Pre nekoliko dana usvojene su izmene i dopune Zakona o detektivskoj delatnosti.
Najznačijna novina su tri nove stavke kojima se dopunjuje član 10. pomenutog zakona a odnose se na obrađivanje podataka koje su dozvoljene privatnim detektivima. Pa tako detektivi sada mogu da obrađuju podatke o kandidatima za zapošljavanje, krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, povredama radnih obaveza ili radne discipline.
Provera zloupotrebe bolovanja mogla bi da se svrsta u ovu poslednju stavku, povrede radnih obaveza ili radne discipline. Nije to ništa novo, jer su i ranije poslodavci mogli da proveravaju te stvari ukoliko je postojala sumnja. To im je dozvoljavao član 103 zakona o radu i to stav pet koji glasi „Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom“. Pored toga, u članu 179, zakona o radu jasno piše da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, pa se između ostalog navodi i „ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad“. Dolazimo do onoga da će privatni detektivi biti samo produžena ruka poslodavcu kada je potrebno proveriti povredu radne obaveze. Važno je napomenuti da mora postojati pisani pristanak radnika da bi detektiv mogao obrađivati podatke vezano za povrede radnih obaveza ili radne discipline. Taj pristanak može da bude i deo Ugovora o radu, pa samim tim radnik prilikom potpisivanja daje saglasnost. Privatni detektivi nemaju pravo da vrše praćenje.
Kada je reč o obradi podataka o kandidatima za zapošljavanje, radi se o podacima za čije prikupljanje je ovlašćen poslodavac, i tu mora da postoji pisani pristanak kandidata. I ovo je ranije bilo predviđeno Zakonom o radu i to u članu 179 gde se kaže da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako je zaposleni dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa. Sada je takva situacija da prilikom zapošljavanja kandidat može da da pisani pristanak za obradu podataka a u cilju provere biografije koju je dostavio. Ovo samo znači da će se umanjiti lažiranje biografija prilikom konkurisanja na neku radnu poziciju.
Najvažnije je napomenuti da povreda radne obaveze ili radne discipline nije samo zloupotreba bolovanja, već tu spada dosta drugih stvari koje će privatni detektivi moći da proveravaju.
Povreda radne obaveze
kad radnik nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
zloupotrebljava položaj ili prekoračuje ovlašćenja;
necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Povreda radne discipline
kad radnik neopravdano odbija da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;
zloupotrebljava pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Sve ovo je već nešto što postoji i što je regulisano Zakonom o radu i navedeno u članu 179.
Dakle, član 10 Zakona o detektivkoj delatnosti jasno kažeda će pravno lice ili preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv, moći da obrađuje podatke o kandidatima za zapošljavanje i to one podatke za čije prikupljanje je ovlašćen poslodavac, uz pisani pristanak kandidata, ali i o povredama radnih obaveza ili radne discipline.
Još jedna novina je izmena člana 11. zakona o detektivskoj delatnosti gde se između ostalog dodaje stav koji glasi: „Prilikom obavljanja detektivskih poslova detektiv dokumentuje podatke: zapisnikom, zabeleškom, pisanim izveštajem, poligramom lica koje je dobrovoljno pristalo na poligrafisanje i fotografijom“. Iako su i ranije detektivske agencije nudile uslugu poligrafskog testiranja, sada je to i ozvaničeno ovim izmenama zakona. Naravno, podrazumeva se da ispitanik mora dobrovoljno da pristane na testiranje.
Stevan Đokić
Izvor: centarzabezbednost.org
