Iako bi se za većinu srpskih političkih partija moglo reći da skrivaju ideologiju kao zmija noge, reč je o neoliberalnim strankama koje ideologiju „EU nema alternativu“ smatraju zdravim razumom, isto kao što su i komunisti smatrali Marksov „naučni socijalizam“.
Kao i u svakoj predizbornoj kampanji, jedno od pitanja koja se postavljaju u uzavreloj predizbornoj atmosferi je i imaju li srpske partije ideologiju?
Mnogi smatraju da većina stranaka i nema ideologiju, jer je reč o interesnim, neideološkim organizacijama čiji je cilj da se dokopaju vlasti i „podele plen“.
Naučni kapitalizam
Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, kaže za Sputnjika da sve stranke, nažalost, imaju istu ideologiju, a to je neoliberalizam. Prema njegovim rečima, mahinalno pravimo grešku jer ignorišemo tu ideologiju i počinjemo da je smatramo zdravim razumom.
„Neoliberalizam se danas smatra neideološkim i činjenica je da smo prihvatili to shvatanje o kraju ideologije pa smo počeli da ignorišemo činjenicu da je i neoliberalizam ideologija. Praktično su sve stranke kod nas stranke onoga što se u teoriji zove ’Trećim putem‘. Reč je o terminu Gidensa, čuvenog naučnika i savetnika Tonija Blera, a taj izraz znači — ni levo ni desno, nego neka sredina, pa je neka stranka manje populistička, neka više, neka malo manje vodi računa o sirotinji, neka malo više, ali, u principu, sve je to isto“, objašnjava Ćirjaković.
On dodaje da neoliberalizam ne ostavlja nikakvu mogućnost da stranke budu bilo šta sem interesnih grupa, pošto je neoliberalizam naučni kapitalizam (kao što je nekad marksizam bio „naučni socijalizam“) i tu se samo mogu udruživati ljudi usled njihovih ličnih interesa.
Plitka ideologija
Sociolog Slobodan Antonić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da srpske stranke imaju neku vrstu ideologije. Kod nekih je ona razvijenija, ocenjuje on, pa bi se moglo reći da DSS ili Dveri imaju dosta razvijenu ideologiju, a negde je neprimetna zato što je reč o strankama koje pokušavaju da uhvate sve i da imaju neku vrstu jako širokog dijapazona zbog čega im je ideologija vrlo plitka. Prema Antonićevom mišljenju, tipična takva stranka je SNS.
„Ideologija se najčešće nalazi u programima stranaka, ali bi trebalo reći da je SNS osvojila vlast 2012. godine sa nečim što je imalo samo deset tačaka, što nije ličilo na program, nego na neku vrstu nacrta programa. Oni su, zapravo, vlast osvojili preko vođe, lidera koji je imao neku vrstu apela na javnost sa svojim ličnim programom i obećanjima, i u tom smislu, programi, kad govorimo o ideologiji SNS–a i DS–a jesu veoma slični“, kaže Antonić za Sputnjik.
U prilog toj tezi, Antonić podseća da je Tomislav Nikolić svojevremeno rekao da DS ima dobar program, ali da ne ume da ga realizuje. On dodaje da je jedan deo birača DS–a na izborima 2012. i 2014. godine počeo da glasa za naprednjake, što pokazuje da ne postoje značajnije ideološke i programske razlike između DS–a i SNS–a.
Evropski put kao socijalističko samoupravljanje
Postoje neke manje razlike kad je reč o NATO–u, ali faktički, naš najveći deo javnog spektra, uključujući i tzv. meinstrim medije i intelektualce, preporučuju i podržavaju tu veliku ideologiju koju Antonić naziva „EU nema alternativu“ i „NATO nije tako loš kao što nam se činilo 1999. godine“.
„To jeste ideologija na isti način kao što je bila priča da socijalizam nema alternativu, sa tim što se ova poslednja ne prepoznaje kao ideologija, nego se tvrdi, a to jeste najčešće ideološka priča, da to nije ideologija već jedan stav, jedno znanje koje je opšte“, objašnjava Antonić.
On je naziva sistemskom ideologijom koja je u osnovi sistema. Većina partija su sistemske stranke koje tu ideologiju zastupaju tako da se ona ne vidi.
„Mogu te stranke biti levičarske ili opozicione ili kakve god hoće, ali ako zastupaju tu vrstu priče ili ideologiju ’Naša jedina budućnost jeste EU‘ i ’Mi treba da što pre prihvatimo uzuse i norme EU da bismo se uljudili i postali pristojna i normalna zemlja‘ — to je onda ta sistemska ideologija koja se naravno krije i koja podrazumeva da tako misli ’sav normalan svet‘. Onda obični birači uzimaju to zdravo za gotovo, a to jeste cilj svake ideologije — da se prikaže kao tzv. prirodna, naturalna ideologija, ideologija koja ne može biti dovedena u pitanje“, zaključuje Antonić.
Vladimir Sudar
rs.sputniknews.com
