iz 90-ih, tad su nas možda i prisluškivali. Malopre ste, na početku emisije rekli: Da l’ ste ozvučeni? Ja sam prisluškivan deset godina. imam dosije Državne bezbednosti. Međutim, postojali su profesionalci, koji na kraju meseca prave presek ličnosti, ti profesionalci od tih sitnih cinkaroša ti spašavaju život. Znači deset godina i na kraju deset godina iako sam vođen kao unutrašnji neprijatelj zemlje, nisam imao ni jedan problem, jer to nije bilo tačno. Oni su pratili, pratili, pratili, eto is ad nas prate…

Milomir Marić: Koliko puta su trebali da te ubiju?

Borivoje Borović: Pa dobro, mislim… osmeh ste izazvali, ali kod mene je malo gore. Kod ostalih bilo je jedanput…

Goran Petronijević: Čekaj, planirali ili trebali?

Milomir Marić: Planirali, inače nije trebalo da ga ubiju uopšte…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Borivoje Borović: Evo ne znam šta kažete Vi kolega… (smeju se, aplauz u studiju). Pa dobro, bio je jedan poznati predmet u Čačku, gde je bilo naručeno moje ubostvo. To je bilo na svim medijima…

Milomir Marić: To je bilo… masovna ubistva…

Borivoje Borović: Bilo je sedam ubijenih pre mene, ja sam bio advokat u sudnici. Moj protivnik je bio jedan poznati advokat, koji… čije ime neću saopštiti. Međutim… (prekida ga Marić)

Milomir Marić: Al’ je naslavniji advokat Srbije.

Borivoje Borović: Formalno. Međutim, taj čovek koji je naručivao ubistvo shvatio je da ipak se profesinalno borim u sudnicama protiv njegovog klana i povukao je tu naredbu o ubistvu. To smo kasnije pročitali u spisima predmeta, kolege su mi pokazale…

Milomir Marić: Znači ti si bio srpski Ruždi.

Borivoje Borović: Pa nisam bio Ruždi, al’ da Vam kažem iskreno, za vreme svih onih političkih krivičnih procesa koje sam vodio deset godina, stvarno sam zato bio i predmet tog praćenja 24 sata. Mogao sam da izgubim verovatno glavu. Ali, čini mi se da je advokatura ranije mnogo više cenjena. Mi smo borci za ljudske slobode i prava, ljudske slobode. Branimo sve ljude. Znači, ja sam branio ljude koji su i u SPS-u, u radikalima, u SPO-u, u Demokratskoj stranci i neko to mora da razume.

Milomir Marić: A zašto si branio Tomu Nikolića?

Borivoje Borović: Pa to je bilo nešto u Gnjilanu, bio je tada zajedno i…

Milomir Marić: Uhapšen i Šešelj…

Borivoje Borović: Da, i dobio je dva meseca zatvora… tad su baš onako zloupotrebili prava i potpuno neosnovano i nezakonito je osuđen dva meseca. Imali smo odličnu saradnju, to je jedna mala stvar. Njemu je tada mnogo značilo, jer sam ja tada bio protivnik te političke partije. Ja sam po noći seo u automobil u dva sata, banuo sam tamo u… u Gnjilane i tu je bilo onako jedan obračun sa policijom i sudijama za prekršaje, koji je trajao dvanaest sati. I sve u svemu ja sam mnoge te ljude koje ste pominjali viđao i u Hagu, sa njima sam razgovarao, čak sam i Slobodana Miloševića. Sa njim sam se prvi put rukovao u životu, bilo mi ga je žao tako…

Milomir Marić: Misleći da je on najveći tvoj neprijatelj u životu…

Borivoje Borović: Pa mislio sam da je najveći neprijatelj u životu. I moguće i da je bio, ja to sad više nisam siguran. Al’ ono što nije sprečavao slobodnu advokaturu, što nije vršio pritisak na klasično pravosuđe, sem kad su politička krivična  dela, verovatno je bilo malo uticaja. Ali, klasična krivična dela, apsolutno sam siguran da niko iz izvršne vlasti nikada nije vršio pritisak na sudije. Danas svi vrše pritisak na sudije. Možda će prestat, ovo što je započela ova nova vlast, hajde da ne budem baš preterano opozicionar u svakoj prilici. Jer po vokaciji advokati su…

Borivoje Borović: … po vokaciji su advokati uvek u opoziciji. Ja se uvek borim protiv policije, jer smatram da stalno imaju oni jedan model ponašanja koji je protiv ljudskih prava i sloboda, da suviše oni učestvuju i zloupotrebljavaju u postupcima, na nezakonit način, dan danas. Imam predmete gde sam čak i protiv, tu sa ovim svojim kolegama, gde su policajci bili s druge strane i gde je…

Milomir Marić: Jesi branio nekad nekog policajca?

Borivoje Borović: Pa teško mogu da se setim, iskreno da Vam kažem… nešto mi to nekako dobro ne ide… Nemam emociju da branim ljude koji zverski tuku, pre svega narod i to ceo život, i to je bilo ranije do 90-e godine suviše očigledno. A danas vidte velike… na kraju krajeva…

Milomir Marić: Dobro, a ući ćeš u istoriju kao jedini advokat koji je nekog Srbina odbranio u Hagu. Slučaj Miroslava Radića (aplauz)

Borivoje Borović: Dobro, sad ste promenili temu i to u pravom trenutku, u redu je, jer bi se baš još navrzao na policiju maksimalno, da… Što se tiče Haga, to možda nije popularno. Znači, imao sam tu oslobađajuću presudu, za koju su tužioci tražili po osam tačaka optužnice kazne od 10 do 20 godina za pet tačaka… a za tri tačke doživotnu kaznu zatvora…

Milomir Marić: Tol’ko je trebao Radić da dobije…Tol’ka je bila optužnica za Radića?

Borivoje Borović: Tako je. To su tražili tužioci.Na kraju, verujet mi, znači ovo uopšte nije jeres, ja sam postupao pred jednim veličanstvenim sudskim većem, koje se bavilo pravom. Sudija Parker je bio advokat 30 godina u Australiji, članovi veća su bili neki doktori nauka, profesori na Sorboni i tako dalje, jedan na Oksfordu. Oni su u određenom trenutku videvši da Tužilaštvo krši zakon, zloupotrebljava neke dokaze prosto navijali za… za mene, jer sam borio se sam protiv jedne velike ekipe Tužilaštva. Naravno sa svojim klijentom Radićem i bio je mnogo težak predmet. Jer uostalom na Vukovaru je stečena i napravljena hrvatska država. Gospodin Lukić, advokat, on je takođe u prvom stepenu dobio samo pet godina. znači to je bila jedna perfektna odbrana. Žao mi je, žao mi je što ovo izjavljujem, ali veliki broj advokata odlazi u Hag i odlazi u Hag, pod kontrolom Državne bezbednosti. Tako da mnogi advokati tamo nisu imali ulogu baš…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime