Postupak, pod službenim nazivom “međunarodno usvojenje”, od strane najvećeg broja vlada u svetu kodifikovan je, kao klasična trgovina. U zemljama koje su vodile istragu, ustanovljena je teška zloupotreba u vrhu socijalnih službi. Grantovi kojima su “darivani” visoki činovnici u ministarstvima, kreću se do 30 000 dolara po detetu. Trafiking, korupcija, i svirepa zlostavljanja dece kod inostranih usvojilaca, doprineli su da najveći broj zemalja u svetu poslednjih godina, odustane od prakse prekograničnog usvojenja. U Srbiji je koncetracijom ovlašćenja, “pod jednu šapu”, ciljno i strateški u socijalnoj zaštiti, montiran ključ korupcije i trafikinga. Resorno ministarstvo je operativni partner međunarodnih trgovaca. Posluje kao regrutni centar. Deca se po slovu zakona ekspeduju kao roba sa buvljaka.
Postupak, pod službenim nazivom “međunarodno usvojenje”, od strane najvećeg broja vlada u svetu kodifikovan je, kao klasična trgovina
Šumom akata pod “zaštitom” u naslovu, na udaru se našla gotovo cela srpska sirotinja.
Dete je životno ugoženo ako je neuhranjeno sa “manjkom potkožnog masnog tkiva”, “neadekvatno obučeno”, ako kuća u kojoj stanuje “nema ispravne instalacije”. Zanemareno je, ako mu se “ne obezbede naočare”, ako se “ne vodi kod lekara”, “ne imunizira”, “ne vodi kod defektologa” (kada zaostaje u govoru).
Nesreća nikada ne ide sama. A siromaštvo često sa depresijom, invaliditetom, urođenim mentalnom inferiornošću roditelja, koji “rizici” u startu ograničavaju mogućnosti pristojnijeg života. Kao ugrožavajući “po život deteta”, radi njegovog “najboljeg interesa”, rezultiraju “izmeštanjem” od roditelja.
U slučaju telesnog kažnjavanja dete se oduzima od roditelja, kada postoji trag pruta ili kaiša. Ako je roditelj udario dete a ne postoje tragovi povreda, smatra se da je pokušao da ga povredi.. Dete se izmešta iz porodice do epiloga pred sudom, koji će odlučiti da li će takvom roditelju potpuno ili delimično uskratiti roditeljska prava. (Opet više prisutnije u siromašnim porodicama, gde dominiraju egzistencijalni strah, stres, nervoza).
Priručnici i praktikumi, debelo finasirani od međunarodnih fondova, od 2005. godine do danas, nisu uspeli da markiraju sve situacije, indikovane, za hitnu meru odvođenja deteta. Kako bi se, organima starateljstva ostavila neograničena autonomija i proizvoljnost za ovu meru, dovoljna je sumnja takz. stručnih radnika.
Zakonom o braku i porodičnim odnosima, do 2005 godine, potpuno usvojenje nije bilo moguće ako deca imaju žive roditelje. Šanse da strani državljani usvajaju našu decu, ako ne isključene, bile su otežane, pošto je o tome trebalo da se pitaju, republički ogani uprave za zdravstvo i socijalnu politiku. Zakonom o porodici iz 2005. godine, nastaju kapitalne izmene. Uvodi se samo potpuno usvojenje. Mogu se usvojiti deca i živih roditelja! Šansu da usvajaju našu decu dobijaju i stranci, a suverena prava i ingerencije, kod stranih usvojitelja. ministar u toj oblasti.
Po svojoj intrigantnosti, socijalna zaštita je decenijama bila skrajnuta, na margini. Dok se na drugim frontovima lomila koplja, podgrevale senzacije, u socijalnoj zaštiti, daleko od fokusa javnosti, mogli su da prolaze i karavani. Tako je neopažano, prošao Porodični zakon 2005. godine kao i 2015. god. bez prethodne javne rasprave, stručnih tribina i sl. Zakon omogućuje da deca i pored živih roditelja, mogu biti potpuno usvojena, i bez ikakve saglasnosti roditelja ukoliko su lišeni roditeljskog prava. Usvojenjem se menjaju svi podaci deteta u matičnoj knjizi rođenih! Biološki roditelji nemaju pravo uvida u matičnu knjigu rođenih, niti postoji obaveza usvojitelja da detetu kažu istinu?! Moć da odlučuju o sudbini dece, koncentrisana je u Centrima za socijalni rad, koji su pod kapom ministarstva, a po pitanju usvojenja ministu su poverena eksluzivna prava: čl. 99, 101,316. Zakona o porodici. Poodvojene su procedure i nadležnosti, kada je reč o usvojenjima, naših i stranih građana. Za usvojenje stranim državljanima, prava su poverena lično ministru: čl. 103 i 312 ZOP. S druge stane, postupak usvojenja, za naše građane predviđa dugotrajno administrativno mrcvarenje, psihološko, i socijalno preispitivanje, koju sprovodi organ starateljstva, gde se mogu tražiti mišljenja i “drugih specijalizovanih službi”. Čekanje na tom skeneru, sa potpuno neizvesnim ishodom može da potraje i godinama.
Do 2005 godine, potpuno usvojenje nije bilo moguće ako deca imaju žive roditelje. Zakonom o porodici iz 2005. godine, nastaju kapitalne izmene. Uvodi se samo potpuno usvojenje. Mogu se usvojiti deca i živih roditelja!
Strane državljane zakon u potpunosti oslobađa birokratske procedure domaćih organa! Za njihove želje, lično je nadležan ministar?! Ovako zakonsko rešenje u potpunosti je inkorporirano, sa međunarodnim sporazumom Hague Convention on Protection of Children and Co-operation in the field of international adoption, koji je u Srbiji na snazi od 01. 04. 2014 godine. Haškom konvencijom o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, država je široko otvorila vrata stranim usvojiteljima. Izvorno je nastala 1993 godine, ali je njen sastavni deo akt pod nazivom Intercountry Adoption Act of 2000 and International Adoptions, koji je oktobra 2000-te godine potpisao tadašnji američki predsednik Bil Klinton.
Prema ovom aktu, jedina adresa, u Srbiji, za ispunjenje zahteva stranih državljana, je ministar. Postupak je efikasan, a deci se nakon usvojenja, briše identitet i zemlja porekla! Ovim dokumentom, skivenim pod krovom tkz. Haške konvencije, otvara se saradnja države i međunarodnih, profitabilnih agencija u transakciji dece, što je u našem socijalnom sistemu potpuni novitet. Na veb stranicama ovih posrednika, Srbija se prezentuje kao zemlja koja potpada pod Hašku konvenciju, i celi postupak pred srpskim vlastima, kažu, može biti završen za “ kratko vreme”.
Od 2005. godine, svi akti u toj oblasti, pripremani su u skladu sa takz. Haškom konvencijom. Pozivaju se na “najbolji interes deteta”, koji doslovno tumače, “kao interes deteta, ne roditelja”. Kao da su ti interesi, po prirodi stvari, aksiomu, međusobno oprečni, suprotstavljeni jedni dugima. U skladu sa tom konstrukcijom, procenu, interesa deteta, preuzela je država.
U Srbiji se godišnje više od šest stotina dece izmešta od roditelja u ustanovu, ili drugu porodicu. Ukupan broj dece koja su prošle godine, umesto kod roditelja, živela kod hranitelja, iznosi oko 6. 500. Po ugledu na Skandinavske zemlje, Srbija je preuzela koncept, prislinog oduzimanja (izmeštanja) dece od roditelja, bez istražnog postupka, dokaza, ekspresno, bez odluke suda. Svedočenja, koja se pojavljuju poslednjih meseci, teško da ostavljaju ravnodušnim:
Gorici Milojković iz Velike Ivanče, Centar za soc. rad u Mladenovcu, oduzeo je dete, od dvadeset dana. Uslovi u kojima živi sa roditeljima i braćom, jesu oskudni, ali je dete toplo dočekano u porodici. “Rodila sam zdravog dečaka dva dana pred Novu godinu, iz Centra za soc. rad kažu da mora da ga vode, ne dihtuju nam pozori”. Na pitanje “gde joj vode dete”, odgovoreno joj “da to nije njena briga”.
U Srbiji se godišnje više od šest stotina dece izmešta od roditelja u ustanovu, ili drugu porodicu
Razlog za oduzimanje deteta, do odluke suda, koji će odlučiti da li je Gorica podobna za roditeljstvo, osim siromaštva su i “smanjene mentalne sposobnosti”. Nije li pravo na rađanje, ustavna kategorija? Kao i zaštita telesnog i duševnog integriteta!? Ovi stručnjaci, za brigu o deci, su dete otrgli od majčinog mleka!
Mnogi su čuli za potresnu priču porodice Trkulja, čiju je šestogodišnju devojčicu, Centar za soc. rad Zvezdara, oduzeo i smestio u ustanovu. Roditelji opisuju viđenje sa detetom, pošto je odvedeno u oktobru 2017.godine: dete ih grli, grčevito steže, u suzama moli da ga vode kući, kaže “ne može više da bude tu”! Roditelji nemi, nemoćni! Viđenja roditelja sa detetom su se nastavila u odobrenim terminima, a dete je, bilo sve tiše. Gotovo da je prestalo da govori, bez izraza lica, usporeno, pospano, odsutno. Roditelji su izrazili sumnju, da je dete pod sredstvima za umirenje. Tokom novogodišnjih praznika, međutim, uskraćeno im je bilo i viđenje. Izbezumljeni od tuge, bez objašnjenja su vraćeni kući. Da bi im prilikom sledeće posete, bilo rečeno “da ne mogu videti dete, jer je u karantinu”.
Godine 2012. donet je Pravilnik o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti „Službeni glasnik RS“, broj 8 od 3. februara, 2012., kojim se u čl. 7 Pravilnika, zabranjuje emocionalno zlostavljanje korisnika.
“Emocionalno zlostavljanje, je postupanje zaposlenog koje korisniku nanosi emocionalnu patnju ”. Emocionalnim zlostavljanjem se naročito smatra: izolacija, odnosno ograničenje kretanja…. zabrana kontakta sa članovima porodice, i drugim značajnim osobama. U emocionalno zlostavljanje se ubraja : izlaganje zbunjujućim ili traumatskim događajima (napr. nasilju, koji ugrožavaju život, zdravlje i razvoj).
Ali stručnjaci ne mare za pravilnike! Dete stavljaju iza rešetaka! Prema papiru, koji se pojavio na internetu, otac deteta pati od “depresije” a porodica “nema adekvatne higijenske uslove ”. Iz Gadskog centra za soc. rad, ne žele da se izjasne! Kažu:“ štite podatke o deci”! Valjda, po ugledu na razradjen sistem u Skandinavskim zemljama, gde su podaci o legalnoj otmici dece, “službena tajna” !
Vesna Miljković, iz Ćićevca je bila hraniteljka. Dete je uzela na čuvanje kada je imalo 20 dana. Kasnije se ustanovilo da dete ima blage smetnje u razvoju, ali je za Vesnu, kako kaže, “ona bila anđeo”. Tražila je literaturu na interentu kako bi joj pomogla u razvoju, obilazila lekare, upisala u vrtić. Po oceni onih koji su je nadgledali, bila besprekorna, sa devojčicom,
Želela je, da je usvoji. Centar za socijalni rad u Čičevcu, međutim prelazi u nadležnost Centra za socijalni rad i hraniteljstvo u Kragujevcu. Za nju nastaje tortura. Za devojčicu horor.
-Dete su par puta vodili u centar odakle se ona vraćala skroz smušena, neraspoložena, gurala bi mi se u krilo i samo ćutala. Kada je pitamo šta se dešava, tužno nam je odgovarala “da je to tajna”! Pomutili su joj razum skroz. Strašno mi je kada pričam i ponovo proživljavam sve to”.
Napominje da je dete bilo veoma vezano za nju i njenog supruga, za svoju sobu, krevet, dvorište, vrtić.
Molila sam, nemojte ljudi, poremetićemo sve što smo postigli, unazadićete dete.! Ništa nije vredelo, doslovno su, izvukli dete iz kreveta. Ona izlazi, a osmeh joj zaleđen, oči ogromne, strah.. Molila sam Boga samo da ne pati mnogo da joj da snage da prebrodi to što joj se desilo i pitam se, zar je moralo to da joj dogodi !? Ne samo što je ostavljena od bioloških roditelja, nego su još došli da je otmu od nas koji smo je voleli i koji ćemo je uvek voleti, koji smo ginuli da je naučimo nečemu i podignemo kako treba!
Upad u kuću i odvođenje gotovo u pidžami, primenjuje se u slučaju najozloglašenijih krivičnih dela. Pritvoreni dobija pravo na kontakt sa rodbinom i advokatom. Deci koju odvode, oduzimaju sve. Deca se otržu od najbližih koje imaju i jedinog kutka u životu koji su osetili svojim, svog krveta, igračaka, sredine u kojoj su osetili toplinu, i koja je deo njih.
Devojčica od 8 godina, u porodici profesorke dr. Mile Alečković, je imala optimalne uslove, ishrane, nege, obrazovanja. lepu odeću, poklone. Ovo dete, siroče sa Kosova, Mila je uzela pre dve godine i spasila iz stanja u kome se nalazilo u ustanovi gde je bilo smešteno. Bez zdravstvene knjižice, sa kvarnim zubima, vaškama,.. ekscemom. Uz psihološku i emotivnu podršku detetu i novi kvalitet života, dete je počelo da stiče svest o sebi, osećaj pripadnosti, samopouzdanja.Došli su jednog jutra, i gotovo u papučama je odveli. Šta je sa “najboljim interesima deteta”? Psihološki slom! Šok! Trauma!
— Moj integritet ne mogu da uruše. Nju su emotivno ubili. Ni gestapovci nisu tako odvodili decu, rekla je prof. Alečković, i izrazila bojazan, da devojčicu žele da prodaju strancima.
–Devojčica je negovana, vaspitana, zdrava, pametna. Namirisali su dobar plen! Postoji matrica, modus operandi s kojom nastupaju “socijalni centri”. Upadne njih nekolliko! Dete otržu, uz asistenciju policije! Izmeštaju u jednu, drugu, treću hraniteljsku porodicu, dok mu ne izbrišu svu memoriju. Kad ga psihički slome, prodaju ga kao biljku!
Prema svedočenjenjima roditelja i staratelja, “socijala” je postala poprište moći i straha. A shodno pravilima i proceduri iz takz. Haške konvencije i meka za unosan biznis. Postupak usvojenja odvija se preko posredničkih agencija, prema pratećem aktu Intercountry Adoption Act of 2000 and International Adoptions iz 2000-te. Zainteresovanim pojedincima i parovima sa Zapada, nezavisno od rodnog i seksualnog opredeljenja, posrednici obećavaju dete u “kratkom roku”, u skladu sa naručenim propozicijama i cenovnikom. Neke od posredničkih firmi, su partneri resornog ministarstva VS. Potpis na transakcije, za decu iz Srbije, daje ministar. (Sada Zoran Đorđević, rotacijom sa Aleksandrom Vulinom posle afere sumnjivog porekla novca, dok je bio na čelu socijalne zaštite).
Od aprila 2014. god, kako su nam odgovorili: “ ministarstvo operativno sarađuje sa agencijom Adoptionscentrum iz Švedske, agencijom Atidhaieled iz Izraela, Creixserjunts iz Španije, i američkim agencijom HOPSCOTCH ADOPTIONS INC”, (koja usvaja decu iz Jermena, Ukrajine, Bugarske, Gane, Guane, Maroka). Posrednici koji su takodje, na svom portalu označili Srbiju kao svog partnera su: Opening Door i Hope International ( usvaja decu iz Bangladeša, Liberije, Haitija, Ukrajine). U tkz. non profit galimatijasu, kako bi se približili plenu, neke se predstavljaju isključivo “humanitarne”, nekomercijalne, poput američke COCI, koja osim Srbije, saradjuje sa Kenijom, Haitijem, Ukrajinom, Bosnom (od rata). Prema zvaničnim podacima koje je dostavilo Ministarstvo za zapošljavanje, rad i socijalnu politiku, stranim državljanima od 2014. dato je 90-toro dece. Ukupno 185, od 2006 godine, od kada je u primeni izmenjen Porodični zakon. Najviše u Švedsku (85), SAD (57), Kanadu (10), Španiju (8)…
Od 2000-tih godina do danas na Zapadu je stvorena industrija trgovine decom. Da bi sve bilo “po zakonu”, nacionalna zakonodavstva država potpisnika, od 2000-te su prilagođavana takz. Haškoj konvenciji kao krovnom zakonu. Svoju legislativu po pitanju usvojenja, među prvima su prilagodile: Švedska, Norveška i Finska. Da bi legalizovale usvojenje dece od strane istopolnih parova, ove zemlje su u periodu 2001-2003 godine donele Zakon o registraciji homoseksualnih zajednica. Ovim su u pogledu prava na usvojenje izjednačeni sa heteroseksualnim zajednicama. Parovi, ili pojedinci, angažuju posredničku agenciju, koja će im za novac, uslišiti zahteve po pitanju propozicije deteta. Posrednik se obraća direktno “Central authority”-tiju, zemlje s kojom je uspostavio saradnju, u Srbiji resornom ministru. Za decu, koju bilo gde u svetu usvajaju građani US, troškove skrivene i javne, delom pokriva država. Iz fondova formiranih u te svrhe, usvojiteljima se pokrivaju troškovi agenata, puta ..i “drugi troškovi”. Dobijaju bonuse, oni sa debljim novčanikom, i značajne poreske olakšice. Sistem je doveden do savršenstva. Zakonski, sve pokriveno. Siromašne dece puno. Od kraja devedesetih, biznis cveta.
U tekstu” Seksualna orijentacija posvojitelja i najbolji interes djeteta”, hrvatska autorka koja je analizirala promenu nacionalnog zakonodavstva unutar zemalja članica EU, u svetlu ( u mraku), prava na usvajanje dece istopolnih parova, kako bi bili izjednačeni sa pravima heteroseksualnih zajednica, zaključuje:
Kristalno je jasno, da je time zanemarena svrha i smisao najboljeg interesa deteta. Takvim postupkom najbolji interes deteta izgubio je bitku s nadmoćnijim interesom, odraslih. To što činimo nije dobro za decu, većina sveta to ne odobrava. Ali od zaglušujuće tišine dečijih vapaja, i blasfemičnih poklika (pojedinih) odraslih koji dopiru daleko, naprosto više nikoga i ništa ne čujemo! Ili ne želimo čuti?! Ne razaznajemo dobro od lošeg, budućnost od propasti.
Floskula o“najboljem interesu deteta” u službenoj upotrebi u svetu i kod nas, instrument je prinude, i zločina u najavi.. Za nevladine i vladine službe, koje se po vokativu bave zaštitom dece, izvor je unosne zarade i korupcije. Sistem je zatvoren. Jedna adresa u državi “Central authoity”, sarađuje sa profitabilnim lancima, ista suvereno vlada bazom podataka o deci za usvojenje, propisuje pravila vođenja baze podataka (koji je službena tajna) , ista uspostavlja niz drugih pisanih i nepisanih pravila, podzakonskim aktima konstituiše prava na rad, indoktrinira kadrove, rešava po žalbama roditelja i staratelja, i nadgleda egzekucije koju sprovode “stručnajci” u okviru sistema. Ovakva koncentracija moći u jednoj instanci-ministru, shodno zakonu, lišena je svake kontrole institucija spolja, pod budnim okom samo nevladinog sektora, kreatora ovog sistema, u sistemu. Tamo gde su deca, tu je i novac. Ali u toj oblast, u Srbiji, kao i na Zapadu, ne važe evropske tekovine o uzbunjivačima i transparentnosti. U zemlji strahovlade, ubijena je svaka kritička misao i pravo na raskrinkavanje hipokrizije. Stotine je priča širom Srbije, koje nikada neće ugledati svetlo. Na mentalno i emotivno ubistvo dece, struka zavrenički ćuti.
Vlast je već započela& kampanju! Iz komercijalnih razloga, podiže se svest o rađanju! Budući naraštaji već su bezecovani!
Hrvatska autorka, koja je 2006. god, uradila analizu izmena nacionalnog zakonodavstva pojedinih zemalja članica EU, u susret pravima istopolnih parova, insinuira u zaključku, “na propast u budućnosti”. To ne važi, za Srbiju!
Vlast je već započela kampanju! Iz komercijalnih razloga, podiže se svest o rađanju! Moguće da će dati i koju crkavicu u te svrhe?! Ako ništa, mecene sa Zapada odrešiće kesu. Budući naraštaji već su bezecovani! Nema sumnje, vlada je prepoznala „izvoznu šansu“.
Svetlana Nikolić
nspm.rs
pravo pisanje dobro je da dam svoje misljenje jer ovo sve mene pogadja pisala sam vam vise puta razlog moga unuka dete srpsko nema ni krvi ni nalik ni obicaje ni lika sa ovim prodanim dusama gestapovcima rec je o nemcima,pa zar nama treci put otimaju decaka uvek i bice uvek bez razloga jer,oni uvek mogu i to rade da vam nametnu svoje razloge,otimaju ubijaju vas emotivno ubijaju nam dete psihicki bas kao sto sam procitala,decak je uplasen drze ga malte ne kao u zatvoru dozivljava,diskriminaciju u skoli,biju ga a da Niko ne reauguje,jadnicak sta da radi mora da se brani sam, cak je navodna gos,nastavnica na strani svoje nemacke dece ,odbranio se tucom i pokazao malo zube odmah su ga u Tom domu kaznili zatvor nema da jedes.nema napolje sta je to ljudi dokle smo dosli.,obratila sam se ministarstvu.soc politike da nam da potvrdu da dete ima gde da se vrati,nisam obavestena pismeno,pozvala sam kod gos.vukote vlahovica.neznam pravnik.u ministarstvu,koji bi trebao da nam da taj papir.gos.taj vukota crnogorac zivi i radi u srbiji tojest u beogradu dge uziva prava sa svojom porodicom on je u telefonskom razgovoru kada sam ga nazvala rekao slusajte ,ja sa m misljenja da je njemu bolje tu kod tih svaba,u domu gde ga drze u strahu prete mu ostajes ovde do 18.god i puno puno groznih stvari.gos.vukota je misljenja da je Danijel markov od majke marije markov romsko dete i da netreba da se vrati u svoju zemlju,jer je Rom Rom ili romi treba da ich sada po njegovom misljenju a moguce misljenju par pojedinaca ma pustite sta vas briga za to cigansko ili kulturnije receno,romsko dete da se vrati u svoju drzavu u svoju maticu,srbiju.ja znam skime je on kontaktiro i njemu je tako verovatno receno da smo romi i ta treba da nas hitler ponovo sada bez rata ubija tacno on gos vukota i gospodja koja nebi trbala da se pita jer koja je ona ona je psiholog u centar soc rad .zvezdara Lidija stanculovic.bah jaki su mi oni,gde su pravi ljudi ,ja i moja porodica,se ne osecamo kao romi ja se osecam jugoslovenkom jer sam rod.tu u beogradu zivela skolovala takodje i moja deca koja isada zive u beogradu.sta da Kazem istina i na ovome,o prodaji dece moj unuk je zamalo,od 215.god trbao od strane soc.sluzbe sa jednom konpanijom glensmills.akademijom da bude predat u americi.eh sta smo sve prosli emocijalno sam tesko tesko podnosim sve ovo ja majka decaka deda,jer smo oboje malte ne oboleli zbog svega ovoga.oteli dete srpsko Koje je bilo u gostima kod babe,od prehodne situacije gde je ,2015,god otet sa skolskog casa i odveden,nama u nepoznato nismo znali 10.mes.dal je ziv ili nije,borila sam se trazila pomoc srbije tog gos vukotu sam tel.pozivala ma nista tu gos stanculovic navodnu psiholog u centru soc rad zvezdara rekla mi je ja tu nista nemogu da vam pomogne,nije htela ni da vise kontaktira,sa nama,svaka cas prvo gosodinu vucicu u Tom vremenu dok je bio premijer kada sam se obratila njegovom kabinetu odmah su tu reogovali pa mi je neki gos anbasador,poslao pismo i citiram gos,slobódanka dobili smo prituzbu,od strane kabineta da treba da vam pomognemoi tako bla bla.do tada nisu hteli ni da nas pogledaju zahvaljujem se gos Srdjan.paskval, savetniku kod gos stefanovica,koji mi je dao podrsku da treba srbija ministarstvo da nas zastiti i pomogne.teske dane preteske noci suze i boli teska je borba bila,kada,je moj unk Danijel stigao u srbiji,nakon tolikog vremena a da nas nije Video ni cuo dete je bilo premlaceno bijeno diskriminovano dokazom Koje Imam razbijen mu je prednji zub sada ima vestacki sto ce kasnije imati taskih posledica,niko nije odgovarao za to kada sam tel zvala u nemackoj grad landau izmedju karlsruje i franfurta pitala tog soc radnika kako su dozvolili da decaka povrede cak je i moj unuk Danijel tel iz beograda kada smo uzbudjeni i pod stresom videli dete u modricama,nisam ni raz´misljala kolki ce mi racun stici,pitali sta su ovo uradili decaku moj Danijel mu je u tel razgovoru rekao sve kako su ga tukli i td on je samo ucutao nije imao sta da kaze al sam osetila da je bio uplasen,drugi tel razgovor sa soc sluzbom,to je jedna goropadna poljska nemica balava koja mi je odgovorila na moje pitanje oteli ste dete bez presude bez prava da se zalimo odveli ga 400km,daleko nismo ga culi ni videli godinu danampje pitanje zasto su dozvolili da dete biju slome mu zube,njen odgovor je bio deca se igrala ljudi pa mogli su i nozevima da se igraju nikom nista,pozvala sam gos iz milsakademije koja je placena bila da obilazi decaka tamo kupuje mu garderobu i td kada sam i njoj rekla,kako ste dozvolili,ucutala je i tajac da bi mi posle par dana pisala esenmes.da dolazi u Beograd uplaseni su svi biil,sacekali smo je na aerodromu.gde je danijelu donela njegovu garderobu veliki bicikli neke sitnice roba je sve bila ponesto dobro ostalo je bilo pobacatu u razgovoru na aerodromu u beogradu pocastila sam je ja kafom to jest ja platila. mi smo sirokog srca oni su siromasniji od nas,zato ona svakih 15 dana,ide u americi.povede tu decicu.iz nemacke i tamo uzmu pare za njih gos Petra guida je bila uplasena i odgovorila mi je tiuzite,soc sluzbu.oberhausena sta su vam uradili sa decakom.oni su znali i bili su uplaseni,a ja sam mislila da oni nikad vise nece smeti da nas diraju posle svega,danijel je bio upisan u skoli ivangorankovacic.beograd .ministarstvo prosvete nije htelo da nam da upis za dete dok nismo uplatili 50eura.tacka krenuo je jadnicak u toj skoli koja ga je jedva prihvatila jer je Direktor te skole insistiro da se upise tu medjutim nije bio prihvacen tu dobro. je trebalo vise vremenski da mu se posvete razredna mi je rekla ja tu nemogu nista Imam puno djaka u razred tako da ni sam Danijel nije imao pomoc od nijedne institucije,koja je trebala da pomogne da mu olaksa pristup i srpski jezik azbuku,pod sresom sve sto je doziveo Niko bas Niko nije reogovao,2,02.2016,bio je na raspustu mislim da je to bilo dve nedelje,raspusta .povela sam ga kod sebe u oberhausenu u gostima nisam ga ni prijavila da on ostane jer normalno da smo se plasili tih idiota iz soc sluzbe oni uplaseni da ih netuzimo ja sigurna u sebe da nesme da ga vise diraju ,jer su napravili veliku gresku i da treba da odgovaraju,ja sa bila sigurna i po zakonu pravde Koje ovde nema da kao turistu nesme i nemaju prava da ga otimaju medjutim opet gadovi dosli i oteli ga gde ga drze na robiji dete place Kuka trazi da se vrati u svojoj zemlji.a gle gos vukota iz ministarstva i ta gos. psiholog Lidija smatraju da trba da ga prodaju nemcima e mislim da to necu dozvoliti neka kazu oni da smo romi nije me briga a moj suprug danijelov deda je bas srbin,obratila sam se opet ministarstvu predsedniku vucicu da ukazem a verujem da ce njegov kabinet regovati da to srpsko dete treba da se vrati da bude srpsi vojnik a ne nemacki.necu odustati makar poginula ovde od strane nemaca zahvaljujem se za ovaj clanak gde sam dobila priliku ako me prihvatite da iskazem ovaj mali Deo nase tragedije Koje smo proziveli i Koje prozivljavamo,teskim danima i nocima tonemo aspas gde gospod bog zna sta ce sve da se dogodi.a da vam napisem da Danijel i njegova majka nemaju stalni boravak vec na 6.meseci i tako dalje ja se izvinjavam za,opsirno ´ovo pisanje nadam se da ce te razumeti sta sam vam pisala hvala vam poz.slobodanka.