Deca su naša, a ne državna

0
959

Ne dozvolimo da nam drugi prema tuđim interesima i merama kroje zakone o našim porodicama!

2015-01-10_232758

PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE,
VLADI REPUBLIKE SRBIJE,
NARODNOIJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE,
JAVNOSTI SRBIJE

Poštovani,

Mi, dole potpisani, dižemo svoj glas protiv novog udara na srpsku porodicu, koji ovog puta pokušavaju da izvedu novim Građanskim zakonikom kroz zabranu svakog fizičkog kažnjavanja dece, ponekad (ne uvek) neophodnog u slučajevima kada malo dete ne razume posledice postupaka kojima ugrožava sebe i druge ili kada je nasilno i agresivno prema drugoj deci, odraslima i životinjama.

Podsećamo da je:

1. Pravni sistem Srbije, u pogledu položaja i zaštite dece, donošenjem Porodičnog zakona 2005. godine, u potpunosti usklađen sa Konvencijom UN o pravima deteta i drugim ratifikovanim međunarodnim dokumentima koji se bave tim pitanjem. Zato je svaka izmena našeg zakonodavstva radi tobožnjeg usklađivanja sa međunarodnim pravom nepotrebna.

2. Mora se izbeći opasnost donošenja neprimenljivih zakona, koji unose pravnu nesigurnost i ruše autoritet države. Anketa objavljena u dnevnom listu Politika pokazuje da je 83 odsto ispitanih protiv izjednačavanja pedagoškog fizičkog kažnjavanja dece sa zlostavljanjem deteta, što jasno govori da će zakon koji to izjednačavanje sprovodi, ako se usvoji, biti neprimenljiv.

3. Zakonodavna reforma ne sme da dovede do toga da u odnosima roditelja i dece veći autoritet od majke i oca postane država. Posledice uplitanja države u sferu osetljivih porodičnih odnosa mogu da budu kobne i za porodicu kao temelj svake snažne države, ali i za sam autoritet državne vlasti. Zloupotreba diskrecionih ovlašćenja od strane državne vlasti, u vidu najdrastičnije prinudne mere državne intervencije u porodične odnose – oduzimanja dece, vodi urušavanju porodice. Time država u svakoj porodici dobija umesto najprirodnijeg saveznika potencijalnog protivnika, čime se širi antagonistički front u unutrašnjem ratu između države i društva, celine i delova.

Da Vas podsetimo:  Najstarija pronađena crkva na svetu

4. Iza namere da se novim Građanskim zakonikom u Srbiji propiše zabrana svakog oblika telesnog kažnjavanja dece od strane roditelja ne stoji briga za prava dece, već zlokobni plan da se jednim sistemom parasankcija zadre duboko s one strane granice koja deli privatnu od javne sfere. Time bi se sfera zabranjenih, protivpravnih i društvenoopasnih radnji proširila i van zakonom predviđenog kruga krivičnih dela, a nadležnost izricanja porodično-pravnih sankcija za telesno kažnjavanje dece prenela na organe kojine ne pripadaju sudskoj grani vlasti. Na osnovu nejasno i široko definisanog bića jednog kvazidelikta, o roditeljskom pravu bi odlučivali umesto „suda u odumiranju”, centri za socijalni rad ili slične ustanove društvene brige o porodici. Sledstveno, prva žrtva ovakvog procesa zaobilaznog inkriminisanja pojedinih strana porodičnog života bilo bi načelo pravne sigurnosti.

5. Pošto je jasno da država Srbija nema novčanih sredstava da finansira novu funkciju stalnog nadzora nad porodičnim životom, sredstva bi se po svoj prilici obezbeđivala na osnovu projektnog finansiranja iz inostranih globalističkih antiporodičnih fondacija.

U zemlji u kojoj 30 hiljada ljudi godišnje više umre nego što se rodi, i koju svake godine napusti preko 35 hiljada, uglavnom mladih, i koja je od popisa 2002. do popisa 2011, ostala bez 400 hiljada stanovnika, krajnje je vreme za zaštitu porodice i dece, a ne za njihovo dodatno razaranje antiporodičnim normama.

Bukom koja se diže oko zabrane kažnjavanja dece samo se skreće pažnja sa sistemskih uzroka problema porodice u Srbiji. Pod izgovorom zaštite dece od fizičkog kažnjavanja doćiće do oslobađanja državne moći, bez garancija da će interesi deteta biti zaštićeni.

Deca su naša a ne državna, a državu finansiramo mi, i ona je tu zbog nas! Zato ne dozvolimo da nam drugi prema tuđim interesima i merama kroje zakone o našim porodicama!

Da Vas podsetimo:  Spomenik Neznanom Junaku na Kosmaju, spomenik sa dušom

Uoči Božića, 2015.

Potpisnici:

1. Akademik Kosta Čavoški
2. Dr Zoran Ponjavić, profesor Porodičnog prava, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
3. Prof. dr Slobodan Antonić, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
4. Dr Zoran Čvorović, docent, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
5. Prof. dr Aleksandar Lipkovski, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu
6. Kosta Dimitrijević, književnik i novinar
7. Mr Vladimir Dimitrijević, publicista
8. Vlasta Mladenović, književnik
9. Dragan Hamović, književnik
10. Doc. dr Valentina Hamović, Učiteljski fakultet u Beogradu
11. Jugoslav Kiprijanović, novinar
12. Zoran Pavlović, istoričar
13. Radomir Baturan, književnik
14. Momčilo Selić, književnik
15. Ana Selić, prevodilac
16. Željko Cvijanović, novinar, urednik portala Novi Standard“
17. Prof.dr Ivan Dojčinović, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
18. Dr Jelena Dojčinović, Astronomska opservatorija u Beogradu
19. Doc. dr Pavle Botić, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
20. Tatjana Botić
21. Dr Miša Đurković, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu
22. Boško Obradović, IK Katena mundi, urednik
23. Branimir Nešić, direktor IK Katena mundi
24. Nikola Marinković, književni kritičar
25. Dr LJubomir Protić, profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (u penziji)
26. Dr Slobodan Janković, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu
27. Prof. dr Dragiša Bojović, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu
28. Branko Pavlović, advokat, Beograd
29. Hadži Đorđe J. Janić, književnik
30. Slobodan i Dragana Stambolović, Beograd
31. Slobodan Cvetković
32. Vesna Cvetković
33. Pavle Cvetković
34. Marija Cvetković
35. Milorad Marinković
36. Dragan Vujisić, preduzetnik
37. Danijela Vujisić, profesor
38. Dragiša Jevtić, oficir u penziji
39. Zoran Škorić, diplomirani ekonomista

Anticenzura

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime