Dijaspora protiv Vučićeve veleizdaje Kosova

Novi kosovski zavet u Srpskoj dijaspori

U Srpskoj dijaspori u svetu, takodje i u Nemačkoj, uočava se veliko nezadovoljstvo zbog tekuće veleizdaje Kosova i Metohije (KiM), koju sramno i protivustavno sprovode predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić i Ustavni sud Srbije. To veliko nezadovoljstvo dijaspore je na svim socijalnim nivoima uključujući i srpske intelektualce. Oni su potpuno svesni da sadašnja vlast u Srbiji svojim pogrešnim makro-ekonomskim konceptom, političkim kukavičlukom i brojnim obmanama neizbežno vodi zemlju u teritorijalni raspad, ekonomski bankrot i haos. Kada je u pitanju odbrana Kosova u Srpskoj dijaspori prestaje politikanstvo, jer ljude objedinjuje ljubav prema otadžbini i želja – zasnovana na Kosovskom zavetu, za očuvanjem Srbije. Medjutim, za sadašnju borbu srpskog naroda za očuvanje teritorije i države i protiv veleizdaje prikladniji bi bio, nazovimo ga, Novi kosovski zavet:

Ko je Srbin i srbskoga roda
I od srbske krvi i kolena
A ne brani od Vučića Kosovo
Ne imao od srca poroda
Ni muškoga ni devojačkoga
Od ruke mu ništa ne rodilo
Rujno vino ni pšenica bela
Rdjom kapo dok mu je kolena.

Ova opšta poruka dijaspore srpskom narodu je jasna i  nedvosmislena – treba braniti Kosovo pre svega od VUČIĆA! Srpska inteligencija u dijaspori je ubedjena da ta odbrana mora da se zasniva na principima koji su u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, kao i na volji i želji velike većine gradjana u Srbiji. Prva grupa principa zahteva da se odluke vezane za statusna pitanja lažne države Kosovo zamrznu. To podrazumeva:

– pitanje budućeg statusa KiM odložiti za bolja vremena kada Srbija ojača u svakom pogledu i kada medjunarodni odnosi budu povoljniji po nju;
– ne dozvoliti Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije da potpišu nezavisnost lažne države Kosovo;
– ne dozvoliti Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije da potpišu bilo kakvu razmenu i podelu teritorija sa lažnom državom Kosovo;
– ne dozvoliti Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije da lažnoj državi Kosovo omoguće članstvo (stolicu) u Ujedinjenim nacijama;
– ne dozvoliti Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije da lažnoj državi Kosovo omoguće mesto posmatrača u Ujedinjenim nacijama.

Druga grupa principa zahteva sledeće:
– obavezati Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da pregovaraju sa medjunarodnom zajednicom i albanskim pretstavnicima o povratku raseljenih lica na KiM – prisilno raseljenih pre i posle NATO agresije 1999 godine.
– obavezati Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da pregovore sa medjunarodnom zajednicom i albanskim pretstavnicima vrate pod okrilje Ujedinjenih nacija, poštujući rezoluciju Saveta bezbednosti 1244;
– obavezati Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da nastave pregovre sa medjunarodnom zajednicom i albanskim pretstavnicima o nalaženju razumnog pravnog, etičkog i ekonomskog statusa zajedničkog življenja Srba, Albanaca i drugih naroda na KiM i to u okviru države Srbije.
Srpska dijaspora je duboko ubedjena da je problem Kosova pitanje života i smrti za Srbiju, pitanje njenog daljeg postojanja.

Ako srpske vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem učine veleizdaju i odreknu se Kosova a narod pritom bude nemo ćutao, to će biti početak „paranja srpskog džempera“. Naime, tada će, osokoljeni srpskom kapitulacijom na Kosovu, sve okolne države ispostavljati svetlosnom brzinom svoje teritorijalne zahteve prema Srbiji – BiH za Rašku oblast (Sandžak), Hrvatska za Srem, Bugarska za Istočnu Srbiju, Rumunija za Banat, Madjarska za Bačku, Kosovo(!) za Preševsku dolinu. Srbija bi  potom bila svedena na Malu Srbiju – zemlju feudalnog tipa gde su stranci vlasnici svih resursa a Srbi robovi-radnici koji će na posao dolaziti sa pelenama. To je budućnost srpske dece ako se ostvare vizije „velikog vodje“ Vučića. Srpska deca, tada sigurno neće ratovati jer će pre toga postati robovi. Srbija će postati zemlja „socijalni muzej posrnulog naroda“ u koju će hrliti turisti da vide nekada herojsku i naprednu zemlju, koja je zbog narodnog kukavičluka nestala iz istorije.

Nije nezamislivo da tada na čelo Male Srbije dodje „cvet“ srpstva – i to, predsednik Srbije Sonja Liht, predsednik vlade Nenad Čanak, ministar vojske Jelena Milić, ministar inostranih poslova Sulejman Ugljanin, ministar pravde Nataša Kandić, ministar za prevaspitavanje srpske omladine Sonja Biserko, ministar za rad neki od „Preletačevića“, ministar za srpsku manjinu muftija Zukorlić, ministar kulture i prosvete Dušan Kovačević (sadašnji mali akademik Velike Srbije a budući veliki akademik Male Srbije) – koji će i tada „brižno“ upozoravati da Mala Srbija nema dovoljno dece da uče srpski jezik, već bi trebalo u škole uvesti kao glavni jezik bilo koji anti-srpski jezik.

Život u Maloj Srbiji biće tada gotovo bezbrižan (jer su robovi oslobodjeni svega osim rada) bez mitova i pun blagostanja – gde će svi robovi imati „ajfone“ sa pozivnim znakom „00“, gde će za Vidovdan Srbi moći da ispeku po koji litar rakije i okrenu po koje prasence, da uveče zagude gusle najviše pola sata. Ko ne veruje u ovaj katastrofični scenario, i uz to misli da je ovaj autor budala, neka nastavi da i dalje ćuti povodom veleizdaje Kosova i probudice se ubrzo u Maloj (Jadnoj) Srbiji. Setite se samo šta se desilo Republici Srpska Krajina, Kninu, Slavoniji, jer je Srbija i tada ćutala i gledala svoja (sitna) posla!

Vučićeve manipulacije i širenje strahova i beznadja

Srpska inteligencija u dijaspori upozorava narod u Srbiji da sadašnja vlast na čelu sa Vučićem perfidno razara srpsko biće u cilju tihe izdaje Kosova. Ta nenarodna vlast nastoji da „reši“ problem Kosova na štetu Srbije koristeći metod „kuvane žabe“. Prevedeno na jednostavan jezik, Vučićeva vlast raznim lažima, pretnjama ratom, defetizmom (prihvatanje i mirenje sa porazom bez borbe, nepoverenje u vlastite snage …) pokušava da neprimetno „skuva“ gradjane Srbije i to još ove godine, da bi se oni bez ikakvog otpora pomirili sa gubitkom Kosova! I to će se verovatno desiti u vreme godišnjih odmora, jer kako Vučić i vlast veruju tada su Srbi najmanje patriotski orijentisani?

Pokušajmo u daljem da razobličimo glavne manipulacije Vučića kojima se služi da ubedi gradjane Srbije da je Kosovo izgubljeno.

Aleksandar Vučić tvrdi – Kosovo je faktički izgubljeno, pogotovu posle odluke Medjunarodnog suda pravde (MSP), i ne može se odbraniti.
Odgovor je – To nije tačno! Kosovo nije uopšte izgubljeno ni faktički ni pravno. Jer da je ono izgubljeno, tada se postavlja pitanje zašto Zapad vrši pritisak na Srbiju da prizna lažnu državu Kosovo. Time i sam Zapad priznaje da Kosovo nije izgubljeno, već da je izgubljeno tek tada kada Srbija to pravno prizna i potpiše!! MSP nije ništa rekao o statusu Kosovo vec samo da svaka grupa ljudi ima pravo da proglasi svoju republiku. To tumačenje se isto tako odnosi i na moje pravo da moj deo ulice proglasim državom!

Aleksandar Vučić širi defetizam i tvrdi – Srbija je mala, ekonomski je slaba i sa slabom vojskom, natalitet opada i zato nema snage da sačuva Kosovo.
Odgovor je – S jedne strane, kada mu treba za političke svrhe, Vučić tvrdi da je Srbija na putu brzog ekonomskog oporavka, da ide ubrzano napred i razvija u svim sferama života, da vojska naglo jača. Ali kada mu treba da opravdava veleizdaju Kosova on sve ove „svoje uspehe“ predstavlja u negativnom svetlu, pritom optužujući druge da su krivi za to – tada tvrdi da je Srbija mala i ekonomski slaba, da je vojska nedisciplinovana (nedavno je izjavio da je oficirski i vojni kadar nespreman, jer ne može da položi ni elementaran fizički test!), da natalitet opada a da iseljavanje iz Srbije raste. Pitamo ga, zašto za šest godina svoje vladavine nije ništa uradio na rešavanju tih problema? Pa, Aleksandar Vučić je kao dvoglava aždaja – sa dve glave koje različito misle. Pa, kako je to moguće da se Srbija ubrzano razvija pod „uspešnom“ Vučićevom vladavinom  a da bude slaba (pod tom istom vlašću) kada treba da brani Kosovo?

Vučić je na vlast došao prevarom gradjana Srbije – pred izbore 2012 je obećao narodu da će poništiti sve pogubne Briselske dogovore (koje je ugovorila prethodna anti-srpska DS-SPS vlast) i da će Srbija snažno štititi svoju teritoriju. Na taj način je pridobio (i obmanuo) veliki broj patriotski orijentisanih birača. Malo ko u matici zna da je on pre izbora 2012 godine obećao u Briselu da se Srbija neće protiviti da lažna država Kosovo stupa u medjunarodne organizacije! Brisel je tada, zauzvrat, podržao Tomislava Nikolića i javno mu čestitao pobedu nekoliko sati pre završetka glasanja! Tada je nemačka kancelarka Merkel ubedila Aleksandra Vučića da mora da pripremi i prekodira srpsku javnost i dušu, da se ne bi protivio davanju Kosovu ili stolice u Ujedinjenim nacijama po modelu dve Nemačke ili eventualno mesto posmatrača u UN!! Primetiti, da oba ova predloga znače faktičko priznanje lažne države Kosovo! Za uzvrat je obećala da će se zauzeti da Srbija kao prva udje u EU. Na osnovu tog „principijelnog“ Vučićevog stava Srbija se 2014 godine nije usprotivila prijemu Kosova u Medjunarodni olimpijski komitet. Srpski predstavnik, kukavica Vlade Divac, nije smeo čak ni da kaže NE!

Svi ovi detalji doprli su do intelektualaca iz Srpske dijaspore u Nemačkoj, koji neguju kontakte i sa višim nemačkim političkim krugovima. Uznemirujuće je saznanje o sramnom i snishodljivom ponašanju Aleksandra Vučića prilikom nedavnih, a posebno poslednjeg 13.04.2018, susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel – za koju se zna da nije prijatelj Srbije. Vučić je pritom bio neprirodno i snishodljivo povijen, objašnjavajući kancelarki drhtavim glasom da je „srpski narod civilizacijski, kulturno i ekonomski veoma zaostao i da je jedini izlaz iz te sitauacije da nam Nemačka bude pokrovitelj i mentor„. Zbog jake duhovne i istorijske povezanosti srpskog i ruskog naroda, molio je kancelarku da ne insistira da se uvedu sankcije Rusiji, jer bi u protivnom izgubio podršku naroda. A, kada Srbija bude ulazila(!) u EU on će istovremeno uvesti sankcije Rusiji, jer kako je rekao „tada se oduševljeni srpski narod neće pobuniti, možda samo gundjati nekoliko nedelja“.  Kancelarka Merkel i dalje ne dozvoljava Vučicú da odobri diplomatski status Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, da ovaj ne bi prerastao u vojnu bazu. To bi bilo opasno ne samo po Zapad već i po Vučića, jer bi Vojska Srbije (naročito mladji prosrpski oficirski kadar) u slučaju veleizdaje Kosova bila osokoljena prisustvom ruskih vojnika u Srbiji, i gotovo sigurno bi izvela puč.

Aleksandar Vučić tvrdi – ako sa Kosovom ne potpišemo sveobuhvatni dogovor o dobrosusedskim odnosima (čitaj davanje stolice u UN – faktičko priznavanje lažne države Kosovo) tada nećemo ući u EU i izgubićemo ekonomsku podršku Nemačke i Zapada.
Odgovor je – Za Srbiju će biti veliki uspeh ako ne udje u EU! Jedino tako se Srbiji otvara perspektiva da se okrene sebi i svojim (velikim) mogućnostima, da prestane da prodaje u bescenje svoje bogate strateške resurse i da počne da razvija snažno vlastitu ekonomiju, u kojoj će postojati domaće banke za razvoj i u kojoj će ne samo radnici imati veće plate, već će profit ostajati u Srbiji i služiti za dalja ulaganja u srpsku privredu. Da bi se to postiglo mora se prekinuti saradnja s Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) i postaviti novi pravičniji i efikasniji makro-ekonomski sistem. U tom smislu preporučujem svima koji žele da se dublje upoznaju sa ovom važnom temom, da poslušaju i pogledaju na Internetu predavanja i pisanja naših istaknutih i patriotski opredeljenih ekonomista, politologa, naučnika i publicista kao što su – dr. Jovo Drobnjak, Nebojša Katić, Prof. Slobodan Komazec, Branko Dragaš, Branko Pavlović, Dragan Radović,  akademik  Matija Bećković, Prof. Miro Lompar, Prof. Miloš Ković, akademik Kosta Čavoški, Dr. Dragan Petrović, Dr. Aleksandar Raković, Prof. Slobodan Antonić, Prof. Milan Brdar, akademik Vasilije Krestić, dr. Slobodan Reljić, Nikola Živković, Miodrag Zarković i još niz značajnih srpskih umova kojima sadašnja vlast ne dozvoljava pojavljivanje u medijima. Da bi Srbija krenula ka usponu mora prvo da oslobodi ovu svoju dragocenu, ali okovanu, pamet.
Nemačka država i druge zemlje EU nemaju prijatelje već slede svoje ekonomske interese.Tako Nemačka radi još od 1945 godine i radiće i ubuduće. Ispravnije je reći da Nemačka ne može bez Srbije (i njoj sličnih zemalja), jer u njima ima veoma jeftinu radnu snagu, jer dobija subvencije od Srbije za svako radno mesto od 6000-26000 evra. Pri tome su nemačke i zapadne firme dobile višegodišnje oslobadjanje od poreza, od taksi za zemljište i komunalije. Vučić tvrdi da je trgovinska razmena sa Nemačkom 5-6 milijardi evra ali kao veliki manipulator prećutkuje da kaže, da od te ekonomske „saradnje“ Nemačka ubira gotovo sav profit. Jer, tu ekonomsku „razmenu“ uglavnom ostvaruju nemačke firme u Srbiji (i u Nemačkoj) koje za svoju proizvodnju uvoze delove i materijal iz Nemačke i na osnovu famoznog SSP-a ne plaćaju porez na uvoz! Pritom gotovo po pravilu prikazuju mnogo manju dobit, te tako gotovo i ne plaćaju porez na dobit u Srbiji! Dakle, Srbija subvencionira nemačku i EU ekonomiju!!

Aleksandar Vučić tvrdi – Kada je velika i moćna Nemačka mogla da se pomiri sa gubitkom mitskog grada Kenigsberga (od 1945 pripada Rusiji i zove se Kalinjingrad), jer je u njemu krunisan jedan nemački kajzer, tada mala i slaba Srbija mora da prihvati gubitak Kosova.
 Odgovor je – Ova Vučićeva Kamadjoza (kako mali Djokica zamišlja) pokazuje i odsustvo logike u njegovom mišljenju. Prvo, Nemačka je izgubila rat i kažnjena zbog toga, dok je Srbija bila žrtva agresije NATO pakta. Drugo, Kosovo nije samo mit na kome se formirao srpski narod, već ono poseduje ogromne resurse i sa površinom od 11.000 kvadratnih kilometara čini 14 % srpske teritorije. A Kenigsberg sa teritorijom od 200 kvadratnih kilometara činio je 0.06 % nemačke teritorije!! Ovo je najdrastičnijih primer Vučićevih manipulacija!

Aleksandar Vucic tvrdi – Postoji opasnost da Albanci napadnu Srbe i proteraju ih sa Kosova uz saglasnost i pokroviteljstvo SAD!
Odgovor je – Po Rezoluciji 1244 Srbe na Kosovu u slučaju napada Albanaca je dužan da štiti Kfor. Pošto Kfor nije zaštitio Srbe prilikom pogroma 2004, Srbija bi morala da na granici sa Kosovom drži stalno pripravne vojne i policijske snage od bar 5000-8000 ljudi. U slučaju napada na Srbe one bi trebalo da munjevito reaguju i uspostave red u roku od 24 časa! Srbija je još uvek toliko vojno snažna da može i mora brzo uspostaviti red u slučaju nemira na Kosovu. Da se spreči da SAD počnu da vojno pomažu formiranje Albanske vojske, Srbija mora da uradi ono što je uradila Sirija 2014 godine, i to što pre. Naime, pozivajući se na kartu i Povelju Ujedinjenih nacija Srbija bi trebalo da hitno uputi poziv Rusiji da je zaštiti od spoljnje i unutrašnje agresije i da uspostavi red i mir na celoj teritoriji Srbije. To znači, što pre dati Rusiji vojne baze u Srbiji. Samo tako Srbija može zaštititi svoju teritoriju od američke agresije. Sve te priče o sedenju na dve stolice su samo gubljenje vremena i idu u korist onih koji rade na veleizdaji Kosova.

Šta Srbija da čini ako ipak Vučić i Vlada Srbije veleizdaju Kosovo?

Pre nego što Vučić i Srpska Vlada veleizdaju Kosovo gradjani Srbije bi trebalo da koriste sve legalne vidove suprostavljanja vlastima – peticije sa masovnim potpisima, mirne (svakako bez krvoprolića) demonstracije i masovne štrajkove. Ako se Aleksandar Vučić i Vlada Srbije odluče za veleizdaju Kosova, tada na mirnim i masovnim demonstracijama zahtevati od Skupštine Srbije i Ustavnog suda da ponište tu protivustavnu odluku. Ako ni Skupština ni Ustavni sud to ne učine tada na protestima zahtevati da Vojska Srbije, na osnovu Ustva Srbije, pohapsi sve aktere koji su učestvovali u veleizdaji, da zavede javni red i formira privremenu vladu nacionalnog spasa do novih parlamentarnih izbora. Ako kojim slučajem i VojskaSrbije  stane na stranu veleizdaje i bude pasivna i neodlučna, tada srpski narode Bog ti pomogao da nadješ u sebi snage za samoodržanje i da se sam, uz pomoć svojih narodnih tribuna i heroja, izbaviš iz okova anti-srpske koalicije. U protivnom, kako već rekoh gore, postaćeš „socijalni muzej posrnulog naroda“. Tada, „srećan“ ti život u budućoj Maloj Srbiji, bolje reći u Jadnoj Srbiji.

Dr. Miodrag Kulić – teorijski fizičar

Kel na Rajni, Nemačka 06.05.20018.