Srbi koji duže žive u rasejanju, dobro se sećaju dvehiljadite godine i tobožih „demokratskih promena“. Danas, gledano sa ove vremenske distance, mnogi naši zemljaci iz dijaspore će vam reći, da svojevremeno dugo očekivanih „demokratskih promena“ nije ni bilo. „Promena“ se dogodila po narodnoj izreci –sjahao Kurta da uzjaše Murta. Umesto nekadašnjih komunista starijeg kova, vlast su preoteli njihovi sinovi i ćerke, unuci i unuke. I samo po koji „desničar“ -njima pridružen i posebno odan njihovoj ideji „demokratizacije“ Srbije, tačnije rečeno u istoriji nikada viđene mega-pljačke srpskih dobara i resursa. Naravno, na videlo je izašao i svakakav šljam od bivših uličnih gluvaroša, džabolebaroša, foliranata i sličnih tipova. Dovoljno je, na primer, bilo biti Rom ili član neke druge pripadnosti, nemati ni prebijene kinte u džepovima niti pohađati višu školu ili neki fakultet, duvati u Beogradu „kod konja“ travu i životariti u pocepanim patikama i zakrpljenim farmerkama i već se moglo progurati na čelo demonstracija protiv Miloševića. Ta „ulična borba“ se kasnije ne samo politički nego i finansijski žestoko isplatila. Mnoigi sa ulice su postali evro- ili dolarski milioneri!
Neki, takođe kao i ta „nova politička elita“ u Beogradu, često samozvani i niodkoga birani „funkcioneri“ dijaspore su odmah posle promena krenuli u ušiparajuću dreku zahtevajući od novih vlastodržaca u Srbiji da se dijapori dá pravo glasa! Valjda nisu ni znali, ili nisu hteli da znaju, da je svako ko je imao srpsko državljanstvo i bio negde u Srbiji upisan u birački spisak, imao pravo glasa bez obzira gde živi jer to pravo je moglo biti oduzeto samo sudskom presudom. I naravno, veoma češće, dobrovoljnim zahtevom za otpuštanje iz srpskog državljanstva. Nešto sasvim drugo je bila tehnička mogućnost kako iskoristiti to pravo, ako neko živi npr. 5000 km udaljeno od matice.
Ali, i tu se našao „lek“. Po prvi put je bilo dozvoljeno glasanje po ambasadama i konzulatima diljem globusa. A da sve bude po zakonu, često su čak i na drugu stranu zemljine kugle, krenule čitave čete „kontrolora glasanja“- manje zbog nadgledanja pravilnosti glasanja i ubacivanja u glasačke kutije ono malo listića, nego više zbog dnevnica i –provoda! Danas je drugačije- glasanje nadgledaju službenici konzulata i ambasada.
Ruku na srce, narod je za prve izbore zaista počeo da se u koliko-toliko prihvatljivom broju prijavljuje da glasa u konzulatima. Ali od najavljivanja „najmanje 15.000 glasača samo u Čikagu (tako jedna naša poznata fizičarka u jednoj radio emisjiji) ili isto toliko glasača u Beču gde je tada živelo osamdesetak hiljada Srba itd. nije bilo ni reči. Čak i oni kolji su se u prvom zanosu da mogu da ispune svoju „građansku dužnost“ prijavili da glasaju, dobrim delom nisu izašli na birališta. U Štutgartu, u gradu u kome živi oko 12.000 Srba, bilo je prijavljeno oko 3200 glasača, glasalo ih je samo polovina! Slično je bilo i na drugim glasačkim mestima širom planete.
Za svako novo glasanje, a bilo ih je podosta jer je u Srbiji uvek neko novi hteo da ruši stare vlastodršce da bi se dokopao vlasti i uz vlast i bogatstva, prijavljivalo se sve manje glasača i po običaju je uglavnom samo malo više od polovine prijavljenih dolazila da glasa. Zatečeni tom činjenicom, već pomenuti „funkcioneri“ dijaspore koji su se „borili da dijaspora dobije pravo glasa“ su odmah našli novi izgovor –daleko su konzulati, još dalje ambasade, niko ne može da pređe hiljade kilometara da bi glasao isl.! Taj argument je donekle tačan. Međutim, niko se nije upitao, da li dijapsora zaista želi da glasa, čak i onda kada bi mu biralište bilo na deset minuta hoda od stana! Primera da dijaspora ustvari ne želi da glasa je podosta. Uzmimo opet kao primer prostorno mali grad Štutgart sa samo 680.000 stanovnika, od toga 12.000 Srba. Za najnovije glasanje 24. aprila ove godine se prijavilo samo oko 300 ljudi! Na glasanje će ih izaći, verovatno, samo možda malo više od polovine. Slično smo čuli i od trezvenih posmatrača stanja u Beču, Čikagu, Parizu. Odziv je u suštini- nikakav!
Zašto je to tako? Pa, naveli smo već na početku članka da se u zemlji Srba ništa nije promenilo na bolje- to znaju svi iseljenici, a još bolje oni koji nisu imali gde da pobegnu iz Srbije. Naprotiv, dolaskom svake nove vlade, sve je gore, život je sve teži, sve više je uništeno radnih mesta da bi se ista ustupila stranim komnpanijama koja, za otvaranje novih dobijaju i do 16.000(!) € -npr. u Vranju za fabriku obuće. Stranim firmama se debelo plaća da uz minimalne plate od kojih ne može da se živi, zaposle srpsko roblje! Beda se sve češće sreće čak i u nekada bogatim srpskim gradovima.
Vlast rasprodaje sve i svašta, nekada privredni giganti se zatvaraju, neki se poklanjaju vernim partijskim kadrovima –npr. čuvene „3 šećerane“, ili nekim novim arapskim, nemačkim, američkim, pre neki dan i mađarskim i neznano kojim još „prijateljima“ premijera Vučića. Korupcija cveta, malo da se koji političar nije obogatio na grbači naroda. „Barometar“ sve težeg života u Srbiji su novčanici nekadašnjih gastarbajtera. Rodbini u Srbiji, da ne skapa od gladi, šalje se sve više deviza jer posla nema, plate i penzije su smanjene zarad izgradnje nekog arapskog –ili ko zna već čijeg- „Beograda na vodi“ i drugih suludih projekata. (dok drugi delovi Beograda propadaju, ulice i stepeništa su pepunih rupčaga, neki delovi grada liče na najružnija geta itd. vlast bi novi BG na vodi dok je pola Srbije zbog čestih poplava bukvalno pod vodom)
Dva od „nepotrebnih projekata“, čujemo od naših u Štutgartu, su planirani autoput Niš-Drač koji bi, ako EU to ne želi da sufinansira, po volji i TV izjavi Aleksandra Vučića, Šiptarima finansirala Srbija! Tu je i projekat „brze pruge“ Beograd –Budempešta. Naši su svakako pročitali članak u jednim nemačkim novnama, možda zlonameran ali se on pamti, da bi tom prugom dnevno putovalo navodno samo oko sedamdesetak putnika itd. Da li se sve to planira, kako bi NATO trupe iz američke Bondstil-baze na Kosovu, mogle, novim autoputem i „brzom prugom“ da se brzo prebacuju sa terena na teren za napad na Rusiju? Verovatno!
Lista gluposti bivših i sadašnje, a verovato će isto biti i sa budućom vladom je predugačka da bi stala na ovu stranicu KORENA.
I sada bi i stanovnici Srbije i celo rasejanje, trebali da glasaju za iste ljude koji već dvadesetak godina uništavaju Srbiju i sve što je srpsko i koji, mimo silnih obećanja, nisu uradili ništa pozitivno. -Neće da može, rekao bi čuveni Šojić čije mišljenje dele mnogi naši sagovornici u rasejanju.
Znači, razloga da dijaspora ne želi da glasa je bezbroj. Ona je i preslaba, loše organizovana i nedosledna da bi masovnim izlaskom na izbore mogla da utiče na političke odluke i promene na bolje u Srbiji. Na kraju, ko je trebalo da organizuje dijasporu? Nekadašnje Ministarstvo za dijasporu, ili danas već nepostojeća Kancelarija za dijasporu? Da nije dovoljno tužno, mogli bi i da se nasmejemo. Ranije svemoćna UDBA nije uvek „organizovala“ dijasporu, osim za proslave Titovog rođendana i Dana republike. Ali je na oku i pod kontrolom držala mnoge srpske klubove i udruženja. Da previše ne ojačaju i da i klubovi i članstvo ostanu na željenoj liniji komunista. Nove „demokrate“ su dosta slično pokušale „organizovanje“ ljudi u rasejanju preko svojih satrapa u Skupštinu dijaspore. Njih za tu Skupštinu gotovo niko nije birao, često su ih službenici Ministarstva „na silu“ i protiv želje rasejanja, ugurali u red „poslanika“!
Pošto nisu uspeli da steknu poverenje rasejanja i mogućnost ozbiljnijeg uticaja na srpski korpus, više nas ne čude pokušaji nekih „funkcionera“ iz rasejanja da brojnim izjavama, peticijama i napisima u štampi, privole vlastodršce u Srbiji da, verovatno njih, mimo svih demokratskih pravila, uguraju među poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Kao, oni bi u najvišem srpskom zakonodavnom telu zastupali interese dijaspore! Malo morgen. Zastupali bi, dobro plaćeni, samo sebe i svoje interese!
Osim toga, postavlja se pitanje, kako bi te „poslanike“ za pravu Skupštinu Srbi van Srbije uopšte birali kada niko od dosadašnjih kandidata čak ni za nimalo važnu Skupštinu dijaspore, nije mogao da sakupi više od pedesetak do stotinak glasova. Na kraju, ko bi mogao da prihvati mandat zastupanja dijaspore u Skupštini? Besposličari? Penzioneri ili možda bogati ljudi? Samo oni bi mogli da za vreme zasedanja dugo borave u Beogradu. Besposličari i penzioneri bi se verovatno vrlo rado prihvatili mandata jer poslaničke plate i druge beneficije nisu male. Ali, koja je njihova „vrednost“ za ljude iz rasejanja? I šta bi protiv 247 drugih poslanika, ako ne uspostave prisnu saradnju sa drugim poslanicima, mogli npr. njih troje „dijasporaca“ da učine za nas u rasejanju? Verovatno manje- od ništa.
Zato će, u to sam ubeđen, sve ostati po starom. Dijaspora će u sve manjem broju izlaziti na birališta, samonabeđeni „funkcioneri“ dijaspore će i dalje galamiti tražeći nekakvu „važnost“, poštovanje i uticaj u rasejanju i u Srbiji koji niti su imali niti će ikada imati, a Vlada će terati po svome. Prisetiće se dijspore samo na kraju poslovne godine kada se saldiraju računi da bi, trljajući ruke od zadovoljstva, saznali koliko je para došlo od Srba iz inostranstva. I koliko će od 3 do 4 milijarde evra doznaka godišnje, koje će naša rodbina zameniti u bezvredni dinar, moći da izvuku iz zemlja i deponuju na ko zna kojim tajnim računima i na čije ime. Nije uzalud jedna organizacija iz Vašingtona još pre dve godine objavila da je u poslednjih 10 godina „na crno“ iz Srbije izvučeno i deponovano ili vraćeno u Srbiju za pljačkašku „kupovinu“ srpske privrede i poljoprivrede preko 50 milijarde dolara! Taman toliko koliko je dijaspora poslala u tom periodu.
A pitanje opstranka srpskih zajednica širom sveta? Ma koga, bre, od političara u Srbiji to još interesuje? Da ih interesuje, bar bi nam otvorili više Dopunskih škola da deca treće generacije, rođena u inostranstvu, nauče jezik i ne zaborave da su poreklom Srbi!
Predrag Rakočević
Alo zeno gospodjo drugarici sta li si- mnogo zanovetas znas bre koliko smo pitali politicare al odgovor nigde treba da dizemo ustanak koji oces? Ti mislis da mi mozemo nekoga nateramo u srbiju na nesto e ne moze ni Slobu ne bi rusili da zapad nije placo one sto se derase na ulicu. Sta mi iz Dijasporu da se pletemo u to nek i ruse oni sto lose zive dole. Ovaj covek napiso ono sto narod ovde u Nemacku misli na glasanje ide malo il niko. Treba oni u srbiju da glasaju protiv nas ne pogadja mladi su odavno mpostali nSvabe sa svabske pasose pa ne mogu da glasaju a mi stari koj bre da se petlja u nesto sto nemoz da promeni
Ono o broj dijsporaca si citala pogresne novine. Kad su bili popisi da su u inotranstvo upisali samo ljude za koje komsije rekle da je davno u svet.Neki nisu hteli ko siptari da se pisu gde su. Zato mali broj al ima nas mlogo.
Toliko da cujes da mnogo nbre glupo pises.
Vi niste razumeli sta sam napisala Mozda da Vam g. Rakocevic ili neko iz okoline pojasni kako bi trebalo da se obracate drugima, a pogotovu onima koje ne poznajete, a ne ovako „ulicno sa alo bre itd“ Mozda Vam neko i pojasni jednog dana sta su kvalitetni podaci, a sta su besmislice koje Vi iznosite o popisima, velikim i malim brojevima, komsijama, i ostalima. A sto se tice „glupog pisanja“ a sta je ovo sto ste ovde „prosuli“. Mozda Vas nekad neko i nauci, ako nemate argument, ne mozete pisati. Inace osnovno pravilo vanulicnog ponasanja jeste da nemate pravo da se ljudima obracate bas tako kako ste se meni obratili.
Neko izgleda troluje ovde, ne bih obracao mnogo paznje na ovakve postove.
Poštovna gospođo Petrović,
žao mi je da članak ili niste dobro razumeli ili niste želeli da ga razumete. Naravno da je tekst rađen na osnovu razgovora- da ne kažem ankete- sa sotinak naših zemljaka u Štutgartu i okolini,vođenih od dana kada se znalo da će biti izbora do nedavno, kao i na osnovu više telef. razgovora sa prijateljima koji su aktivni u gradovima van Nemačke u kojima žive brojni Srbi. Pitanja novinara su bila precizna -kao npr. Da li je zaista 2000. došlo do demokratskih promena u SRB. Ako nije, zašto nije.Pošto članak nije trebalo da bude nekakva anketa sa brojevima pitanja i odgovorima na njih, tekst je napisan na osnovu „žive“ reči sagovonika.Zato „narodski“ odgovor -„Sjahao Kurta da uzjaše Murta“ i ono da su naslednici stare vlasti unuci i unuke nekadašnjih komunista itd. Vaša konstantacija o navodnoj „zlovolji i negativnostima“ je delimično tačna,ali i taj deo teksta je proizašao takođe iz odgovora oko 70 odsto upitanih koji nisu slepi i gluvi na događanja u Srbiji i vide da svaka nova vlada donosi narodu još teži život, siromaštvo i besposlicu. Znači, nije u pitanju „zla volja“ novinara nego opisana stvarnost života. I pored svih bombastičkih obećanja šta će sve učiniti za boljitak u toj napaćenoj i dobrim delom već opljačkanoj zemlji, pogotovo sada ped izbore, moji sagovornici su se pitali, šta je ZAISTA pozitivno urađeno od 2000 g. do danas i zašto tolike lažii obećanja koja nikada ne budu ispunjena! Niko ne osporava da Srbi u rasejanju trebaju da imaju pravo glasa- i kako je opisano u članku, imaju ga -ali ga sve manje koriste. Razlozi zašto je to tako su takođe opširno opisani prema pomenutim razgovorima.Govorite o anketi da li ljudi treba da glasaju. Ovi izbori su vam najbolja „anketa“ pa neka internet anketa i nije preko potrebna. U celom svetu, gde živi, recimo, 2 miliona Srba od kojih bar 50 do 60.000 može da glasa u konzulatima jer su im takoreći „pred nosom“ glasaće samo možda njih 5000! Iz te činjenice rezultira naslov članka. Glasanje pismom je više puta predlagano ali to vlastodršci u SRB ne žele. Odgovor srpskih institucija zašto je to tako, nikada nisam dobio. Naši stručnjaci tvrde da glasnje putem interneta može da pogoduje vlastodršcima jer su moguće sve manipulacije. Kada kriminalci mogu da upadnu u sisteme svetskih banaka, Pentagona i dr. zašto država i njene službe ne bi mogle da manipulišu, ako se ispostavi da je to potrebno, rezulte takvog glasanja? Ko zna, možda će država uskoro glasanje internetom i dozvoliti! Hrvati zaista imaju 3, uglavnom od vlasti gotovo imenovanih poslanika u Saboru od kojih ni njihova dijaspora nije videla nikakvu korist. I po tom pitanju sam artikulisao odgovore naših sugrađana -kako ih birati, ko da nas zastupa i kako i sa kojim uspehom i kojim troškovima po državu. Na kraju, tema pomenutih razgovora nije bila predlozi za budućnost, nego analiza bliske prošlosti i sadašnjosti. Predloga po pitanju odnosa sa dijasporom itd. bilo je u prošlosti bezbroj na raznim susretima u Beogradu. Poslednji susret je bio sa A. Vučićem 17. aprila o.g. u BG, pozani su bili probrani „predstavnici dijaspore“ koji sigurno nisu kritikovali današnju (i verovatno buduću) vlast. Svi dosadašnji predlozi su predstavnike vlasti u Srbiji interesovali samo 5 do 10 minuta za vreme susreta sa dijasporom, da bi se odmah stavili „ad akta“ i brzo bili zaboravljeni. Pokušaću posle izbora da (opet) razgovaram sa većim brojem naših ljudi kako bi video, da li postoji mogućnost usaglašavanja nekih eventualno novih predloga novoj vladi koja će biti izabrana 24.aprila ove godine. O tome, verovatno, biće reči u nekim dolazećim izdanjima KORENA.
S poštovanjem P. Rakočević, dugogodišnji novinar i saradnik KORENA i drugih publikacija.
Postovani g. Rakocevicu, pazljivo sam procitala i Vas clanak i Vas odgovor. Evo kako to vidim iz nesto drugacijeg ugla od Vas i Vasih i mojih zemljaka;
Evo moje replike:
1/ Vasi sagovornici iz Stutgarta pitaju Vas zasto nista nije „uradjeno“ od 2000e do sada (?!) Sto ne zovu i ne pitaju predstavnike te drzave posle 2000e god. a treba pitati politicare kad god je prilika, kratko i koncizno. Kad se pita i odgovori koji se dobiju to se lepo dokumentuje i objavi ukljucujuci i glupe odgovore kojih ce biti; Mozda zvuci cudno ali pitati i biti uporan i strpljiv je jedini nacin da se u Srbiji i sa Srbima nesto pokrene i sa drugim Balkancima je slicno ..treba uloziti dva ili tri puta vise truda nego sa nekim drugim narodima.
Jeste sve je vise bede i besposlice i novac se izvlaci iz zemlje velikim delom jer neki drugi sa strane drze poluge vlasti ..ali to nije razlog da se sada uzmu gusle i udari u kuknjavu. Stvari su takve kakve jesu i ljudi treba shodno svojim opredeljenjima i mogucnostima da se ponasaju i rade, onako kako je najbolje za njih i njihove porodice; i treba traziti dobra resenja jer bez tih dobrih resenja nema opstanka. Za mali narod je zivot cesto borba neprestana.
PItanje da li u ovakvim uslovima kada izbori nisu legitimni, i ima smisla glasati? i ako se glasa kako glasati i sacuvati se od manipulacija? A to su vrlo teska pitanja i ostaju otvorena. U Korenima se citira neki Antisic koji tvrdi da na izbore ne treba izaci; Umesto da je Antisic smislio kako mogu da se sprece izbori u kojima se podmecu lazni glasacki spiskovi.Ili da se uhvate na delu, on prica o obrazu i neizlaznosti. Potpuno besmisleno.
Mi smo mali i komplikovan narod, i mnogo nam je teze da dodjemo do svojih prava. A mozemo da izgubimo ovako i drzavu, a onda gubimo i sva prava.
2/ Skromnog sam misljenja da je skupstina preskupa i da ne treba vise od 150 predstavnika, ako i toliko. Institucija predsednika Srbije je nepotrebna i preskupa, ali su mesta za dijasporu u skupstini i te kako potrebna; Samo dijaspora o tome sta zeli i koji ima interes, i sta je dobro za Srbijicu treba da zastupa jedinstveno i mudro.
3/ Inace ovu i ne znamo mozda i buducu vlast treba kritikovati dnevno; Jer ono sto rade uz te svoje strane savetnike i kontrolore je stetno, a strasno je da dnevno obmanjuju; Ni jedna se drzava nije gradila ni zazivela na lazi i prevari.
4/ Sto se tice ovih izbora, nije mi jasno zasto se oni koji sumnjaju u ishod izbora nisu organizovali da vrlo pazljivo prate proces glasanja. Ima dosta ljudi u javnom zivotu koji kritikuju ovu vlast, zalazu se za razne stvari, u zemlji su
pa sto se nisu organizovali da se izbori vrlo pazljivo prate a posebno sabiranje glasova …jer od negde ce uci tih oko 400-500 hiljada laznih glasova, bice dopisani nekima. Ako se to sve zna sta se onda ne prati? Zasto lopove ne uhvatiti na delu? Ovo je pitanje na pr za DJ Vukadinovica i slicne.
4/ Mislim da se ne zna koliko naseg sveta zivi u rasejanju; Sa tim brojem se uglavnom licitira, ali se pouzdano ne zna. Prema popisu iz 2011 u rasejanju je bilo oko 313 hiljada gradjana Srbije; Da li je taj broj sada oko 400 hiljada, mozda ali se ne zna. Moglo bi da se utvrdi ali izgleda da to nikog i ne zanima; Ne verujem da naseg sveta u prvoj i drugoj generaciji u svetu ima vise od jedan milion.
Pozdrav, MP
pa ne znam g. Rakocevicu u cije ime ste sve ovo ovako napisali i opisali. Clanak je prepun negativnosti i zlovolje, i bas takav samo podrzava nepromenjeni status stvari u toj Srbiji. Dugo zivim u rasejanju 20+ godina i mislim da je vazno da ljudi imaju pravo da izraze svoju izbornu volju o politici u Srbiji ako to zele, ali ne po svaku cenu. Ja cu izaci na izbore iako imam muku da pronadjem jednu savesnu i odgovornu stranku na svastarskoj izbornoj listi; O tome da li dijaspora zeli da glasa, treba sprovesti anketu preko interneta sto je izvodljivo, ako je mali odziv, nema smisla da se baca novac oko izbora po svetu. Takodje imam utisak da vlast i ne zanima glasanje rasejanja vec gledaju da ometaju. Moze da se glasa i elektronskim putem i to bi za Srbiju bilo jeftinije, ili postom, ali treba omoguciti; A tu je i problem zloupotrebe oko izbora u Srbiji — veliki problem. Uverena sam da neko drugi ima odredjenu kontrolu u izborima u Srbiji i da su spiskovi problematicni i netacni.
Neke Vase kritike imaju smisla, ali vac kad kritikujete treba da ponudite i neko resenje. Kritika bez predloga i resenja problema nema vrednost.
Glasam da dijaspora bude ukljucena u rad skupstine, moze to i video linkom, ne mora se biti prisutan. Kod Hrvata dijaspora ima mislim tri mesta u njihovom Saboru.
I u pravu ste, drzavu ne zanima rasejanje sem da im traze novac i da ih koriste, ali mora se i protiv toga boriti ..imala sam licno iskustvo gde je bilo puno obecanja da se ce se podrzati nastavnik srpskog jezika za Njujork, i to bas iz ministarstva za prosvetu 2010e, pa se to nije dogodilo. A i tamo gde roditelji mogu da finansiraju nastavnika, potrebno je uciniti napor gde ni mi nismo sasvim spremni. Prema tome jednim delom je i do nas. A na gubitku su samo buduce generacije. Znaci mora mnogo pametnije i savesnije od ovoga sto je sad u odnosima matice i rasejanja; sto je dvosmerni problem, a da vidimo da li mozemo da nadjemo makar par dobrih resenja. S postovanjem, MP