Poslednjih dana svi srpski mediji su preneli vest da polovina tridesetogodišnjakinja nema decu, ništa to čudno nije znajući gde živimo i kako živimo. Kako gajiti dete od 10.000 dinara koliko vam u proseku ostane kad platite komunalije i sve što treba državi, a pritom ste samohrani roditelj. Znate li koliko košta dete u Srbiji, tj. sve što je potrebno da bi odgajili dete. Da se ne bavimo sada analizom koliko koštaju pelene, mleko, kremice, lekovi i sve ostalno. Ono što se zaboravlja kad se pravi statistika a šta me je zapanjilo poslednjih dana su cene obuće za decu koja trebaju da prohodaju. Da li država smatra da deca treba da budu bosa, ili ne treba da hodaju. Frapantna je činjenica da za cipelice treba izdvojiti 6.500 dinara, ali uzmite u obzir da te cipelice dete nosi mesec ili dva.
Svako će vam reći da morate da vodite računa koju obuću uzimate svi će preporučiti jednog proizvođača koji već godinama radi te cipelice. Što znači ako kupite cipelice taj mesec vam ostane 3.500, sad je pitanje kako preživeti. Morate kupiti detetu da jede, kupiti pelene, mleko ako ne doji, uvek ima još nešto što zahvali, pa to nikako ne može da pokrije 3.500 dinara. Pitam se da li moje dete treba da ide boso, a pritom i golo jer ne ostaje nam novca da kupimo garderobu.
Detetu ne mogu da kupim ni cipelice, ali zato gospođa guvernerka koja zarađuje mesečno preko 500.000 dinara može da vodi svoju porodicu na ručak u restoran NBS za samo 1.000 dinara. Pa mi o restoranu možemo samo sanjati, kao što još uvek sanjamo cipelice. Žalosno je što mi roditelji ćutimo i samo komentarišemo među sobom umesto da se dignemo i da tražimo od države da više razmišlja o najmlađima. Sve češće roditelji patikice, cipelice, sandalice kupuje na pijacama. To je zločin prema najmlađima, čija su stopala tek počela da se formiraju. Ali to je jedini način da nam deca ne idu bosa i gola jer država ne razume potrebe roditelja i dece. Osnovni problem je što ova država samo priča o padu nataliteta niko ne pogleda problemu suštinski u oči. Nisam za to da se nekom daje sve besplatno, da sve bude „na ruke“ ali svi smo svedoci da je postati roditelj u ovoj državi teško. Toliko dugo se pričalo o povraćaju PDV-a za bebi opremu i kad su konačno odlučili na šta će se vraćati ispalo je smešno zato što retko ko kupuje krevetac, kolica i auto sedište to se obično pozajmljuje. Zašto u taj povraćaj PDV-a nije ušla dećija obuća i odeća, bar toliko država može da pomogne roditeljima ako cene cipelica ne može buti niže. Kako mladi da rađaju decu ako nemaju nikakvu perspektivu i podršku od države. A kako dete raste rastu i troškovi a vremenom plata sve manja.
Svako ko očekuje da će država da mu pomogne-bolje da se ničemu ne nada. Samohranim roditeljima, koji žive ispod nivoa egzistencije u zemlji ogrezloj u korupciju je dosta priče i analiza. Ovo što je napisano, sumnjam da će zanimati ljude iz vlasti da pročitaju, nažalost ja i dalje ostajem sa mojim pitanjem KAKO DETETU DA KUPIM CIPELE? Dok ne nađem odgovor, moje dete će ići u čarapicama i neće izlaziti iz kuće. Gospodo političari zar vas nije sramota!
Za Korene
Slobodanka Bogradović
Ako ova korunpirana vlada nedaj boze nastavi da vodi drzavu, vase dete ce na fakultet krenuti boso jer ce se i carape pocepati. Resenje je jednostavno falsifikujte sve diplome, kad moze predsednik sto nebi i vi, sa takvom diplomom uclanite dete u sve postojece partije, jedna mora pobediti, ostale clanske karte sklonite za nedaj boze. Sto se tice znanja to mu netreba sto manje zna lakse ce postati ministar, guverner ili predsednik. Za pocetak funcija ombusmena, 3400eura nemora da ide na posao do prve plate, od te plate kupite cipele.