I deca nas pitaju: Zašto Srbija kažnjava pobednike

2
948
© Sputnik/

Nije važno da se plasirate dalje. Da ostvarite zacrtani cilj. Ništa od toga vam ne vredi ako ne igrate podanički po zakulisnim „pravilima“ koja vam neko izdiktira. Po pravilima koja nisu nigde ugovorena, zapisana, potpisana, pečatirana. Po pravilima koja će vam neko ultimativno šapnuti uzgred, u prolazu.

Nije ovo priča o Slavoljubu Muslinu, nego o Srbiji.

O Srbiji u kojoj je smenjen i ponižen selektor fudbalske reprezentacije koju je odveo na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

O Srbiji u kojoj je brutalno kažnjen čovek koji je postigao rezultat — merljiv, vidljiv, kristalno jasan, neupitan, nesporan.

 O Srbiji u kojoj niko od državnih autoriteta nije podigao bar glas u odbranu nekoga ko je u velikoj meri doprineo radosti nacije, jer će se zastava države vijoriti na verovatno najgrandioznijem, a sigurno najpopularnijem sportskom događaju na planeti.

O Srbiji u kojoj niko ne preduzima ništa čak ni kad dojučerašnji prvi čovek nacionalnog tima otvoreno kaže da napušta sve jer ne želi da mu se polusvet meša u posao.

Ukratko, ovako gaženje po nekome ko bi trebalo na javnoj sceni da bude uzdignut kao heroj, užasan je presedan koji može ostaviti posledice u svim porama društva.

I, što je još pesimističnije, ceo slučaj otkriva zavesu iza koje se vidi da je nešto dubinski, u organizmu ove zemlje već zatrovano opasnim kancerom u kojem u velikoj meri važne poteze vuku i improvizatori, mešetari, poslušnici, špekulanti.

Tačno je, formalno o prvom čoveku reprezentacije odlučuje Fudbalski savez Srbije. Ali u svim modernim svetskim državama fudbal često nadilazi sport. Fudbal je i svojevrsan magnet za pozitivnu mobilizaciju nacije. Fudbal je i pokretač za mlade generacije. Fudbal je više od igre.

 Zato je bolno po javni interes da, na primer, bar ministar sporta, ako ne neko značajniji, viši i politički moćniji nije izneo stav u odbranu, ne Slavoljuba Muslina, nego principa.

Principa da onaj ko ostvari cilj, ko stigne prvi, ko donese boljitak, ko pobedi, ne sme da bude bačen u blato. Već da bude nagrađen.

Da Vas podsetimo:  Hajdučija kao prvi srpski pokret otpora

To je upravo i vrhovni princip koji bi morao da se usadi u podsvest dece koji se tek upoznaju sa mehanizmima na kojima počiva svet u kojem će da se školuju, takmiče, odrastaju, rade, ostvaruju.

Bezbroj puta smo čuli i od predsednika države Aleksandra Vučića da je u politici jedino bitno kakav će rezultat biti na semaforu. I to jeste jedino ispravno, pravedno, plodotvorno.

Ali zašto onda u slučaju čoveka, u koga su bili upereni svi reflektori ove zemlje poslednjih dana, nije primenjen samo jednostavan i nepogrešiv princip koji zaista slikovito glasi: „Pogledajte semafor“.

Zašto je to besprizorno poništeno.

Da li je deci Srbije poslata poruka: nije važno da budete najbolji. Nije važno da pobedite. Nije važno da se plasirate dalje. Da ostvarite zacrtani cilj.

 Ništa od toga vam ne vredi, ako ne igrate podanički po zakulisnim „pravilima“ koja vam neko izdiktira. Po pravilima koja nisu nigde ugovorena, zapisana, potpisana, pečatirana. Po pravilima koja će vam neko ultimativno šapnuti uzgred, u prolazu. Po pravilima koja ugrožavaju vašu elementarnu profesionalnu slobodu — da donosite odluke i da odgovarate za njihove posledice.

Tu je, dakle, ključ.

Šta je suštinska vrednost koja opredeljuje razvoj srpskog društva na svim nivoima. Trening, znanje, obrazovanje i rezultat ili nešto peto. Što ne znamo ni šta je.

Pitao me je sin:

„Tata, zašto su smenili trenera kad smo pobedili i idemo na svetsko prvenstvo?“

Odgovorio sam mu:

„Ne znam.“

Priznajem, slagao sam.

Predrag Vasiljević

rs.sputniknews.com

2 KOMENTARA

  1. Срби од Албанаца примили културу и отели им земљу!

    Фрапантни детаљи наводне српске средњовековне историје, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, дело су аутора Радета Михаљчића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовног члана Академије наука и уметности Републике Српске.

    Поред наведених скандалозних тврдњи, Михаљчич истиче да су досељени Словени, међу којима и Срби, примили од Албанаца обичаје и културу, као да им је, својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније, преносе Наше новине.

    „Староседеоци Албанци воде порекло од Илира, романизованих у мањој мери, и они су једини сачували језик, обичаје и друга народна обележја. С њима су се мешали Словени, Грци и други народи и временом су се са њима и стопили“, стоји, између осталог, у поменутом уџбенику.
    Албанци оштећена страна

    Ту никако није крај наводима који више личе на детаље албанске него српске историографије, већ аутор иде и корак даље, у одељку који се бави османлијским освајањима поново помиње Албанце као оштећену страну.“После Маричке и Косовске битке, Турци су наставили са освајањима и временом све више угрожавали албанске области“, тврди аутор Михаљчић.

    Уџбеник одобрило Министарство просвете!

    Историчар Јован И. Деретић каже да се што пре мора стати на пут овом прекрајању историје и представљању Срба као окупатора наше земље која им одувек припада. „У том уџбенику пише да су Словени дошли на Косово и Метохију и тамо затекли Илире, који су данашњи Албанци, па им отели куће и њиве, те су они зато били принуђени да иду у планине и чувају стоку. То је нечувено! Око ове књиге је било доста полемике, а посебан је скандал што је те наводе одобрило Министарство просвете, а штампао Завод за уџбенике. Можемо ми да мислимо шта год хоћемо, али горе од овога нема. Чему то уче нашу децу“, огорчен је Деретић.
    Политичке играрије

    Историчар Вук Мишић који наводи да су светски стручњаци у својим делима више пута демантовали оно што ми и даље учимо у основној школи.

    „Немачки лингвиста и академик Густав Вајганд још је у 19. веку доказао да Албанци нису Илири, већ индоевропског порекла. Штавише, и многи албански историчари потврђују ову тезу. Да не говоримо о карти Европе из 814. године, на којој се јасно види српска држава на Балкану и албанска која се граничи са Јерменијом и Азербејџаном. То су чињенице и није ми јасно ко стоји иза онаквих тврдњи у историјском уџбенику, јер ми све то више личи на политичке играрије него на истину“, сматра Мишић.

    С друге стране, академик Раде Михаљчић, аутор спорног уџбеника, истиче да стоји иза свих навода и да су они резултат дугогодишњег истраживања.

    „Оно за шта ја могу својим именом и презименом да гарантујем јесте да у књизи нема апсолутно ниједне грешке. Све је то резултат озбиљног истраживања током кога сам имао помоћ својих студената и колега. Прво сам детаљно прочитао целоукупну стручну литературу на ту тему и све што сам написао је засновано на историјским чињеницама. Постоји много школских уџбеника с грешком, али овај није један од њих“, изричит је Михаљчић.

  2. Пре пар недеља у интервјуу новинар Блица пита Муслина да ли намерава да позове у репрезентацију Сергеја Милинковић-Савића – кога Муслин пре тога није ни споменуо међу неколико играча који би могли заиграти – додајући да се Сергеј „намеће“ играма. Муслин одговара да је он добар играч, али за сад не намерава да га позове. Пар недеља касније, Муслин смењен а в.д. селектора, уз поклоничко захваљивање ФСС-у за „поверење“, оглашаве да у репрезентацију стиже – трипут погађај – нико други до Сергеј. Случај изгледа прилично јасан, и нико не би требало да се чуди. Напредњаци су само доследни. Прошле године су сменили Голијанина са места председника одбојкашког савеза Србије, јер је био уздржан у гласању за пријем Косова у светску одбојкашку федерацију (наравно, само представа), а кад се потпредседник Вања Грбић, који је по свему требало да постане нови председник, показао непослушан и на састанку ФИБЕ јасно и гласно рекао да је Србија против учлањивања Косова, у пар недеља су из неког Азербејџана ископали Зорана Гајића (читај: климоглавца), и наместили да буде изгласан за новог председника. У свакој криминалној организацији, лојалност се цени више од способности. Зашто би напредњаци, на челу са АВ, били изузетак?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime