Deo rečenog u Kažiprstu 10. 09. 2012.

Ko su ljudi… recite, gospodine Tadiću?

0
833

Suzana Trninić: Zašto, gospodine Tadiću, sebe stavljate u takvu poziciju da sad sve zavisi od toga hoćete li Vi biti predsednik stranke, znači ne samo kakva će biti stranka, nego i Srbija?

Boris Tadić: Ne, kako mislite da ne zavise stvari u Srbiji od Demokratske stranke? Pa zašto, pažnja javnosti uopšte i jeste usmerena prema Demokratskoj stranci svih ovih dana. Zašto nije prema Vladi? To Vam je više nego praktičan dokaz da zbivanja u Demokratskoj stranci jesu od fundamentalnog značaja za Srbiju. To je bilo i ’90 – ih godina. Ali svakako ne mogu da prihvatim Vašu opservaciju da sve zavisi od mene. Ne zavisi od mene, kao što nije ni do sada zavisilo od mene, i više puta sam u Demokratskoj stranci poštovao volji organa stranke, kojima sam bio preglasan. Uostalom, i u pregovorima o Vladi, kad sam smatrao da stranka treba da ide u opoziciju, a predsedništvo je insistiralo da ja vodim pregovore o Vladi, da budem mandatar. Ali, kada govorimo sada o budućnosti Srbije, dozvolite mi da kažem da organizacija i ustrojstvo stranke može imati dramatične posledice na ustrojstva naše zemlje za budućnost, zbog toga što će Demokratska stranka sasvim sigurno, ponovo biti vodeća stranka u Srbiji, i sasvim sigurno će otvoriti vlast. Kada bude ušla u vlast, to će imati svoje reperkusije na način organizacije srpskog društva, i ne dovodim u pitanje taj put zbog svoje ličnosti, nego zbog toga što moraju i mnogi drugi ljudi da uđu u demokratsku stranku, da se poštuje proces odlučivanja, mora imati politički savet, i moramo imati stranku koja ima svoje legitimno izabrane potpredsednike, a ne smemo imati dvojac koji upravlja strankom, kao što nismo, nismo smeli imati trojac koji upravlja strankom jer je to, kako da kažem, razarački model unutar stranke, koji bi ostavio svoje posledice na društvo.

Suzana Trninić: Dobro. Zašto ste insistirali na neposrednom izboru?

Boris Tadić: Zato što, ja sam insistirao da se usvoji u Statutu takva odredba o neposrednim izborima u Demokratskoj stranci. Prošli put na predsedništvu, na prošlim izborima u stranci, ja sam predložio zajedno sa predsednikom izvršnog odbora, da imamo neposredne izbore, kako bismo eliminisali sve moguće insinuacije oko toga da li je delegatski proces bio uspešan, a kao što znate i prošli put smo imali problem, i plaćali cenu zbog toga što su bile insinuacije, i bilo je nekih nepravilnosti oko načina elektronskog glasanja… Ja ne verujem da je bilo grešaka u izbornom procesu tada, ali znam da smo trpeli vrlo veliku štetu u javnosti, i da bismo to izbegli neposredni izbori su apsolutno najdemokratskiji i sasvim sigurno nas lišavaju svakog lošeg interpretirajućeg procesa, koji nakon toga sledi.

Suzana Trninić: Vi sada nekako kao da hoćete da mi kažete da 2004. godine, aaaa…

Boris Tadić: Skupština je bila poslednje nedelje 2004. godine, nego govorim o skupštini 2010.

Suzana Trninić: Da, ali Vi kad ste uzabrani za predsednika stranke 2004. godine, na isti način ste birani… delegatskim…

Boris Tadić: … Ali to je bio Statut stranke koji smo u tom trenutku imali, nije bilo moguće, ja sam, ja nisam tad bio predsednik stranke, i učestvovao sam u trci za predsednika po Statutu koji je bio. I video sam slabosti, nema nikakve dileme. Samo da ne bude dileme, još samo da razjasnimo zbog toga što je prilika da malo demistifikujemo demokratiju. I delegatski proces je demokratski proces, ali on, i on čak ima neke svoje specifične prednosti, zato što se selektiraju birači unutar stranke, i postiže se… Hoću da koristim emisiju da prosvetimo građane… u demokratskom smislu…

Suzana Trninić: A ja hoću da dobijemo odgovore tako da…

Boris Tadić: … zato je… pa, prosto moram da dovršim, zato što moram da dovršim da ne bi bilo dileme. Selektirauje se birači krozdelegatski proces i to je visok kvalitet birača. Ali, mana je u tome što ne učestvuju svi. U neposrednom procesu biranja učestvuju svi, aktivira se stranka. I na kraju u delegatskom procesu, nema nikkave dileme, to mu je mana, utiče se mnogo čvršće i snažnije lobističkim strukturama, nomenklaturama, na način na koji biraju predstavnici lokalnih organizacija. U neposrednim izborima nema načina da utičete na ljude, sem kroz javnu kampanju, al’ to je uostalom demokratija i ja se za to zalažem u Demokratskoj stranci.

Suzana Trninić: Do kada će Demokratska stranka sama sobom da se bavi?

Boris Tadić: Pa, ona mora još neko vreme da razmišlja o sebi i da donosi vlastite odluke, pre svega do sledeće Skupštine, koja će se desiti kao što smo se dogovorili 10. novembra, nakon toga mora da bude potpuno posvećena državnim i nacionalnim pitanjima.

Suzana Trninić: Ali, kakva je to poruka onima koji su za vas glasali na izborima? Da se vi praktično, bavite sami sobom od 20. maja… Dakle, vi niste ni prva ni poslednja stranka koja je izgubila izbore…

Boris Tadić: … Mi se ne bavimo od 20. maja sami sobom. Mi smo učestvovali prvo u pregovorima o Vladi, tu je vreme potrošeno. A sami sobom se bavimo poslednjih mesec dana, kada je kampanja u Demokratskoj stranci otvorena u javnosti, na moju veliku žalost. To naravno nisam činio ja. I sam sam bio predmet te tabloidne antikampanje…

Suzana Trninić: Mogli ste da reagujete.

Boris Tadić: … Ne. Da sam reagovao došao bih u jednu situaciju u kojoj prosto… nema… nema rešenja. Da sam reagovao, mogao sam da reagujem samo kroz medije, a to je protiv Statuta Demokratske stranke. I držao sam se Statuta, rekao sam šta sam imao na Glavnom odboru Demokratske stranke. A sad smo ušli u jednu novu kampanju i sad možemo u medijima da govorimo o tome šta se dešava u Demokratskoj stranci, jer smo pre toga to prodiskutovali na organima stranke.

Suzana Trninić: Da, ali ovako se stiče utisak da Vam toliko pada teško što ste izgubili vlast, kao da niste… pa, niste ni prva ni poslednja stranka koja je izgubila izbore. Dakle, zašto je toliko sada za Demokratsku stranku ovakvi potresi posle toliko godina na vlasti?

Boris Tadić: Vaše pitanje je dobro. Ja mislim da svaka stranka treba da bude spremna da izgubi vlast, al’ ne samo svaka stranka, nego mora i svaki pojedinac da bude spreman da izgubi vlast…

Suzana Trninić: Da, ali stiče se utisak da je Demokratska stranka pala u depresiju…

Boris Tadić: … samo utisci i oni jednim delom dolaze zbog toga što, ni sam kao predsednik Demokratske stranke nisam nastupao u javnosti. Ali, problem jeste bio da mi u situaciji kada je kroz stranku, na žalost, antistatutarno, otvorena kampanja kroz medije, pre svega tabloidne medije, nismo mogli da odgovorimo na centralna pitanja građana, sem kroz parlament,  svaki nastup u javnosti podrazumevao bi, da bi ja bio zasut pitanjima koja su se pojavila u tabloidnoj štampi. Ko je vodio kampanju? Vodili su ljudi kampanju protiv Demokratske stranke, protiv mene lično, protiv nekih drugih visokih članova… (voditeljka mu ne dozvoljava da dovrši rečenicu)

Da Vas podsetimo:  “Velja Noga”

Suzana Trninić: Zašto povezujete kampanju prtov Vas, kao da je to kampanja protiv Demokratske stranke?

Boris Tadić: Ja sam nabrajao: protiv Demokratske stranke, protiv mene lično, protiv nekih drugih ljudi u Demokratskoj stranci, ne mora uvek da bude povezano. Vodili su je ljudi koji su očigledno imali političke ambicije. Ko vodi…

Suzana Trninić: Ko… ko su ljudi… recite, gospodine Tadiću?

Boris Tadić: Nema nikakve dileme da je Dragan Đilas jedan od onih koji je svojim pismima pokrenuo takvu kampanju. Nema nikakve dileme da je tu kampanju pokrenuo i Vuk Jeremić, svojim potpuno neadekvatnim reagovanjem na sednicu Predsedništva Demokratske stranke oko onih sedam ipo miliona dolara ili evra troškova koji su predviđeni za kancelariju u Njujorku. Nema nikakve dileme da su se u tu kampanju uključili stari, razni iznogudi Demokratske stranke iz svih prethodnih generacija… Pa naravno, i Goran Vesić i svi ljudi iz Demokratske stranke, koji imaju puno i legitimno pravo da se uključuju u demokratski proces u Demokratskoj stranci, jer imaju snagu da kroz, pre svega, tabloidne medije postave određena pitanja. Ali, nema nikakve dileme da se u Demokratskoj stranci, uostalom to je sociološka činjenica, zainteresovani da preuzmu i određena upravljačka prava, određeni uticaj i ljudi, koji nemaju veze sa Demokratskom strankom, koji su vlasnici krupnog kapitala…

Suzana Trninić: Ko?

Boris Tadić: … Ali, ovde mislim… odgovoriću i na to pitanje i nema potrebe da insistirate na njemu, jer žurim i ja da dam taj odgovor. Nema nikakve dileme da vrlo retki ljudi, predstavnici finansijskog kapitala ili krupnog kapitala, imaju interes da se umešavaju u politiku. Ima nekih koji rade svoj posao, i ja vrlo poštujem njihov doprinos srpskoj ekonomiji. Ali, najveći predstavnici krupnog kapitala, gopsodin Mišković i njemu slični, imaju svakako interes da se umešaju u politiku i zašto bih ja sada to krio? I to je, uostalom, i njihovo legitimno pravo, ali i moje legitimno pravo je da to istaknem. Oni nikada nisu mogli da priđu državi Srbiji i predsedniku Republike na način kako su to radili svih prethodnih decenija ili godina. Ovo je bilo prvo put da im to nije bilo dozvoljeno. Oni su morali da uđu u regularnu proceduru zaštite svojih ekonomskih interesa, tu nema nikakve dileme. Ja sam insistirao na tome da oni plaćaju poreze državi Srbiji, ne da plaćaju poreze na Kipru i na Sejšelskim ostrvima. Oni su to radili u nekoliko desetina, miliona evra. Vrlo sam zadovoljan što su oni i na ovim izborima i nakon izbora bili na protivničkoj strani u političkom smislu od mene. Oni imaju puno pravo politički da se aktiviraju, kao i svi ostali građani. A kad kažem vrlo sam zadovoljan, zbog toga što smatram da njihov doprinos srpskoj ekonomiji nije pozitivan, nego je negativan…

Suzana Trninić: Da li je to Vaš lični utisak…

Boris Tadić: Ali je neverovatno bilo… meni je…

Suzana Trninić: … ili Vi sve… sve ovo što iznosite, iznosite na osnovu nekih dokaza?

Boris Tadić: Nije svakako, moj lični utisak, uostalom, imate mnogo vrlo jasnih dokaza kroz tabloidnu štampu, šta se dešava. Imate dokaze vezane i za tabloidnu štampu u kojoj su i vlasnici predstavnici finansijskog kapitala o kojima govorim. Ako pogledate načine na koje se kreira javnost kroz tabloidnu štampu, to je prosto naučno verifikovan, empirijski dokaz…

Suzana Trninić: Koja… ko je ta, kažete, tabloidna štampa?

Boris Tadić: … Pa dobro, Vi znate ko su tabloidni mediji… ali, nemojte sada da mene terate da ja promovišem tabloidne medije…

Suzana Trninić: … ali mislite na sve? Mislite na sve?

Boris Tadić: Pa naravno da mislim na sve tabloidne medije, nema nikakve dileme.

Suzana Trninić: Kad ovako govorite, stiče se utisak da su sada svi krivi, samo ste Vi sebe tu nekako postavili, kao nekog ko se brani i pokušava da dokaže da je sve vreme bio u pravu. Kad malo pogledate vreme iza Vas, da li zaista mislite da niste pravili greške? Te, da je i ovo nezadovoljstvo koje je očigledno u Demokratskoj stranci, je možda i opravdano?

Boris Tadić: A da li možda mislite da bi bilo dobro da u ovo Vaše pitanje uključite i moj govor sa Glavnog odbora Demokratske stranke, u kome sam posvetio 25 minuta svojim greškama? Koje su sve do jedne nabrojane u medijima, a istovremeno nije nabrojano ono što smo dobro učinili. Dakle, imam vrlo samokritički odnos prema sebi svih ovih godina i znam da sam činio greške, o njima sam govorio vrlo otvoreno, tako da ne bi bilo loše da uključite u to pitanje i te greške koje sam sam nabrojao. Ne mislim da sam ja apsolutno bezgrešan, naprotiv. Mislim da sam počinio velike greške…

Suzana Trninić: Koje? Hajde da ih da…

Boris Tadić: … Veoma ozbiljne… Da li mislite da treba da ih ponavljamo, ili bi bilo dobro da mi Vi kao novinar kažete šta sam sve rekao…

Suzana Trninić: Dobro, evo ja hoću da znam, aaaa, da kada Ste rekli da kada budete bili u prilici da ponovo budete predsednik stranke, da ćete na sasvim drugačiji način da birate i potpredsednike. Bili Ste vrlo konkretni… I u jednom trenutku Ste rekli da su ljudi kojima Ste bili okruženi, bili bezobzirno ambiciozni. Šta to znači?

Boris Tadić: Ne… Malo drugačije, rekao sam da je moja greška bila što sam, što nisam sprečavao bezobzirne ambicije…

Suzana Trninić: A zašto niste sprečavali?

Boris Tadić: Aaa, dozvolite mi da odgovorim na prethodno pitanje.

Suzana Trninić: …. Da ti ljudi rade onako kako Vi ne želite?

Boris Tadić: Dozvolite da završim. A drugo pitanje koje Ste rekli da ću na dručačiji način birati potpredsednike, a razlog je bio što niko od njih, apsolutno niko od njih, nije izneo samokritički ton o svom prethodnom radu.

Suzana Trninić: Mislite da su imali razloga?

Da Vas podsetimo:  Dani Republike Srpske u Srbiji

Boris Tadić: Pa, razlog je taj da zaštite sebe. Ja sam naveo sve svoje greške, ne samo te, nego i neke ozbiljne greške, što ja nisam posvetio svoju pažnju Demokratskoj stranci, nego sam se bavio državom. S druge strane, ja nemam dva života tokom jednog mandata. Na kraju, dominantan je Ustavni zahtev da obavljam posao predsednika republike, iako sam imao ustavnih mogućnosti da obavljam posao i predsednika stranke. Mogu da odgovorim i na jedno pitanje, koje provejava u našoj javnosti, a zašto sam zadržao funkciju predsednika stranke? Pa, zbog toga…  Pa, zbog toga da bismo obavili državni posao najvišeg nacionalnog značaja. Koji je to državni posao? Pa, to je posao vezan za hapšenje haških optuženika, dovršetak saradnje u domenu protiv organizovanog kriminala, usvajanje određenih akata rezolucije u Parlamentu Republike Srbije, koji su civilizacijski veoma bitni da bi se Srbija uspostavila kao jedno vrednosno društvo, i na kraju bismo promenili sliku o našem narodu. Da li mislite da bi bilo moguće da ja nisam bio predsednik Demokratske stranke, da se na primer usvoji rezolucija o Srebrenici? Pa, ko bi glasao za nju? Pa, insistirao sam na njoj još u vreme Vlade Vojislava Koštunice, pa nisam kao i predsednik Srbije, i Demokratske stranke imao snagu da se izborim za tu rezoluciju. Ali da nije bilo te rezolucije prve, u novijoj istoriji Evrope, Srbija ne bi menjala svoju sliku o sebi. Da li mislite da bi bezbednosne strukture mogle da obave svoj posao saradnje sa Haškim tribunalom, da nismo imali pritisak svih institucija, i predsednika, i Vlade, i Parlamenta? Zato je snaga u parlamentu, uticaj na poslaničku grupu bio dominantan, aaaa, od ključnog značaja da se dovrši taj proces. Mi bismo i dan danas bili zemlja koja nije dovršila saradnju sa Haškim trigunalom. Ja bih danas učestvovao u emisiji, u kojoj biste Vi mene pitali zašto nisam završio taj posao. Znam da je cena plaćena. U politici plaćate cenu. Politika nije posao u kom imate samo crno i belo. Plaćate cenu. Ja sam bio svestan da ću jednom doći u situaciju da odgovaram na ova pitanja, ali smo završili posao. Završili smo posao saradnje sa Haškim tribunalom, završili smo posao borbe protiv organizovanog kriminala, na način na koji smo postigli svetski rekord, 5 tona kokaina smo zaplenili, dobili sva međunarodna priznanja. Završili smo posao pomirenja u regionu, uspostavili smo mir, zacementirali smo ga. Izvinili smo se svima onima kojima je to bilo potrebno. Učinili smo sve ono što je bilo potrebno da promenimo sliku o Srbiji u svetu. I Srbija, podsećam Vas, nije slučajno dobila viznu liberalizaciju. Da li mislite da bi to bilo moguće da građani putuju slobodno, a da nismo promenili tu sliku u svetu?

Suzana Trninić: I ja tu ne mogu ništa sada da osporim, ali zato mogu da Vas pitam da li Ste svesni da sada na kraju mandata kada Ste izgubili izbore, zbog čega Ste izgubili izbore, da je ovo zemlja u kojoj je 700 000 nezaposlenih? Kolika je prosečna plata, i da li Ste svesni tog razočaranja i nezadovoljstva onih, koji za Vas praktično nisu glasali?

Boris Tadić: Nema, nema nikakve dileme… Ne, to prvo, ’ajde da budemo fer, to nisu rezultati mog mandata, nego mandata Vlade. A to što ja imam taj karakter, što sam ja takav čovek da sam spreman da uđem i u posao drugih i da pomognem, da olakšam da se stvari reše. To je potpuno….

Suzana Trninić: Kome Ste pomagali?

Boris Tadić: Pa, svakome. Svakome, pa naravno, i premijeru, i Draganu Đilasu, i Mlađanu Dinkiću, i Ivici Dačiću, i svima koji su obavljali određene, pa pomagao sam i Tomislavu Nikoliću u prethodnom periodu da pronađe neki svoj politički put, da artikuliše novu političku stranku. Zašto? Zato što je to bilo korisno za društvo. Zašto Tomislavu Nikoliću? Pa, zbog toga što je vrlo korisno da u Srbiji bude uspostavljen konsenzus, što je veliko dostignuće za našu naciju oko evropskog puta… Gde sam pomagao Mlađanu Dinkiću? Pa, da dovedemo Fiat u Srbiju. Ja sam razgovarao sa Lukom di Montezemolom, kasnije sa Serđiom Markioneom, a on sa gospodinom Altavilom da dođe u Fiat. Gde sam Draganu Đilasu pomagao? Pa, da dobijemo kreditnu liniju za metro. Ja sam razgovarao sa predsednikom Sarkozijem da postignemo sporazum o strateškom partnerstvu, da dobijemo metro. Hoćete dalje? Pa, zašto je to tako, mislim, da li je loše to raditi?

Suzana Trninić: Ne, sad hoću, samo malo, dozvolite mi, završiće te, ali jednu stvar da Vas pitam. Tomislav Nikolić, aaaa, Mlađan Dinkić, Ivica Dačić, evo ih u Vladi. Dragan Đilas je gradonačelnik Beograda. Da Ste mogli da znate da će ovakve okolnosti biti…

Boris Tadić: Znao sam da će ovakve okolnosti biti… pa, da li Vi stvarno mislite da ja nemam političko iskustvo i da nisam mogao da predvidim ovaj proces?

Suzana Trninić: Kad Ste se nacionalno izmirivali sa SPS – om, znali Ste da će Ivica Dačić u poslednjem trenutku da Vam okrene leđa i kaže: „Ne, neću s vama u Vladu…“

Praviću Vladu s naprednjacima“?

Boris Tadić: Da li stvarno mislite da nisam znao da postoji ogromna mogućnost da se to desi? Pa, Ivica Dačić je okrenuo leđa svojim prethodnim…

Suzana Trninić: Koja je onda svrha tog nacionalnog pomirenja?

Boris Tadić: … Prethodnim političkim partnerima. Pa, svrha nacionalnog pomirenja je u tom smislu da se Srbija pacifikuje, da se umiri u sebi. Mi smo 2008. godine, da Vas podsetim Suzana, bili zemlja koja je bila na ivici rata. Mi smo imali žrtve na ulicama zbog demonstracija zbog Dekleracije o nezavisnosti Kosova. Kad je uhapšen karadžić, par meseci nakon toga, imali smo opet žrtve na ulicama. Ljudi su se sukobljavali, i bili spremni da za svojim političkim liderima krenu u međusobne obračune, ubistva. Svrha moje pomoći danas, novim liderima Srbije, u onom vremenu, i zaštite njih, jeste bila da se uspostavi nacionalni konsenzus o evropskom putu. Ako jedno društvo ne uspostavi konsenzus i stabilnost o osnovnim pitanjima, nema nikakvu budućnost. Pa, Srbija je bila zemlja koja je bila u takvim tenzijama prethodnih decenija, da se nije moglo živeti. Ja Vas samo podsećam na atmosferu ’90 – ih godina. Toga više nema. Imali smo izbore, pobedili su me oni kojima sam pomagao. Formirali su Vladu oni kojima sam pomagao. Čestitao sam, rekao sam idemo dalje. Ali sam preuzeo na sebe odgovornost, znajući da je to moguće, i na prethodnim izborima, da uprkos tome što smo im dali snagu, i sam sam im dao snagu na izborima, mogu da ih pobedim. I pobeda je i bila u našim rukama, bez obzira što smo imali 700 000 ljudi koji traže posao, i što je siromaštvo najveći problem našeg društva, ne samo u Srbiji…

Da Vas podsetimo:  Laži Milana Kučana i slovenački zločini 1991. - III deo

Suzana Trninić: Jeste bili toga svesni dok Ste bili predsednik Srbije?

Boris Tadić: Pa naravno, naravno da sam bio svestan. Ali, moram da Vam kažem da smo i uprkos svemu tome, mi imali pobedu u rukama. Pobeda je bila i više nego jasna. Ne samo da smo dobili samo 2% manje glasova na prethodnim parlamentarnim izborima, nego sam i ja vodio na predsedničkim izborima, što Vam je dokaz da naša politika nije bila skroz diskreditovana zbog tih ekonomskih tegoba, koje su u ostalom bile svuda oko nas, u mnogo većoj meri izražene. Ali ko nije…

Suzana Trninić: Zašto Ste izgubili…?

Boris Tadić: … Završio posao? Oko pobede, oko dobijanja tih glasova? Organizacija Demokratske stranke, i to je moja krivica, odnosno i moja odgovornost, ali je još mnogo veća krivica onih koji su bili zaduženi u stranci da dobiju te glasove.

Suzana Trninić: Zašto niste reagovali, i sami Ste priznali da Ste primećivali da se prave greške, i da Ste bili okruženi ljudima koji, koji prave greške, zašto niste reagovali? Danas kada to kažete, to nema nikakvu težinu.

Boris Tadić: Pa, naravno da nema težinu, ali pitao sam i svog, ali i kao čovek koji se bavi politikom i baviće se njome, pitao sam u vreme obavljanja mandata svog prijatelja Gerharda Šredera, koji je bio kancelar i predsednik Sodijaldemokratske parije Nemačke, kako ti rešavaš taj problem, ja uopšte ne mogu da izdržim. Kaže, niko na svetu, nikada, i to je sada objašnjenje građanima, nije uspeo da u isto vreme obavlja valjano državni posao i stranački posao.

Suzana Trninić: Znači, pogrešili Ste što Ste bili predsednik stranke istovremeno?

Boris Tadić: Demokratske stranke. A objasnio sam Vam zašto, zbog čega sam zadržao taj mandat. Moja je bila namera da napustim mandat još u, predsednika Demokratske stranke, još 2008. Godine…

Suzana Trninić: I šta Vas je sprečilo?

Boris Tadić: Objasni sam Vam malo pre, razlog državnog posla, sve ono što je bilo neophodno da se obavi. Inače, svi moji saradnici znaju da sam želeo da napustim taj mandat, tu poziciju u stranci i ranije, ali, bože moj, mislim, mislim… Mislim da je sve odlično odlično u tom smislu, objasniću Vam, ja sam završio određeni posao. Ja sam zaršio posao koji niko pre mene nije završio. I ja sasvim mirno izlazim pred građane, i stojim pred njima. Sve što je bila moja ustavna i zakonska nadležnost ja sam završio. Sve što je bila tuđa ustavna i zakonska nadčežnost, što nije završeno, oko radnih mesta, i svega ostalog, pokušao sam da pomognem, gde god je bilo potrebno, pa čak i u gradu Beogradu, i u nekim lokalnim zajednicama na infrastrukturnim poslovima. Ja stojim pred građanima potpuno miran. Stojim u vremenu ispred sebe, odnosno gledajući vreme ispred sebe, potpuno miran. Ali sada se suočavamo sa novim problemom. Šta će biti sa Demokratskom starnkom? Uopšte nemam, nemam…

Suzana Trninić: Šta će biti sa Srbijom?  Dok se vi bavite Demokratskom strankom?

Boris Tadić: Ne, ne bavimo se mi samo Demokratskom strankom. Ja u svakom sekundu imam međunarodnu korespodenciju, i nemojte da mi dajete tu primedbu. Došao sam sa Socijalističke internacionale, bavio sam se globalnim pitanjima u kojima Srbija živi.

Globalni izazovi definišu i život svakog građanina Srbije. Imam svakoga dana analize ekonomskih procesa. Gledam šta se dešava sa budžetom…

Suzana Trninić: Na samom smo kraju. Recite mi korake koje će Demokratska stranka preduzimati u narednom periodu, osim što ćete se pripremati za izbornu skupštinu? Dakle, kakav ćete odnos imati prema novoj Vladi, jer se to…

Boris Tadić: Ja sam, ja sam dao instrukcije u Parlamentu, kao predsednik Demokratske stranke šta da činimo u narednom periodu, kako pratimo proces, evo, ovog trenutka se, aaa, ide proces koji je Ministarstvo finansija pokrenulo da se određena sradstva koja su u nadležnosti lokalnih samouprava praktično razmažu, da ih uzme centralna vlada u nadležnost, a to su sredstva koja kompanije, međunarodne kompanije, po prirodi stvari, opredeljuju za lokalne samouprave. Da li će lokalne samouprave moći da se finansiraju u narednom periodu, ukoliko ne dobiju dozvolu od Vlade? Vrlo teško. Sve ono što je bio proces na kome je Ministarstvo finansija, ministar finansija današnji, insistirao u prošlosti, o lokaciji sredstava na lokalnu samoupravu, sada imamo proces centralizacije. S druge strane, naša Vlada se suočava sa realnim problemima, oko 3 milijarde evra će nedostajati za različite izdatke koji su u prošlosti nastali, a za izdatke koji su sada neposredni, i koji će nastati odlukama Vlade. Dajem Vam samo jedan primer, mi zbog ratne politike i danas plaćamo određene finansijske izdatke. Dajem Vam primer, evo sad imamo odluke međunarodnih sudova da Albanci sa Kosova imaju pravo na penzije koje su im uskraćene ’90 – ih godina. Kako će se rešavati ti problemi mi pratimo u Parlamentu, i davaćemo svoj doprinos. Kritikovaćemo sve što nije dobro. Davaćemo rešenja, jer vrlo dobro znamo da radimo državni posao, ali ćemo biti i izuzetno konstruktivni kada Vlada izađe s jednim, s jednim evropskim predlogom u Parlament, mi ćemo ga podržati.

Suzana Trninić: Evo, moje poslednje pitanje je kada pogledate kako sada ova Vlada funkcioniše, i gde ste trenutno, da li mislite da ste pogrešili kada ste izbegli formiranje te velike koalicijie o kojoj se govorilo, kada je reč o Vladi?

Boris Tadić: Pa, ne, ne mislim da nismo izbegli, napravili grešku. Dobro je da Vlada i sve stranke u Vladi pokažu svoju sposobnost. Ima jedna jedina dobra stvar koju sam video do sada da je Vlada učinila, to su ova oklopna sredstva, odnosno oklopni točkaši, ako su oklopni, koje je vojska dobila. Poštujem, ja nisam kao ministar odbrane za kratko vreme uspeo da dobijem tako značajna, značajna sredstva, ali sve ostalo je po mom mišljenju veoma loše. Urušavanje Zakona o banci Republike Srbije, gubljenje kreditnog rejtinga, podizanje poreza na dobit, čime se odagnavaju potencijalni investitori da dođu u našu zemlju, i na kraju, time se ne otvaraju radna mesta, nego se dovode u pitanje radna mesta.

Suzana Trninić: Hvala, gosrodine Tadiću…

Boris Tadić: Hvala Vama.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime