Gospodine Janiću, vi ste godinama u švedskim medijima, u raznim debatama, konferencijama i u vašim autorskim tekstovima u vodećim dnevnim novinama, širili istinu o Srbima i o događajima na prostorima bivše Jugoslavije. Nekada je to bilo veoma teško, jer su Srbi uvek bili označavani kao zli momci. Koliko se takva situacija promenila? Odnosno, koliko je tačna tvrdnja premijera Vučića da je Srbija danas prihvaćena na evropskom Zapadu kao ravnopravan partner?
Nikola Janić: Neozbiljno je reći, od bilo koga, da se Srbija na Zapadu tretira kao ravnopravna zemlja, jer ona to, nažalost, sigurno nije. Srbija sedi u čekaonici Evropske unije i čekaće dugo na prijem u članstvo. Onaj ko traži prijem i onaj ko o toj molbi odlučuje ne mogu da budu ravnopravni. Inače mi imamo i drugi problem, o kome se u Srbiji odavno ne govori, odnosno da se o našoj zemlji i našem narodu decenijama misli kao da je zao i necivilizovan. Takva negativna slika o nama je ostala u glavama građana zemalja u kojima se vodila takva propaganda protiv Srba i teško je promeniti je, bez iznošenja istinite slike o nama kao narodu. Naravno da ima i među nama izuzetaka, onih kojima je nevažno da li se o našem narodu laže i učvršćuje negativna i loša slika dežurnog krivca za sve. S druge strane, srpska država nije činila, i ne čini ništa, da tu propagandnu mašineriju – koja se zahuktala krajem drugog milenijuma i koja, po inerciji, i danas radi protiv srpskih interesa – umanji i zaustavi. Dakle, ako se o Srbiji decenijama gradila slika kao o otpadničkoj zemlji siledžija i zločinaca, okupatora Hrvatske, Bosne i Kosova, potrebno je dugo vremena da se stvari „resetuju“. Taster za proces resetovanja neće se pokrenuti sam od sebe, niti će ga pritisnuti oni koji su bili pokretači razbijanja bivše Jugoslavije i antisrpske kampanje.
Kako gledate na prošlonedeljnu posetu premijera Vučića Ujedinjenom Kraljevstvu?
Nikola Janić: Državničke posete, ako su dobro isplanirane za dobrobit zemlje i u ekonomskom i u političkom smislu, uvek su dobrodošle. Ova poseta, o kojoj me pitate, po mom mišljenju nije ni dobro osmišljena ni planirana. Kada su u pitanju posete predsednika jedne države ili premijera njene vlade drugoj zemlji, primarnost je uzajamno poštovanje. Prilikom ove posete Velikoj Britaniji toga nije bilo. Premijer Vlade Republike Srbije je išao u višednevnu posetu „prijateljskoj“ zemlji, a premijer te zemlje, prijatelj, gospodin Dejvid Kameron, nije imao vremena da se sa Vučićem sastane. Obavezan sam da naglasim da je u pitanju poseta koja je mnogo ranije ugovorena i protokolarno dogovorena, a ne da je iz kabineta premijera Vučića okrenut broj njegovih svetskih prijatelja i rečeno im: „Aca odlučio da sutra skokne do Kamerona“. Njihov susret, da je do njega došlo, ma koliko on kratak bio, imao bi efekta za eventualno, delimično, pokretanje volje građana Srbije da, takođe delimično, oproste agresivnost Engleske u razbijanju naše zemlje i bombardovanja sa ciljem da se pomogne bržem otcepljenju Kosova od Srbije. Ali izgleda da Englezima ni to nije važno.
U medijima Srbije se poseta premijera veliča i ocenjuje kao veoma uspela?
Nikola Janić: U većini medija u Srbiji ne postoji ništa što je neuspelo, ako je u vezi sa prezimenom Vučić. Po meni je zemlja domaćin ove posete (UK) pokazala da Srbiju ne smatra ravnopravnom, čak ni u diplomatskom smislu. Da li, upoređivanja radi, možete zamisliti mogućnost da Vučić ne primi Albanskog premijera Edija Ramu, koji dolazi za desetak dana u Beograd, a možda i u Preševo? Da li bi Rama došao da razgovara samo sa ministrom spoljnih poslova Srbije, predsednikom naše Skupštine i gradonačelnikom Beograda? Ispalo je da je premijer srpske vlade, već pre polaska u Englesku bio zadovoljan programom po kome će se obratiti jednom studenstkom skupu u Londonskoj školi ekonomije. Ipak, premijer Vučić je morao da shvati da on ne odlazi na Zapad da promoviše sebe i svoje političko-ekonomsko znanje, već ide u ime građana Srbije da tamo svrsishodno predstavi svoju zemlju. Prema tome, smatram da Aleksandar Vučić nije smeo ni da pomisli na odlazak za London, a da prethodno nije ugovoren sastanak sa Dejvidom Kameronom.
Ali, premijer je tamo razgovarao na razne teme. Pokušao je da animira britanske poslovne ljude da krenu put Srbije i da investiraju u srpsku privredu. Mislite da od toga neće biti koristi?
Nikola Janić: Moguće je da će se deo britanskih biznismena odazvati takvom pozivu. Ali poenta nije u tome. Sama činjenica da Vučića nije primio Dejvid Kameron, dovoljan je signal većini britanskih privrednika da dobro razmisle o poslovanju u Srbiji. To je tako svugde u svetu. Srpskog premijera, posle ovoga, na Zapadu neće mnogi gledati onako kako to predstavljaju mediji u Srbiji. Tim pre što je i njegov nastup u Londonskoj školi ekonomije od jednog dela stručne javnosti ocenjen kao krajnje razočaravajući. Tu ne mislim na incident sa Sandulovićem. Sve je delovalo nesređeno, jer su srpski funkcioneri, očigledno, na put krenuli nepripremljeni; a posebno Guzenbauerov govor na LSE, bio je bliži šegačenju, nego doprinosu za vođenje ozbiljnog ekonomsko-političkog razgovora u zemlji domaćina.
Dušan Vukotić
Odličan tekst! Bravo!
Svaka čast gospodine Janiću. Jasno je da nas niko u svetu ne zarezuje ni za šta. Srpski mediji ne objašnjavaju zašto je Vučić išao u Englesku, ako je znao da ga tamošnji premijer neće primiti. A ako nije znao (ako je bilo dogovoreno da se sastanu) tada još gore po nas i po ugled Srbije. Poniženje, veliko poniženje.