Đavolji advokati brane već presuđene

0
2218

SkarmklippMilomir Marić: Ćirilica 04. mart 2013.  Kako odbraniti ljude kojima je već unapred presuđeno u novinama, koje su najugledniji političari već sahranili? Prvo, da l’ ste vi ozvučeni (obraća se gostima u studiju)? Ceo život je…

Borivoje Borović: Trenutno da, trenutno da.

Milomir Marić: Tako da ovo što smo vas mi ozvučili, ništa…

Miša Ognjanović: Kompletno.

Milomir Marić: Znači, oni već vas prate, ali što da samo tajne službe saznaju šta se zapravo dešava iza najspektularnijih predmeta. Prvo, moramo utvrditi ko je na vlasti u Srbiji, nisu valjda ovi političari, oni su tu budu i ostanu. Valjda mafija vlada Srbijom već decenijama. Prvo da vidimo ko je šef te mafije? Mislili smo da je to Luka Bojović koji je uhvaćen u Španiji. Čitali smo o tome najspektakularnije priče, da je on naslednik zapravo zemunskog klana, da se s njim kriju poslednji begunci vezano za ubistvo Đinđića. A kako to zapravo izgleda kad odete u zatvor i vidite Luku Bojjovića u Španiji?

Miša Ognjanović: Da, i Bora i ja smo, k’o branici, hajde da kažem u tom predmetu, izgleda potpuno normalnno, potpuno adekvatno onome što mi inače radimo. Dakle to je jedna…

Milomir Marić: Šta je on radio u Španiji? On je u Beogradu bio poznat kao vlasnik jedne pekare.

Miša Ognjanović: Tako je. U Španiji mu na teret stavljaju tri krivična dela, stavljaju mu oružje koje je pronađeno tamo, stavljaju mu falsifikat javne isprave, odnosno pasoša, i stavljaju mu navodno opiranje prilikom hapšenja. Dakle, to su stvari zbog kojih je Luka Bojović trenutno u postupcima u Španiji, u svojstvu… (Marić se ubacuje)

Milomir Marić: A zar nije tamo kao…

Miša Ognjanović: … u svojstvu osumnjičenog.

Milomir Marić: … šef zemunskog klana?

Miša Ognjanović: To su tvrdnje koje dolaze iz Srbije. Ja koliko znam zemunski klan više ne postoji, zemunskog klana nema, i to je utvrđeno pravosnažnim sudskim odlukama u postupcima koji su vođeni i odavno okončani u Srbiji. Tako da su to spekulacije koje se plasiraju odavde u Španiju, kako bi se tamo dalo značaj u tom predmetu. Moram da Vam kažem samo jednu stvar, ono što se piše ovde povodom tog hapšenja, koje je ovde označeno kao spektakularno, u Španiji ne postoji ni u tragovima. Dakle, vi kad uzmete bilo koje španske novine „El pais“ ili bilo koje značajne novine, odnosno dnevne medije u Španiji, vi ne možete da pronađete ništa o tome.

Milomir Marić: Zar tamo ne piše da je uhapšen najveći kriminalac ovog sveta, šef mafije na…

Miša Ognjanović: Pa to je apsolutno, to je apsolutno netačno. Dakle, španski mediji, ni štampani, a ni elektronski tome ne pridaju apsolutno nikakav značaj. To je dakle nešto, što se tamo desilo, odigralo tada kada se odigralo, pre evo godinu dana, na današnji dan tačno i nešto što je aspolutno palo u svaki zaborav.

Milomir Marić: U međuvremenu su uhapšeni i njegov brat i supruga.

Miša Ognjanović: To se… oni su bili uhapšeni, i naravno pušteni iz pritvora, sumnjičeni su da su pripadnici neke organizovane grupe. Naravno, utvrđeno je da, ni njegova supruga, ni njegov brat, nemaju apsolutno nikakve veze sa takvim… hajde da kažem insinuacijama ili sumnjama koje su im stavljene na teret, oboje su pušteni iz pritvora i potpuno slobodni građani. Dakle, vraćene su im putne isprave, oni mogu da putuju iz Španije, u Španiju ili bilo gde na svetu. Tako da čitava ta priča… (prekida ga Marić)

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milomi Marić: Naravno, mi to ništa ne znamo. Ovde se spekuliše kad će Luka Bojović biti izručen, da l’ će uskoro? Nešto su Španci otegli to, o čemu se radi?

Miša Ognjanović: To i jeste problem zbog kojega, ja verujem da se danas sva trojica, nalazimo ovde. Dakle, naši mediji su u jednoj ogromnoj meri zloupotrebljeni, imajući u vidu činjenicu da u poslednjih godinu, godinu i po dana povodom Luke Bojovića, u svim, gotovo u svim medijima bez izuzetka, govorim o štampanim medijima, pa i elektronskim, piše sve i svašta. I kada čovek čita takve tekstove prosto stiče utisak da se radi o osobi koja iza sebe ima armiju od 5000 ljudi i ne znam kakva sredstva, naoružanje. Jer, kada bi sve to što se piše zaista bilo istina, onda se postavlja pitanje, kako je tako nešto moguće? Dakle, jedan takav intezitet radnji koje mu se stavljaju na teret kroz medije, a koje posmatrano iz ugla nas kao pravnika od struke, dakle advokata, branilaca, jer mi smo pre svega krivičari, sva trojica, dovodi u poziciju da ozbiljno verujemo da, ne smao kada je u pitanju Luka Bojović… evo sada smo uzeli to kao primer i… ali jedan vrlo očigledan primer…

Milomir Marić: Ne, uostalom on je bio u zatvoru… u Beogradu i… i pušten je usled nedostatka dokaza. U međuvremenu on nije počinio ni jedno novo krivično delo… (preklapa se Ognjanović)

Miša Ognjanović: … Apsolutno, ni jedno krivično delo, to je čovek…Ali ima jedna druga stvar… koju hoću Milomire…

Milomir Marić: … znači, sve to zašta ga optužuju, trebalo je da je učinio pre nego što je bio u zatvoru. Što ga nisu zadržali? Što ga nisu osudili? Što su ga pustili iz zatvora?

Miša Ognjanović: Pravosudni organi koji su tada radili i postupali u tim predmetima, nisu imali apsolutno ni jedan jedini dokaz u tom smislu.Ali, ono što se danas radi jeste nešto što, može da bude veoma bolno kada je u pitanju pravni poredak i sigurnost građana u Srbiji. Vi kroz medije imate gotovo svakodnevno kršenje pretpostavke nevinosti.

Milomir Marić: Glavni hit predizborne kampanje je bio da se premijer Dačić, sadašnji, video sa Lukom Bojovićem pre nego što će otići u Španiju. Je l’ to istina?

Miša Ognjanović: Pa da Vam kažem ovako. Dakle, ja ne mogu da Vam kažem da li je to istina ili nije istina, ali bih voleo da čujem da neko ko to tvrdi, da bilo kakv argument u tom pravcu. Dakle, pošto nema argumenata u tom pravcu… nego jedne isprazne priče, onda je sasvim logično da postoje u ovom protoku vremena…

Milomir Marić: Je l’ se zna uopšte kad je Luka Bojović otišao iz Beograda?

Miša Ognjanović: Pa, ljudi u tom pravcu pričaju sve i svašta. Dakle, neko kaže 2010-e, neko kaže 2011-e, neko… Ja, ono što je meni poznato kao njegovom dugogodišnjem braniocu jeste, da je on napustio Srbiju još 2009-e godine.

Milomir Marić: Znači, on se s Dačićem video tek pošto je napustio Srbiju, u Beoradu se video?

Miša Ognjanović: Pa nemoguće je da bude na dva mesta u istom trenutku.

Milomir Marić: Sve je moguće prema pisanju beogradske štampe.

Miša Ognjanović: Prema pisanju medija je to apsolutno moguće.

Milomir Marić: Boro, glavni svedok protiv Luke Bojovića je, famozni Sretko Kalinić, koji je posle ubistva premijera Đinđića označen kao zver zemunskog klana, surovi likvidator, koji je u istrazi u Zagrebu govorio kako su se bivši Zemunci u bekstvu međusobno obračunavali, da su jednog svog druga isekli na komade, onda ga stavili u mašinu za mlevenje mesa i pojeli njegove ostatke. Da li je on to stvarno rekao prema dokazime, odnosno iskazima koje ste Vi čitali?

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Borivoje Borović: Vidite ovako, upravo ste otvorili jednu dobru temu o tome da se ljudi unapred osuđuju, pre nego što se zvanično vodi postupak. Jedan od najkarakterističnijih primera jeste upravo ovaj predmet Luke Bojovića, koji je neko osmislio od političara i dali su nalog Tužilaštvu da sprovedu to kroz postupak. Tačno je da se taj Kalinić pojavljuje kao neko ko je izvršilac teških krivičnih dela i koji je u Zagrebu pozvao zamenika specijalnog tužioca iz Beograda, radi sticanja statusa svedoka saradnika. Dakle, on je hteo da cinkari ili da lažno tereti bilo koga po Srbiji, da bi prigrabio sebi neki povoljniji status. Odbijen je u toj nameri i neverovatna stvar, pošto to mediji ne znaju, odnosno javnost uopšte ne zna, jer su mediji zatvoreni potpuno o ovom predmetu, Kalinić praktično nije nikada direktno teretio Luku Bojovića. On je dao neku neodređenu izjavu u trećem licu u Zagrebu. I po svim pravilima kad je izručen u Beogradu, on je morao kod istražnog sudije da ponovi tu izjavu. On nije dao nikakvu izjavu, već na osnovu te neke u trećem licu, službene beleške o saslušanju Kalinića podignuta je, nećete verovati, optužnica. Mislim da se tu radi o vrlo velikim problemima koje ima Tužilaštvo i zato su oni raduju postupku u Španiji, ne bi li tamo nešto otkrili, pošto evo unapred Vam saopštavamo, a javnost je predamnom, mi ćemo osloboditi Luku Bojovića za ta tri ubistva, koja mu stavljaju na teret u Beogradu, jer ne postoji ni jedan jedini dokaz. Kalinića zloupotrebljavaju pre svega Policija i Tužilaštvo. Radi se o duševnom bolesniku. On je sam na sudu rekao: Jeste, ja sam neuropsihijatrijski slučaj, molim neuropsihijatrijsko veštačenje. To ima u transkriptima. To takođe javnost sve zna. Ali…

Milomir Marić: Ali super je baš takav za zaštićenog svedoka, za svedoka optužbe protiv bilo koga?

Borivoje Borović: Očigledno zloupotreba bolesnog čoveka i biće to, čini mi se, veoma lako dokazati. Ali, problem je što se u tom predmetu utrkuju svi, što se krši Krivični zakon Republike Srbije. Postojalo je ranije krivično delo koje su ukinuli pre nekoliko dana, koje se zvalo Zabrana javnog komentarisanja nepravosnažnih sudskih postupaka. Malovićka, Homen, članovi Vlade, svi su se utrkivali, ne samo u tom, nego u raznim drugim predmetima da objave narodu da je uhapšen neko ko je vođa klana. Uostalom, ni jedan dokaz na tu okolnost nisu pružili. U to vreme, kad su se desila ova tri ubostva u Beogradu, iz Vizbadena je vršeno veštačenje materijalnih tragova na licu mesta. Vizbaden je poznata institucija i poznato mesto gde se vrše DNK-a analize, to je bilo i u Đinđićevom predmetu. Na licu mesta ovih ubistava nađen je samo DNK materijal Sretka Kalinića i pokušava da bude svedok. Nigde nema ni na jednom mestu traga DNK-a analizom utvrđenom Luke Bojovića.

Milomir Marić: Da li je moguće da on svoja ubistva pripisuje Luki Bojoviću?

Borivoje Borović: Pa to ćemo ostaviti na kraju, da vidimo. On je očigledno učestvovao u tim ubistvima i on to ne spori. Al’ on sada tu pokušava da zadovolji neke interese policijske. I ono što je vrlo važno, policija iz Beograda, i ovo je ekskluzivna stvar za javnost, šalje izveštaj španskoj policiji da je na mestima nađen DNK-a Luke Bojovića. Znači, varaju špansku policiju i onda mi prevedemo sve to iz Vizbadena, pošaljemo i oni se ljudi zgranuli. Ne mogu da veruju da postoje neka odeljenja u policiji koja rade za sebe, za neki svoj račun. Pa u Beogradu optužuju za ubistvo, pokušaj ubistva Andrije Draškovića kojom prilikom je ubijen taj neki njegov Jovičić, upravo na tom mestu su nađeni tragovi Kalinića. Zatim, pokušaj ubistva Nedovića, zvanog Šoka, i ubistvo Jorge… kako se sad tačno zove, ne mogu napamet da se setim. U svakom slučaju, ne postoji ni jedan jedini materijalni trag. Ne postoji ni jedan svedok. Oštećeni Andrija Drašković, Nedović i ostali kažu: mi nismo bili ni u kakvom sukobu, niti možemo uopšte da pretpostavimo zašto bi on bio taj koji…

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Milomir Marić: Uostalom Nedović Šok se nalazi u Španiji, pa je mogao da raspravi sa Lukom Bojovićem da li je on hteo da ga ubije.

Borivoje Borović: Dobro ste rekli. Ali šta je pogubno? Ja sam ranije branio na Specijalnom sudu u predmetu takozvana „Makina grupa“, to je bio prvi predmet na Specijalnom sudu i prva oslobađajuća presuda…

Milomir Marić: Ubistvo policijskog generala Boška Buhe…

Borivoje Borović: Kasnije se utvrdilo da je to neko drugi uradio. Ali, šta je problematično? Što veliki broj nerešenih ubistava su tada stavljali Makinoj grupi na teret, ista ta nerešena ubistva sada stavljaju Luki Bojoviću u nekom obrazloženju kada pišu akte i šalju međunarodnim policijama. Sve u svemu, mislim da veliki problem u ovoj državi od 80-ih godina do danas, pravi Policija Srbije, a posebno neka otrgnuta odeljenja koja rade za određene ili političke partije ili za određene krugove biznisa. Tako da mi, prosto građani, pa čak i mi profesionalni advokati imamo dosta problema, jer je pravosuđe slabo, nesigurno, autosugestivno i zato imamo dosta problema u sudnicama.

Milomir Marić: Mi smo svi bili šokirani kad smo čitali monstruozni iskaz Sretka Kalinića kako ubijaju Jureta, njihovog druga iz zemunskog klana, kako ga seku na komade, kako ga melju u mašini, kako ga jedu. Da li je on stvarno taj iskaz dao?

Borivoje Borović: Pošto je to pod zaštitom, izvesna je službena tajna, detalji iskaza koje sam saznao, ne mogu saopštiti, ali sigurno te okolnosti ne postoje u njegovoj izjavi. To je prosto naduvano u štampi…

Milomir Marić: Pa to je štampano u novinama.

Borivoje Borović: Pa, dobro postojale su tada … Glas, kao Blic, i ostale novine, koje su prosto dobijale naloge o čemu da pišu. Mi smo, nećete verovati, u ovom predmetu podneli krivičnu prijavu protiv ljudi iz novina za odavanje službene tajne. Pošto je izašla izjava jednog svedoka da nakon saslušanja, svi smo potpisali da ne sme da se odaje službena tajna. I kada je sudija nama advokatima, otprilike Ognjanoviću i meni saopštio: Znate šta izašla je izjava, nešto mi je tu sumnjivo, gledajući u nas dvojicu, mi smo istog momenta podneli krivičnu prijavu protiv tog novinara. I tražili da se na poligraf laži stave upravo sudija i tužilac. Jer mi smo sumnjali da su oni to dali u janvost. I nikad se sa tom krivičnom prijavom nije nastavilo. Tako da smo bili apsolutno u pravu. Da je bilo šta bilo suprotno mi bi već bili izloženi krivičnom progonu.

U nastavku: Agrobanka i Šarić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime