Demografska katastrofa Srbije

1
543

Emigracija iz Srbije dobija dramatične razmere. Do skora se računalo da je godišnji negativan migracioni saldo 10-15 hiljada, da bi se sada videlo iz podataka OECD-a da je godišnji odliv u te (razvijene) zemlje čak 50-60 hiljada stanovnika! Kada se tome dodaju 30-35 hiljada više umrlih nego rođenih, izvesna imigracija u Srbiju i emigracija u zemlje van OECD-a (manje razvijeni svet) dobija se smanjenje stanovništva Srbije reda veličine 70-100 hiljada godišnje. Katastrofa.

Stanovništvo Srbije će biti prepolovljeno za nekoliko decenija ako se nastavi ovim tempom, sa krajnje nepovoljnim socijalno-ekonomskim posledicama (starenje, smanjenje produktivnog potencijala stanovništva, smanjenje vojne sposobnosti itd). Populaciona politika ne može da pomogne, jer će budući razvoj događaja presudno zavisiti od daljih migracionih tokova.

Razvijeni deo Evrope i dalje će svoje ozbiljne demografske teškoće (malo rađanje) rešavati imigracijom, prvenstveno iz istočne i jugoistočne Evrope, a kada zatreba i ostalih delova sveta. Milioni ljudi od Poljske i baltičkih zemalja do balkanskih zemalja otišlo je na zapad, produbljujući već postojeću demografsku krizu u svojim zemljama. U našem regionu posebno su stradali Rumunija, Bugarska i Hrvatska, čak teže nego Srbija.

Za Srbiju se ne vidi rešenje problema, ali su moguće različito nepovoljne opcije. Ukoliko je prime u Evropsku uniju, što nije izvesno, verovatna su dva efekta: prvo, da emigracija u razvijene zemlje u prvi mah bude znatno povećana zbog novostečene slobode naseljavanja u zemljama EU bez administrativnih prepreka; doduše, moguće je odlaganje slobode naseljavanja za sedam godina, što ipak brzo prođe; drugo, da Srbija dobro napreduje u ekonomskom i političkom smislu usled članstva u EU i da se smanji želja njenih građana da emigriraju kada vide dobre perspektive i u Srbiji, kao što Česi ne emigriraju u većem broju. Ovaj drugi faktor može delovati vrlo sporo, odnosno Srbiji može trebati vremena da postane razumno uređena i napredna zemlja koja je, posle svega, atraktivna svojim građanima.. Svakako, nepovoljno je što prvi efekat deluje odmah i snažno, a drugi sporo i na dugi rok, tako da bi ukupan rezultat članstva u EU na emigraciju iz Srbije bio znatno opadanje stanovništva i kasnija eventualna stabilizacija, ali na dodatno smanjenom nivou.

Učlanjenje Srbije u EU i njen napredak doneli bi još jedan potencijalno pozitivan efekat: privlačenje emigranata iz drugih, manje srećnih zemalja u pravcu Srbije. Doduše, ovaj efekat zadugo ne bi bio posebno jak, jer bi velika većina i dalje težila bogatim zapadnoevropskim zemljama, a ne balkanskoj provinciji. Ovo tim pre što mnoge zemlje u razvoju lepo napreduju i njihovo stanovništvo nije previše zainteresovano za migracije u pravcu Evrope.

Ipak, postoje propale države čiji građani i dalje sanjaju o miru i blagostanju u Evropi, kao što su to u poslednje vreme Sirija, Libija, Avganistan… Za njih Srbija nije posebno zainteresovana zbog velikih kulturoloških razlika i sopstvene vrlo skromne asimilacione moći, a ni oni za Srbiju dok se ne obogati.

Na doseljavanja sa područja bivše Jugoslavije ne treba više računati. Klasično crnogorsko-hercegovačko vrelo, koje je vekovima popunjavalo Srbiju, presahlo je, u Hrvatskoj gotovo da nema više Srba, a Srbi iz Bosne preferiraju zapadnu Evropu. Čak se i broj Albanaca smanjuje, pa ih ne treba očekivati sa južne strane.

Jedina zemlja na koju svi istočni Evropljani bacaju poglede je Ukrajina, sa blizu 50 miliona stanovnika i lošom političko-ekonomskom situacijom. Poljska je prva otvorila vrata ukrajinskim radnicima, zatim Češka itd. Ipak dramatično loša demografska situacija u Ukrajini (mali broj mlađih ljudi) veoma otežava masovnu emigraciju.

Ukoliko Srbija ne uđe u EU u dogledno vreme (a neće), demografska situacija Srbije će se, verujem, i dalje pogoršati. Beznadežnost kod građana će porasti (dokle li će Vučić vladati?), a ekonomski rast kaskati za svetom. Čak ni Sirijci neće hteti da ostanu.

Srbija je u XVIII veku bila gotovo pusta. Moguće je da se to ponovi tri veka kasnije.

Napisano za NIN od 7. 3. 2019.

Boško Mijatović
Izvor: stanjestvari.com

1 KOMENTAR

  1. Ulazak Srbije u EU ne može da promeni lošu demografiju.
    Ključna je 1953. godina, kada su Srbi nakon 200 godina demografske ekspanzije konano “slomljeni” pod naletom “novog doba”. Te godine je srpsko selo počelo da se gasi u demografskom smislu.
    Kada budu nestala sva sela u Srbiji nestaće i Srba kao naroda na ovim prostorima.

    Rešenje je u nama, to jest u promovisanju većeg nataliteta ne rečima već delima.

    Neko kaže da Srbija ima suficit u budžetu, ali da je prioritet da se iz tog suficita smanjuje javni dug, a za ulaganje u decu ima vremena, jer to nije prioritet.
    Nemamo novca za dečje dodatke, ali zato imamo za gondole, jarbole i “novodišnju” rasvetu…

    Kako sejemo, tako i žanjemo !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime