„Dijalog o Kosovu“

Priprema izdaje, po nalogu Zapada

1
1968

Današnja samozvana „politička elita“ nema pravo da trguje sa Kosovom i Metohijom, da ga preda niti da ga izda. Treba jasno reći da je diskusiju i razgovore oko Kosova i Metohije pokrenula prošla i aktuelna vlast pod pritiskom i „naredbom“ Zapada, pre svega SAD i Nemačke.

Takozvani „društveni dijalog“ je farsa i drugačiji naziv za pripremu javnog mnjenja u srpskom narodu za predaju Kosova i Metohije teroristima bivše OVK i legalizaciju lažne države Kosovo. Pošto vlast odlično zna da narod ne dozvoljava predaju i izdaju Kosova i Metohije, onda se priprema „široka društvena rasprava“ kao paravan za samovolju i neustavne odluke vlasti.

Ako vlast želi da menja ustavno-pravni status Kosova i Metohije onda mora da raspiše referendum u R. Srbiji pa će rezultati referenduma biti obaveza za vlast. Po pitanju statusa Kosova i Metohije treba da se na referendumu izjasni srpski narod i u R. Srpskoj, Crnoj Gori i dijaspori.
Narod je nosilac suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Srbije a ne bilo koja bivša, aktuelna i buduća vlast. Donošenje odluka mimo volje naroda imaće za posledicu poništavanje sporazuma u budućnosti i krivično procesuiranje svih onih koji, mimo zakona i Ustava, predaju deo nacionalne teritorije. Iznad te odgovornosti je moralna i istorijska odgovornost pred narodom i budućim pokolenjima.

Kosovo i Metohija je oteto silom, okupirano i na njemu funkcioniše mafijaška vlast lažne države Kosovo. Dokle god na Kosovu i Metohiji borave okupacione trupe nema uslova za tzv. društveni dijalog niti za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Albancima.
Ono što je silom oteto silom, jedino se može vratiti silom u budućnosti u promenjenim međunarodnim okolnostima, jer Albanci na Kosovu neće pristati ni na kakav kompromis izuzev otcepljenja cele teritorije Pokrajine. A upravo kompromis jeste rešenje kosovke krize. Predaja Kosova i Metohije teroristima nije kompromis nego izdaja najvišeg nacionalnog interesa.
Ne treba niko da „večiti mir“ i dobre odnose sa Albancima traži u predaji duhovnog središta srpskog naroda – Kosova i Metohije. Srbe ne treba plašiti ratom u kome će učestvovati njihova deca. Srbi će uvek, kao i kroz istoriju, braniti svim sredstvima nacionalne interese, pa i Kosovo i Metohiju, ako treba i oružjem. Nije prvi put Kosovo oteto niti okupirano. Sve nerazumne i osione imperije su ga namerno kidale iz srca srpskom narodu, počev od Otomanskog carstva, fašističke Nemačke i NATO, pre svega SAD i Nemačke. Propale su sve te imperije a i NATO je na dobrom putu da postane relikt prošlosti, kao omražena i osiona sila koja je donela nesreću mnogim narodima sveta. Srpski narod je uvek imao strpljenja da dočeka slobodu svog Kosova i Metohije. Dočekaće to vreme ponovo, pa zato ne treba niko da žuri i da pokuša da legalizuje otimanje Kosova zarad prijema u nekakvu EU.

Nije slučajno da vlast u Srbiji medijski dosta ubrzano i nervozno govori o „društvenom dijalogu“ o Kosovu i Metohiji, nakon posete Vučića SAD. Važna stvar za SAD jeste širenje i jačanje NATO na prostoru Balkana, naročito imajuću u vidu da postoji mogućnost da se neke zemlje koje još nisu postale članice Alijanse „okrenu Rusiji“. Tako razmišlja i deluje administracija SAD, bez obzira na formalnu promenu vlasti na nivou predsednika. Pored SAD i Nemačke i Turska je veoma zainteresovana da Srbija „prizna realno stanje“. Turci su pokupovali neka važna preduzeća i na Kosovu i u Makedoniji, kao i činovnici američke administracije koja je izvršila agresiju na SR Jugoslaviju.“

Ovaj tekst pišem kao akademski radnik i oficir, sa namerom da se samozvani vizionari i predvodnici aktuelne vlasti dozovu pameti i odustanu od posla koji će ih sigurno svrstati u ljude koji su naneli zlo i nenadoknadivu štetu po srpske nacionalne interese. Svestan sam da ću na ovaj način izazvati bes i osiono ponašanje pojedinaca, ali to je njihov problem. Ja na ovaj način učestvujem u istinskom društvenom dijalogu oko Kosova i Metohije a učiniću sve da i nevladina organizacija EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM održi naučnu konferenciju u oktobru na ovu temu, te da rezultate te konferencije ponudi javnosti.

Nije dobro što se svako ko se usudi da kaže argumentovano i suprotno nalozima Zapada preko režimskih medija satanizuje u ljudskom i moralnom smislu. Očigledan primer za to je odnos „Pink televizije“ prema prof. dr Slobodanu Samardžiću, uglednom čoveku i akademskom radniku. Doživeli smo moralni sunovrat da jedan „julovski tajkun“ Mire Marković izigrava moralnu gromadu i drži predavanje profesoru Samardžiću i maltretira građane svojim nebuloznim saopštenjima. To je jedna neviđena sramota i slika stvarnosti u Srbiji danas. Nije dobro ako će tako da prođu svi oni koji drugačije misle o Kosovu i Metohiji i drznu se da protivreče namerama vlasti u Srbiji i planovima EU i NATO. Prvo su „ućutkani“ Srbi na Kosovu i Metohiji, pa sada treba da se umire i marginalizuju oni Srbi u Srbiji, Crnoj Gori i R. Srpskoj koji ne dozvoljavaju odcepljenje KiM.

Patriote Srbije nikada neće pristati na predaju Kosova i Metohije, a Srbija je istorijski i ogromnom većinom patriotska država. Ako se žele dobri odnosi sa Albancima onda se ne mogu graditi na gubitku srpske teritorije. Kada srpska vojska bude ponovo na Prokletijama, onda se može govoriti o povratku suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom i porazu koncepta tzv. Velike Albanije. Privremene vlasti u Prištini mogu i same pristati da bez rata priznaju suverenitet države Srbije. To bi bio razuman potez ali trenutno nemoguć, jer su upravo vodeće sile Zapada stvorile tu lažnu državu. Neka ta separatistička vlast u Prištini razmišlja koliko će im trajati ta država i kada će se ponovo probuditi jednog dana u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Kroatožablji kretet

Svaki čovek kao pojedinac, bez obzira koju državnu funkciju obavlja, može da trguje svojom dedovinom a ne nikako sa državnom teritorijom i da prihvata „realnost“. Da smo prihvatali realnost na takav način, Srbije i srpskog naroda danas ne bi ni bilo. Ljudski vek je veoma malo vreme za istoriju i za donošenje istorijskih odluka. Kosovo i Metohija nije vlasništvo nikoga u Srbiji pojedinačno, niti bilo koje vlasti, Crkve, akademske javnosti i slično. Žalosno je što se na čelu mnogih akademskih institucija u Srbiji danas nalaze partijski poslušnici spremni da izjave i urade sve zarad ličnih interesa. Zato NAROD MORA DA SE PITA NA REFERENDUMU.

„Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak, pokušamo da budemo realni, ne dopustimo da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili“ – naveo je Vučić u autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu Blic, u kome piše o tome zašto je Srbiji potreban unutrašnji dijalog o Kosovu. Vučić je ocenio da je vreme da Srbija “radi, razmišlja i pobeđuje bez sukoba“. “Rešenje ne leži u našim mitovima i sukobima, ali sa druge strane ne leži ni u negiranju i odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa,“ rekao je Vučić i ocenio da “Srbija nije za potcenjivanje, uprkos činjenici da Albanci u sprovođenju nacionalnih ideja imaju podršku zapadnih zemalja“.

Predsednik je ocenio da je za napredak Srbije neophodno bar razrešiti kosovski problem: „Da bi naš napredak bio stalan i održiv, moramo, ako ništa bar da pokušamo da razrešimo kosovski, Gordijev čvor, a ne da se krijemo i najteži teret ostavljamo našoj deci.“

Ove reči same za sebe govore i narod ih neće u duši drugačije protumačiti nego kao neodgovoran čin i trgovanje sa nacionalnim vrednostima koje nisu za prodaju. Kroz istoriju srpskog naroda, svako ko je pokušao da „trguje“ sa Kosovom i Metohijom bez obzira na trenutni ugled bio je brzo omražen u svom narodu i to najviše od onih koji su bili njegovi vatreni obožavaoci. Ove reči zvuče zlokobno i samo neuk čovek u njima neće prepoznati početak kampanje za pripremu javnog mnjenja u Srbiji da ostane miran u vremenu koje dolazi, kako bi se pod pritiskom Zapada suštinski predalo Kosovo i Metohija a javno se to prikazalo kao „istorijski sporazum sa Albancima“.

Bez obzira na medijsku kampanju koja se zahuktava, farsa od dijaloga neće proći u narodu. Postoji kritična masa političkih subjekata i organizacija koje neće dozvoliti da se sprovede isplanirani scenario i koja će tražiti referendum oko Kosova i Metohije. Dosta je prozapadnih tzv. političkih stranaka, nevladinih organizacija i samozvanih analitičara koji će se za veliki novac uključiti u kampanju oko izdaje Kosova i „istorijskog dogovora sa Albancima“, ali taj prljavi novac neće uspeti da uprlja i okalja dušu naroda. Već su počeli da se javljaju propali političari i analitičari, ostali će to uraditi malo kasnije, kao i pojedini predstavnici akademske javnosti.

„Srpski pokret obnove (SPO) podržao je danas inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se otvori unutrašnji dijalog o Kosovu, jer to zalaganje predstavlja politiku realnosti. Naša stranka će aktivno učestvovati u ovom dijalogu i ponudiće svoje konkretne predloge da Kosovo više ne bude simbol smrti i poraza, nego simbol borbe za život i pobedu zemaljske, a ne nebeske Srbije – navedeno je u saopštenju.“ Dodaje se da stranka deli stav Vučića da je „vreme da Srbija radi, razmišlja, dobija i da pobeđuje bez sukoba“, s ciljem da se „za Srbiju otvore putevi političke saradnje i ekonomskog napretka koji vode u Evropsku uniju“.

Kao članica Evropske unije Srbija će biti u prilici da na Kosovu maksimalno zaštiti sva prava i sigurnost Srba i srpskog religijskog i istorijskog nasleđa – saopštio je SPO. Nepriznavanjem stvarnosti ne može promeniti stvarnost. To su reči Vuka Draškovića i potpuno očekivane od ličnosti koja se pretvorila u svoju suprotnost iz ranih devedesetih godina prošlog veka.

Zarad ličnih i partijskih interesa koalicioni partneri podržavaju Vučićev predlog, a Ivica Dačić ističe da bez trajnog rešenja pitanja Kosova, Srbija neće moći da nastavi dalje. „Promenama na međunarodnom planu i novim položajem Srbije kao kredibilnog i pouzdanog partnera, stvorili su se uslovi za pokušaj da se dođe do trajnog rešenja. Za jaku poziciju Srbije neophodno je da se na unutrašnjem planu razgovara o daljoj strategiji oko Kosova i Metohije“, rekao je Dačić.

Dveri imaju jasnu poruku – od kompromisa o kom Vučić govori, nema ništa: „Da li je možda nezadovoljan onim što je uradio u zadnjih pet godina pa nema hrabrosti i snage da prizna da je činio greške i treba mu podrška za zaokret, mi bismo naravno to podržali i odazvali se tom pozivu, ali ukoliko neko želi da napravi alibi, da se naknadno validira sve sto urađeno u prethodnih pet godina, Dveri u tome neće učestovati“, kaže Srđan Nogo iz Dveri.

Da Vas podsetimo:  Put je upravo suprotan od onoga što savetuju Pompeo i Šib

Iako pozdravljaju želju za dijalogom, opoziciji je čudan takav zahtev jer Vučića, kako kažu, do sada nije bilo briga za stavove drugih.

„Poziv je logičan i treba otvoriti dijalog i DS je uvek pozdravljala spremnost na dijalog. Međutim, jasno je da je atmosfera u našem društvu i posebno odnos predsednika Vučića prema onima koji različito misle, da li bili politički neistomišljenici, medijski, ljudi iz javnog života, pa je pre svega potrebno promeniti atmosferu u kojoj će se odvijati jedan civilizovani dijalog“, izjavio je Goran Ćirić iz DS.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić otvara „unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji“ verovatno iz nekog njemu znanog razloga ili dobijenog „zadatka“, čiju osnovu čini neophodnost da se prizna „realnost situacije na terenu“. Ako je potrebno da narod da odgovor onda je to referendum. Kada se u zemlji sa neokolonijalnom upravom o ključnim pitanjima koja određuju suverenitet i nezavisnost zemlje, na dijalog pozivaju samo određene institucije, koje se od momenta uspostavljanja takvog režima ne suprotstavljaju ili otvoreno ignorišu izazove koji se tiču suvereniteta, nezavisnosti, nacionalne bezbednosti, očuvanja nacionalne samosvesti, istorijske tradicije, etičkih normi, demokratije i ljudskog dostojanstva, onda zaista postoje legitimne sumnje da će biti ostvaren rezultat koji očekuje vlast.

Šta je smisao pokretanja unutrašnjeg dijaloga o KiM? Preambula važećeg Ustava Srbije i Rezolucija SB OUN 1244, čije se odredbe moraju izvršavati, potvrđuju da Kosovo i Metohija pripadaju Srbiji, da su njen neotuđivi deo i duhovno-istorijsko jezgro srpske državnosti. Ustavni sud Srbije proglasio je da je Briselski sporazum iz 2013. godine, koji su potpisale aktuelne vlasti, politički, a ne pravni akt. Briselski sporazum je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, pa njegovo izvršenje nije obavezno. Bilo koje aktivnosti koje krše Ustav Srbije, Rezoluciju 1244 i srpsko zakonodavstvo po pitanju Kosova i Metohije su neustavne i nezakonite. Odvajanje srpske pokrajine od Srbije, narušavanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta jesu krivična dela jer su u suprotnosti sa voljom srpskog naroda.

Kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj dao je 15. jula veoma važnu izjavu koja objašnjava suštinu novog procesa na Balkanu: „Berlinski proces nema smisla dok se ne reše krupna regionalna pitanja», «region je u nekoj vrsti zastoja sve dok ne bude punog uzajamnog priznanja, tj. pune normalizacije odnosa“. Takozvana normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je neophodan preduslov da dođe do ponovnog uređenja balkanskog regiona u okviru procesa Berlin plus koga je inicirala Nemačka. Slično je Nemačka radila i za vreme Drugog svetskog rata, pa bi moglo da se kaže – ništa suštinski novo.

Evropske integracije Srbije imaju antisrpski i antiruski karakter i to sve očeglednije isplivava u prvi plan. Poglavlje 29 automatski predviđa prekid važenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, obzirom da se formira jedinstveni carinski prostor sa EU u odnosu na sve ostale zemlje u svetu. Na taj način, ispada da je jedini smisao poglavlja 29 priznanje Kosova i likvidacija Sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom.

Vlast u Srbiji ne reaguje na bazu Bondstil na Kosmetu, ali servilno postupa prema nalozima Zapada, pre svega SAD, da se ne da diplomatski imunitet Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Ovde se odmah nameće pitanje da li je srpska vlast u stanju da obezbedi neutralan odnos prema velikim silama. Aktuelna vlast formalno iskazuje ravnopravan odnos prema Zapadu i Rusiji, a već pet godina nije u stanju da obezbedi diplomatski imunitet zaposlenima u Centru?

Nedoslednim odnosom vlast u Srbiji se sve više približava NATO i EU, otvoreno gazeći izvorne nacionalne vrednosti i interese. Na taj način, u kvazinacionalnom i u kvazi proruskom diskursu slavi se nedemokratski i partokratski režim, realizuje iracionalna i u suštini neokolonijalna politika koja podriva same osnove srpske civilizacije, srpsko nacionalno samosaznanje i odnose Rusa i Srba.

Ne može raspravu o „konačnom statusu“ Kosova i Metohije da vode minule niti aktuelna vlast i generacija kvazi političara koji su ispoljili svu nesposobnost da očuvaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost države. Njihov rezultat jeste takozvani „Briselski sporazum“. Tako i „nova društvena rasprava“o Kosovu, koju organizuju oni koji su direktno i svesno kršili Ustav, znači pristanak na izvršeno pravno i političko nasilje u pogledu Kosova i Metohije. Verovatno se namerava da se nakon „društvene rasprave o Kosovu i Metohiji“ donese novi Briselski sporazum između Srbije i lažne države Kosovo, koji bi bio „istorijski“ a lažnoj državi Kosovo omogućio i formalnu afirmaciju nezavisnosti. To je plan Zapada.

Da je bilo iskrene namere za raspravom oko Kosova i Metohije ista bi bila sprovedena 2012. godine, pre potpisivanja Briselskog sporazuma.

Ustav treba biti okvir za bilo kakvu javnu raspravu o Kosovu i Metohiji. Bilo koja vlast nema mandat da organizuje raspravu niti da donosi odluke koje su neustavne. Ako se želi rasprava o Kosovu i Metohiji na drugi način, onda je potrebno predložiti ustavne promene, pa tek onda sprovoditi raspravu i referendume o ključnim društvenim pitanjima. Svaka rasprava izvan ovog okvira, je zakonom zabranjena i predstavlja krivično delo. Nije dozvoljeno javno postavljati pitanja o teritorijalnom uređenju Srbije, na način koji nije saglasan Ustavu Srbije.

Da Vas podsetimo:  Beograd nastavio lekciju Srba iz Crne Gore

„Vučić očigledno sada mora da ide na ispunjavanje svega onoga što je potpisano i svega onoga što spada u Okvirni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom iz 2013. godine, što je i razlog njegovog poziva na unutrašnji dijalog o Kosovu“, ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

On navodi koje sve prepreke Srbija treba da ukloni: „Treba otkloniti sve barijere poslovanju, ukinuti sve paralelne institucije na Kosovu koje su ponovno obnovljene; to dalje znači prihvatiti postojanje vojske Kosova; prihvatiti bez ikakvih ucena činjenicu da kosovski Srbi učestvuju u institucijama Kosova; to znači da nema više akcija kakve su bile protiv članstva Kosova u raznim međunarodnim organizacijama – u UNESKO, u Interpolu i drugima, to, dakle, znači da se time Srbija obavezuje da ne vodi aktivnu kampanju ni protiv ulaska Kosova u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.“

Janjić, kao dobar tumač albanskog interesa i zapadnih centara moći jasno ističe šta to sve Vučić još treba da uradi: „Tu još uvek nedostaju dve važne stvari: da se vidi šta je njegova platforma za Kosovo i, drugo, da se stvori atmosfera dijaloga. Mi trenutno imamo, zahvaljujući i Vučiću – naravno, nije on jedini krivac – jednu medijsku harangu protiv svakoga ko kaže išta što nije u skladu sa izjavama Vučića. Dakle, mislim da je nešto drugo potrebno Vučiću i njegov tekst upravo ide u tom pravcu: kako stvoriti jednu simulaciju dijaloga i imati jedan novi alibi za podelu odgovornosti za odluke koje su već donete“, ocenjuje Janjić.

Vodeće države Zapada u kontinuitetu, nakon okupacije Kosova i Metohije, vršile su pritisak na vlasti u R. Srbiji da rešavanje svih pitanja iz mandata UN izdvoje pod okrilje EU, kako bi se lakše manipulisalo kroz tzv. pregovarački proces Beograda i Prištine, čiji je suštinski cilj priznanje lažne države Kosovo. Imperija koja je stvorila lažnu državu Kosovo je u odumiranju i na sreću čovečanstva svet postaje sve više multipolaran. Rusija i Kina su kao supersile u stanju da značajno utiču na rešavanje bitnih bezbednosnih izazova i na Balkanu, pa i kosovske krize, ali vlast u Srbiji im ne da priliku da utiču na taj proces, već se on odvija u režiji briselske administracije.

Srpski narod zbog ogromnih stradanja u dvadesetom veku nema pravo na grešku i treba da ostane dosledan u svojoj istorijskoj misiji i ulozi pravednika i borca za slobodu i pravdu. Ako slepo i podanički Srbija bude izvršavala naloge onih koji su je uništavali, u bliskoj prošlosti, nastaće trajne i nenadoknadive posledice po srpske nacionalne interese. Razgovori sa privremenim prištinskim vlastima i pregovori koje je vodila bivša i aktuelna vlast bili su suštinski u funkciji izgradnje institucija i promovisanja nezavisnosti te lažne NATO države. Taj proces je intenziviran kada je pregovarački proces iz UN suštinski prebačen u nadležnost EU. Srbija je time učinila stratešku grešku po srpske nacionalne interese, sve zarad obećanja EU oko nastavka procesa „evropskih integracija“. Žrtvovao se deo nacionalne teritorije za nekakvu EU u raspadu, koja je u suštini neravnopravna i nedemokratska birokratija u funkciji ostvarivanja interesa vodećih država Zapada.
Kada su se izgrađivali prelazi na „administrativnoj liniji“ prema Kosovu i Metohiji, vlast je tumačila da to nije granica, kada su počeli naplaćivati carinu to je bila „administrativna taksa“, kada su NATO i Albanci počeli da prave tzv. Bezbednosne snage Kosova, onda to nije bila vojska nego policija….I tako godinama vlast obmanjuje narod, i pristaje da nam EU nudi “šargarepu“ a uzima dušu i suštinu nacionalnog bića. EU od Srba pravi narod bez ponosa i časti. Sve što Albanci na Kosovu mogu i rade, to Srbi u R. Srpskoj ne mogu. Sve su učinili da bi rasformirali Vojsku Republike Srpske a istovremeno formirali vojsku lažne države Kosovo. To je ta „doslednost“ Zapada.

Unutrašnji društveni dijalog i „istorijski sporazum sa Albancima“ jeste projekat Zapada uvijen u oblandu evropskih integracija i mantru da će se svi narodi Balkana naći u EU, pa i u NATO. Ako je to iskrena namera Zapada, čemu onda samostalnost lažne države Kosova? To je samo „uspavanka“ za lakoverne i neodgovorne pojedine srpske političare. NATO i EU su nadnacionalne organizacije čije vreme ističe a učinile su sve protiv srpskih nacionalnih interesa. Njihov nestanak ili smanjenje moći uticaja na međunarodne odnose biće razlog za novi početak i vaskrs srpske države i povratak suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.

General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

www.fsksrb,ru

IZVORI

  1. Blic, 24. 07. 2017 – 06:32h
  2. informer.rs/vesti/politika/144767/PREDSEDNIK-VUCIC-BEZ-DILEME-Resiti-kosovski-Gordijev-cvor-ostavljati-najtezi-teret-nasoj-deci
  3. www.blic.rs/vesti/politika/podska-spo-inicijativi-vucica-da-otvori-unutrasnji-dijalog-o-kim/46b5qqy
  4. rs.n1info.com/a285939/Vesti/Vesti/Vucic-poziva-na-dijalog-o-Kosovu-opozicija-skepticna.html
  5. www.vaseljenska.com/vesti-dana/katnic-tvrdi-da-mu-je-neoborive-dokaze-protiv-gradjana-srbije-rusije-obezbedila-bia/
  6. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/priznanje-republike-kosovo-mora-da-usledi/
  7. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/vucicev-sporni-poziv-na-unutrasnji-dijalog-o-kim/
  8. www.slobodnaevropa.org/a/vucic-dijalog-o-kosovu/28635638.html

1 KOMENTAR

  1. Nikakav refendum, u pitanju je svršen čin i izdaja.
    Nije srpski narod nije potpisao predaju Kosova Albancima. Očita je izdaja i zato Vučić mora na doživotnu robiju. Ne može referendum da izbriše izdaju.
    Pardon.
    P:Slavko 2018

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime