Decu su nam ubili Haradinajevi

1
620

© Sputnik Радоје ПантовићUdruženje kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije predali su ambasadorki Francuske u Beogradu 25 kilograma teške dokumente protiv bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja.

Silovali su me! Mučili! Muža su mi na moje oči odveli, kuću polupali… nemam nikoga i nemam ništa! Ovim rečima Slobodanka Ristić iz Lipnje, direktna žrtva ratnog pira Ramuša Haradinaja, stežući u rukama fotografiju otetog supruga koga je poslednji put videla 1999, kada su ga odvukli iz sopstvenog doma, objašnjava zašto stoji ispred ambasade Francuske u Beogradu, ispred Pariske 11.

„Videli smo Haradinaja tamo! Klao nas je… ubijao…. Mi smo tamo na Kosovu bre ljudi, ljudi!“, kaže ona dok joj glas drhti.

O onome što je Haradinaj uradio jedne noći u selu Opteruša kod Uroševca 1998. godine još je u živom sećanju Petre Kostić, iako se bliži osamdesetoj. U jednom danu ostala je bez sina, devera i deverovog sina.

„Dan i noć su nas držali pod opsadom. Mi seljani smo se branili od OVK dok smo mogli, ali i nisu uspeli da osvoje selo odmah. Ali izjutra je došao Haradinaj sa svojima na kamionu, ušli su u selo uzeli su ljude sa ulica zarobili su ih, i moje među njima, ne znam ni danas šta je sa njima — priča vremešna Petra brišući ogrubelim staračkim šakama suzne oči.

Ovo su priče samo dveju žrtava od skoro 3.000 onih koji su deo Udruženje kidnapovanih i otetih lica sa Kosova i Metohije, a čiji su predstavnici danas u 10.30 francuskoj ambasadorki u Beogradu Kristin Moro predali dokumentaciju tešku više od 25 kilograma, koja se tiče zločina koje je počinio Ramuš Haradinaj, ratni komandant OVK, koga je Francuska nedavno uhapsila po poternici Srbije za ratne zločine.

Da Vas podsetimo:  Godinu dana prištinskih taksi – ekonomski efekti

U ambasadu je ušlo sedmoro predstavnika iz Udruženja, jedno po jedno. Transparente koje su nosili, nisu mogli da unesu, a u razgovoru sa ambasadorkom su se zadržali skoro dva sata.

Snežana Zdravković ispred Udruženja, koja je ostala bez brata kidnapovanog 1999. godine posle dolaska međunarodnih snaga i za koga ni danas ne zna šta mu se desilo, i oca koji je otet 2000. godine dok je bio u pratnji Unmika, rekla je da su ambasadorki predali dokumentaciju onoga što njih boli.

„Dokumentacija se odnosi na zločine i svedoke po imenima, a tu je i prevedena knjiga Ramuša Haradinaja koja je u stvari, njegov dnevnik o ubistvima Srba. Naš dug prema našim žrtvama je da o tome pričamo…“, kaže ona dodajući da je posmrtne ostatke oca dobila tek pre osam godina.

Po njenim rečima, sastanak je trajao neobično drugo, jer, kako je rekla, i samoj ambasadorki je bilo izgleda teško da prekine svedočenja, naročito ispovest žene koja je silovana i mučena.

„Rekla nam je da se u slučaju Ramuša Haradinaja postupa po međunarodnom zakonodavstvu i u skladu sa konvencijom koja postoji između Srbije i Francuske, kao i u skladu sa zakonodavstvom Francuske. U ovom slučaju Francuska neće donositi suštinsku odluku, već samo odluku o izručenju ili neizručenju Srbiji. Mi smo rekli da očekujemo da odluka bude u korist žrtava i predali joj našu dokumentaciju o zločinima Ramuša Haradinaja, koju je ona uzela, što je za nas pomak. Ona nas je takođe obavestila i da Srbija skoro svakodnevno šalje dokumentaciju o ovom slučaju Francuskoj. Šta će jače nego živi svedoci onoga što se desilo“, rekla je ona.

Simo Spasić, predsednik Udruženja, rekao je da je da je između ostalog ambasadorki Francuske u Beogradu predočeno da Sud za zločine OVK treba da radi pravedno i da uvaži svedoke i arhive koje oni imaju.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili „Oživljavanje pogođenih nepravdom“

„Mi tražimo da se i dokumentacija, tačnije svedočenje koja je Haški tribunal odbacio protiv Ramuša Haradinaja, sada bude uvrštena u nove procese. Očekujemo da sud sudi i po komandnoj odgovornosti. Francusku ambasadorku smo pozvali da joj deo dokumentacije koja je kod nas uručimo u spomen-sobi ’Kosmetske žrtve‘ u Palati Beograd“, rekao je Spasić.

Spasić je rekao da su u ambasadu Francuske doneli i video-kasete, na kojima se vidi gde su držani kidnapovani Srbi u Likovcu, Lapušniku, Glođanima, Mališevu… Kao i da su preko puta ambasade Francuske postavili i zid plača kao podsetnik da te žrtve, sa slika, zapravo traže pravdu.

On je istakao da predstavnici Udruženja mole Srbiju, pravosuđe i Tužilaštvo za ratne zločine da insistiraju da međunarodni sud osudi albanski teroriste. Kako je rečeno, dokazi obuhvataju imena više od 300 otmičara i ubica OVK.

Brankica Ristić

www.rs.sputniknews.com

1 KOMENTAR

  1. Jadni ljudi. Pobogu, pa i mi Srbi smo LJUDI! Žao mi je što ne verujem u ovu i ovakvu „međunarodnu“ pravdu. Za Srbe je nama. Srbi su „mali Rusi“ i divljač za odstrel…kao što su do pre par decenija u Australiji bili Aboridžani. NE! Neće ga izručiti. Nije pravda za Srbe.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime