Dijaspora nas hrani

0
715

Oko 800.000 ljudi u Srbiji preživljava zahvaljujući pomoći rođaka iz inostranstva. Najviše novca stiže iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske

novac_eurosBAR jednog člana najbliže porodice u inostranstvu ima svaki peti stanovnik naše zemlje. Nisu svi roditelji, tetke, stričevi, sestre, babe i dede „široke ruke“, ali svaki drugi rođak, ipak, šalje novac onima koji su ostali u matici. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže oko 800.000 ljudi. Najveći deo doznaka dolazi iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske.

Prema proceni Svetske banke u 2010. godini, kada su i objavljeni poslednji podaci, novčane doznake iz inostranstva u Srbiju dostigle su 5,6 milijardi dolara i imaju trend daljeg rasta. U protekloj deceniji, od 2000. do 2010. godine naši ljudi iz rasejanja poslali su skoro 43 milijarde dolara. Iako je kriza pogodila ceo svet i nigde više nije lako zaraditi ni za svoju porodicu, a kamoli još i za rodbinu u matici, broj doznaka se ne smanjuje. Za prvih sedam meseci ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, u novcu, poklonima i ostalim transferima u Srbiju su stigle 1,73 milijarde evra, dok su u istom periodu lane rođaci poslali 1,55 milijardi evra.

Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Cvejić, kaže da čak 11 odsto građana preživljava samo od novca koji im redovno ili povremeno šalju rođaci iz inostranstva i da se i po tome vidi koliko je teška ekonomska situacija u kojoj se nalazimo i koliko je duboka kriza.

Taj novac uglavnom odlazi na plaćanje računa, kupovinu hrane i opremanje domaćinstva, dok retko služi za štednju, a još manje se koristi za neka ulaganja u biznis.

– Kao što nikada nije utvrđen ni približan broj naših emigranata, tako je i količina novca koji transferišu u Srbiju, neprecizna i posredno izvedena kategorija – ističe diplomirani ekonomista Zvonimir Šošević. – Novac koji stigne neformalnim kanalima, u džepovima rođaka, prijatelja i kovertama preko vozača autobusa je i dalje veliki i pretpostavlja se da je po sumi jednak formalnim kanalima. Praktično, pare koje stižu iz dijaspore, održavaju socijalni status rođaka i prijatelja u Srbiji, koji ga primaju.

Trenutno je globalna cena transfera 200 dolara u svetu stabilizovana na blizu devet odsto, ali Međunarodna zajednica nastoji da globalno smanji cenu transfera novca na pet odsto u narednih pet godina. U Srbiji transfer novca i dalje prilično košta pošiljaoca ili primaoca, zbog visokih taksa.

OSNOVNO

UČEŠĆE doznaka u bruto društvenom proizvodu naše zemlje u poslednjoj deceniji je čak 2,5 puta veće od direktnih stranih investicija – ističe Šošević. – Novac se koristi za plaćanje troškova života, opremanje domaćinstava u Srbiji i za ishranu. Doznake u proseku čine 13,7 odsto BDP.

izvor: Večernje Novosti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime