U 2013 godini u Srbiji je rođeno 65.554, umrlo 100.300 te je pad broja stanovnika iznosio 34.746, ne računajući migracione tokove u i van Srbije. U ovom ukupnom rezultatu imamo pet opština u kojima većinu čine građani islamske, muhamedanske, veroispovesti, koje su imale veći broj rođenih od umrlih (Novi Pazar, Tutin, Preševo, Bujanovac i Sjenica), kao i Novi Sad i dve opštine u pBeogradu (Zvezdara i Surčin), te po njihovom isključivanju u ostalim područjima ukupno je rođeno 55.832 lica, umrlo 92.665, pa je smanjivanje iznosilo 36.833 lica.
U gradovima je rođeno 45.657, umrlo je 53.169, te je smanjenje stanovnika iznosilo 7.512. U selima je rođeno 19.897 deteta, umrlo je 47.131 stanovnika, pa je smanjenje broja iznosilo 27.234, što predstavlja 78,3% ukupnog smanjenja stanovništva, mada u selima živi tačno dve petine stanovništva (2.915 od 7.187 hiljada u vreme popisa 2011 godine).
Opstanak srpskog naroda iz ove perspektive isključivo zavisi od pronalaska eliksira plodnosti koji će vratiti život u sela, a sastojke tog eliksira treba tražiti daleko od sadašnje ekonomske politike, i još dalje od antisrpske politike socijalističkog razvoja nakon Drugog svetskog rata kroz proizvodnju urbane sirotinje i polutana.
Pošto je izvesno da će za 50 i više godina biti pisane knjige o narodu koji je nestao, a koji se zvao Srbi, Serbi ili Servi, i da će tragovi njegovog postojanja još uvek postojati u nazivima reka, brda i naselja, možda je besmisleno i nesvrsishodno apelovati i predlagati da se nekakve mere protiv tog nestanka smisle i sprovedu. Još pominjati pare u vreme preko potrebnih ušteda, a kada se subvencionišu stranci da ovde koriste jevtinu radnu snagu, i kada se svakojaka čuda sa novcem poreskih obveznika čine, kao i sa preteklim materijalnim dobrima u vlasništvu države, nije ni lepo ni poželjno.
Evo, ja ću da skupim hrabrost za tu drskost.
Budžetom za 2014 godinu predviđeno je 47,25 milijardi dinara za dečju zaštitu, a što je tačno 1,25% predviđenog BDP-a Srbije u ovoj godini. Da li je to malo ili mnogo, ne znam. Lepo bi bilo da neko istraži i uporedi izdatke za ovu namenu u drugim zemljama, u apsolutnim iznosima i u relativnom udelu, u javnoj potrošnji i u BDP-u. Da li je ona dobro ciljana, koja joj je funkcija, takođe ne znam.
Znam samo da sela rapidnom brzinom odumiru, i da gotovo celokupna površina Srbije pusti od stanovništva. I tu ide moj predlog.
Pretpostavimo da u našoj skupštini sede poslanici koji rade u interesu naroda, i da je to slučaj sa svim našim državnim institucijama. Skupština je ovde važna jer ona izglasava zakon o budžetu, pa kao što je prošle godine potvrdila neke sporazume sa Albancima o Kosovu i Metohiji, može da potvrdi i želje i namere da nas bude više, a ne manje, i to konsenzusom kakav je tada, skoro postignut (a one koji su bili protiv narod je kaznio na izborima pa ih sada nema u skupštini).
Dakle, kada se bude predlagao budžet za 2015 godinu, poslanik ABVGD iz partije ĐEŽZIJ naseljen u KLMNNJO predloži amandman na član PRSTĆUFHCDŽŠ, u kome će stajati:
„Formira se Fond za podsticanje nataliteta u seoskim sredinama u iznosu od 30 milijardi dinara (0,75% projektovanog BDP-a) . On će biti finansiran naplaćenim akcizama sa fiksnim udelom. Prikupljena sredstva biće jednako podeljena svim ženama koje rode decu u seoskim sredinama“. To daje po 1.507.765 dinara, a što je 12.690 evra po zvaničnom kursu na dan 17.8.2014 godine.
Malo manje ukoliko bi se rodilo malo više dece, ali sumnjamo da babe mogu da rađaju, te bi ovo bio više signal mladima gde su prioriteti politike države: selo i njegova obnova. Novac iz Fonda bi bio isključivo u vlasništvu majki, i mogao bi da se iskoristi namenski (obnova kuće, kupovina poljoprivrednih mašina, zemljišta, i slične namene).
Efekti ovakve mere mogli bi da se procenjuju vrlo brzo, od trenutka najave u oktobru do idućeg proleća statistički bi se obuhvatio povećan, ili smanjen, priliv trudnica na ginekološka odeljenja, ili na druge načine, pa bi onda i bilo smisleno osuditi meru kao razbacivanje parama poreskih obveznika ili pohvaliti je kao efikasnu meru u pogledu rasta broja rođene dece u selima.
U Rusiji postoje rezultati demografske politike: broj rođene dece povećan je sa 1,2 na 1,8 miliona od 2000 do 2013 godine, a od smanjivanja stanovništva za skoro pola miliona godišnje prvi put imaju pozitivan prirodni priraštaj od ko zna od kada (sredine 80-tih ili početka 90-tih godina prošlog veka). U ovom poređenju to bi značilo rast broja rođene dece sa 65 na 100 hiljada i prelazak u pozitivan natalitet za 10 do 15 godina, ukoliko bi se „snažno“ i „dramatično“ krenulo sa ovim ili sličnim merama.
Predlog Magacin-a:
Ruska država za svako dete posle prvog plaća po 9.300 evra!
Nestajemo kao narod – 2030. godine Srbi će činiti manje od 50% stanovnika Srbije
U narednih 15 godina nestaće preko 1000 sela u Srbiji
Ukoliko se ne pristupi, za 10-tak godina imaćemo 40 i manje hiljada rođenih, 120 i više hiljada umrlih, a ko će uopšte zakopavati po selima umrle biće nepoznanica.
Srbija je nekada davno, nakon Karađorđevih pobeda nad Turcima i Miloševe politike klizavog podaništva, jačala kao država i imala je stanovništvo koje se množilo. Ovo množenje primenili su kao oružje Albanci na Kosovu i Metohiji, ali i u Makedoniji i gde još.
Na teritoriji Kneževine Srbije, a pred Srpsko-Turske ratove 1876-1878 godine, broj stanovnika uvećan je tačno dva puta (99,6%) za 40 godina, od 1834 do 1874 godine: sa 678 hiljada na 1.354 hiljada. Gustina naseljenosti povećana je sa 17,9 na 35,8 stanovnika po kilometru kvadratnom. Danas je ona manja od tada prosečne u par desetina opština, a uskoro će to postati na celoj teritoriji van Beograda, Novog Sada i još par urbanih centara. Danas je bitno da se gledaju turske, indijske i ostale TV-sapunice, da se rasproda šta još može, a gde može i pokloni i subvencioniše, a onda će biti kriv narod jer nije „promenio svest“, a da bi mu bilo bolje.
Autor: Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija
