Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sinhronizovanih pretnji lidera Albanaca iz Tirane, Prištine i Bujanovca o ujedinjenju svih Albanaca u zajedničku državu poznatu pod imenom “Velika Albanija“ izjavio (3.maja.2017.) da ga ne brinu “opasni ljudi“ poput Haradinaja, već ćutanje Evrope na ono što u poslednje vreme poručuju Albanci, što se ne može drugačije razumeti nego kao pretnja “cepanjem“ granica i rušenjem na Balkanu. Ipak, rekao je i da će Srbija ostati na evropskom putu, da će raditi na unapređenju društva ali i da “nikoga nećemo moliti za otvaranje poglavlja“ (Politika, 4.maj 2017).
Ovakva izjava aktivnog srpskog lidera, podržavanog i od Zapada i od Istoka, predstavlja samo jednu u nizu datih tokom prethodnih desetak godina. Nesumnjivo, upućena je s ciljem smirivanja tenzije, da umiri građane Srbije i privremeno rastereti briselske partnere zbog drskog šurovanja sa albanskim vođama usmerenog na otimanje srpskih teritorija. Zapravo naš premijer i od 1.juna predsednik ovakvom javno izraženom zabrinutošću pokušava da da pronađe mesto Srbije u iznalaženju “srednjeg puta“.
Ukoliko neko smatra da je ovakva tvrdnja preoštra dovoljno je da uzme u obzir odnosno uporedi šta je Srbija na zahtev briselskih nalogodavaca (Briselskim sporazumom) učinila sporazumevajući se sa samozvanom “Republike Kosove“, a zauzvrat dobila ništa (osim ako se otvaranje nekih poglavlja ne smatra uspehom). Demagogija (koja je sastoji od više ili manje izraženom sistematski korišćenom obmanjivanju, isticanja nerealnih obećanja, prividnom prihvatanju i zadovoljavanju interesa mase suprotnom važnim i bitnim interesima) predstavlja najjače uporište i saveznika političkog angažovanja modernih evrounijatskih političkih elita. Nasuprot njima, umesto personalizovanja zvaničnika Evropske unije u vezi sa sa pretnjama njihovih starih miljenika Albanaca na Balkanu, Srbija ipak nedovoljno jasno optužuje Evropu. Treba navesti da ne ćute svi evropski činioci – neki ulažu iskrene napore radi očuvanja mira i stabilnosti Balkana poštovanjem međunarodnog prava i Povelje UN – primer je saopštenje ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova, koju prenosi Tanjug (objavljuje Politika 3.maja): “Smatramo neprihvatljivim nedostatak adekvatnog odgovora od pokrovitelja Prištine, pre svega EU i SAD na takve neobuzdane ekstremističke izjave. Da li ih zapadni pertneri smatraju prihvatljivim? Da li su takve izjave prihvatljive u savremenoj Evropi? Jesu li Brisel i Vašington solidarni sa Haradinajem ili jednostavno ne mogu da urazume svoje štićenike?“.
Dan kasnije, 4.maja, promišljeno ili slučajno pomenutu amortizujuću izjavu o ćutljivoj Evropi, razvodnili su ministarka u vladi Srbije zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Oni su održali sastanak sa sa ambasadorima država članica EU u Vladi Srbije, ali ne i sa ambasadorima svih evropskih zemalja. Tom prilikom izbegli su da ih optuže za ćutanje, odnosno saučestvovanje u projektu “velike Albanije“. Zapravo, bili su prilično uviđajni (“očekujemo veći angažman EU i očekujemo plan za prevazilaženje ove situacije“) i na nesreću premijera, kontradiktorni u odnosu na njega. Odnosno, J. Joksimović je porukom “ovakva retorika onih (misli na vođe Albanaca) koji pretenduju da budu ili da se u nekoj fazi pridruže EU apsolutno je neprihvatljiva za Srbiju a trebalo bi da bude i za EU“ zapravo indirektno priznala pseudo državu Kosovo, koja kako je poznato ima istovetne ili čak veće izglede da postane članica EU odvojeno od Srbije. Briselskim ambasadorima je posebno bilo interesantno izlaganje atraktivnog Marka Đurića (takav imidž je stekao posle izjave date nakon jedne sesije pregovora u Briselu da Srbija vodi 5:0 protiv Prištine) koji ih je upozorio da je dosta ćutanja i odsustva reakcije: “Dosta je ugnjetavanja Srba na KiM i dosta ćutanja pred paljenjem fitilja na balkanskom buretu baruta“. Đurić nije video i nije identifikovao ko snosi glavnu krivicu za ugnjetavanje i terorisanje Srba u pokrajini.
Istine radi, Beograd je svojim autoritetom pomogao Srbe iz pokrajine prilikom ulaska u privremene institucije kvazi države Kosovo, odnosno, data je garancija tamošnjim Srbima da će ih štititi NATO. Pokazalo se da je baš takva usmena NATO garancija lažna. Naime, pošto je Priština zapretila da će upotrebom sile na severu pokrajine sprečiti dolazak voza iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu (14.1.2017.), predsednik Nikolić je nekoliko meseci do isteka mandata, zapretio da će poslati vojsku na Kosovo i Metohiju radi zaštite Srba. Takvom pretnjom Albancima, ostavio je u nedoumici poznavaoce vojnih napadnih operacija, koji realno posmatraju moć Vojske Srbije naspram moći vojne misije KFOR kojom komanduje NATO.
Od neizlečive bolesti (Briselski put nema alternativu) boluje celokupna politička evrofanatizovana klika. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova I. Dačić u izjavi za Politiku 4. maja, najavljuje da će pokrenuti inicijativu u roku od sedam dana kod premijera Vučića u vezi sa rešavanjem diplomatskog statusa Srpsko – ruskog humanitarnog centra u Nišu. On podseća da je još od avgusta 2014. na čekanju Sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima pripadnika Srpsko- ruskog humanitarnog centra, izostavljajući i samokritični osvrt zašto je to tako. Doduše, izjavio je da zapadne zemlje imaju neke primedbe iako su one to isto, a i više od toga dobile sporazumima sa Srbijom. Ovo je još jedan primer političke kontradiktornosti kojom se u izvesnoj meri podriva autoritet države, ali i premijera, koji konstantno podseća javnost da je Srbija suverena država. Ovakva zakasnela Dačićeva angažovanost je u velikoj meri preteća – “da se ovo pitnje mora hitno rešiti ili Centar ugasiti“. Višim nivoom samokritičnosti ubuduće bi se izbegla neprocenjiva šteta Srbiji, jer Ruska Federacija nije u mogućnosti da izdvoji sva sredstva koja je namenila Centru, usled još uvek nerešenog statusa. Oni koji posmatraju sa negativnim predznakom politički život, ovu njegovu inicijativu shvatiće kao kandidovanje za premijersku fukciju, dok će oni koji pozitivno gledaju na društvena dešavanja, navedeno posmatrati kao rešavanje nagomilanih problema i ispravljanje nekih istorijskih nepravdi. U zavisnosti od rezultata i dogaćaja na terenu, prosudićemo da li će u narednom periodu biti promovisano demagoško održavanje dogme o Evropskoj Uniji, ili će u pitanju biti zdravi i krupni koraci Srbije napred, uz partnerstvo sa zdravim i proverenim partnerima sa istoka.
Vladimir Milanović
www.fsksrb.ru
__________
Slika http://www.magacinportal.org/2016/09/27/srbija-izmedju-rusije-zapada-izmedju-nacionalnog-interesa-nacionalne-izdaje/
