Kažu da Crna Gora praznuje prvih deset godina od dana stvaranja nezavisne republike. Očigledno rizikujem da ispadnem politički nekorektan, ali ipak moram pitati: a zašto, da li su pre toga Crnogorci možda osećali represiju od strane Beograda? Kako su to Srbi uspeli da ekspolatišu Crnogorce, koji su takođe bili Srbi iz Crne Gore? Kakvi su to podzemni oslobodilački tokovi narastali u crnogorskom narodu, koji su ga potom doveli do oslobodilačkog poriva? Nema nikoga da mi to pismeno objasni, a besmislena tumačenja zapadnih politikologa očigledno su namenjena glupacima.
Priznajem, podesilo se tako da sam boravio u Crnoj Gori baš u momentima tih istorijskih preloma i ništa osim bola otuda nisam izneo. Ljudi su loše živeli, cvetao je šverc i kriminal je postao gazda situacije. Jedino što ja nisam stekao utisak da se to čini po ukazima iz Beograda. Štaviše, sasvim suprotno. Stekao se utisak da je Beograd oslabljen posle akcije “Milosrdnog anđela” ispustio kontrolu nad svojom provincijom i tamo su se dočepali vlasti ljudi socijalnog dna.
Istina, tada su ti ljudi uveravali Crnogorce da će bez Srbije kod njih nastati rajski život. Sada ti isti ljudi uveravaju Crnogorce da ih rajski život čeka u NATO paktu. Jasno da oni ne rade za interese društva, nego da izvršavaju ulogu anglosakskonskih lakeja za solidnu nagradu.
Nije isključeno da će to iskustvo iskorišćavanja njima još zatrebati i da će biti preneto na ljude socijalnog dna u Vojvodini i u južnim oblastima Srbije. Jer stara rimska deviza “zavadi pa vladaj”, koja je postala glavnim principom spoljne politike anglosaksonaca, nije nigde isčezla. Jer u ovoj devizi postoji dopuna u vidu toga da je ljudski razum – prazan lonac. U njemu će se kuvati ono što tamo staviš.
Uzgred, u Ukrajini takođe postoji čitava velika skupina ljudi koji se svakodnevno raduju svom oslobođenju od “moskovse represije”. Svojevremeno, ta “represija” je rezurtirala procvatom republike i njenim ulaskom u broj najrazvijenih zemalja u svetu. Sada se ona munjevito obrušava u propast pod rukovodstvom američkog instruktora za skakanje bez padobrana, i radosno se kikoće slušajući zvižduk vetra u ušima. Zato što lonac, podgrejan na ognju rusofobije, u njoj kipti sa strašnom snagom.
Ubeđen sam da se najpouzdanije sredstvo suprotstavljanja anglosaksonskom načinu vladanja nad svetom ogleda u tome da im se ne dozvoli da zavađaju narode. Tačnije rečeno, da se ponovo ujedinjuju oni narodi koji su bili nasilno ili obmanom razdvojeni. Iz nekog razloga ja verujem da nastupa upravo takvo vreme. Najvažnije je da mi naučimo da ne dozvoljavamo ljudima sa dna da se probiju do vlasti.
Dmitrij Sedov
FSK
Hm,hmm..vidi se,sto se tice “ rusofobije“, da niste pili sa Rusom votku iz flase,on kao silnik pije pre vas,a,njegova polovina je donja polovina,,u flasi..pa ko Toma,ja ljublju tebya ..i ode cela fasa.