Đinđićeva strela iz Bulevara Ratka Mladića

2
1753
Spomenik u obliku „Strele“ / Foto: Beoinfo

Eto, zahvaljujući Velikom Vođi, Zoran Đinđić će dobiti dostojno obeležje (spomenik) u Beogradu, na Studentskom trgu. Ako Đinđić ovo posmatra s onoga sveta, verovatno mu nije svejedno. Mora da je ushićen. Ni u snu, verovatno, nije mogao očekivati da mu, nakon smrti, niko drugi ne podigne monument, nego baš ovaj, napredni Šešeljev radikal.

Tome Nikolića nema u SNS timu, koji se odužuje voljenom pokojniku, iako je on, barem, koliko i Vučić, zaslužio da se nađe među „ktitorima“ za podizanje „podsetnika“ na prvog srpskog premijera u novom milenijumu.

„Pred smrt je i Tito imao probleme s nogom“, poručivao je svojevremeno (pre nego što je završio, ni sam ne zna koji fakultet) bivši predsednik Srbije, aludirajući na Đinđićevu povređenu nogu i hodanje na štakama.

Kako se stvari začas promene. Preksinoć su neki ljudi, priča se, videli Tomislava Nikolića kako se šunja oko Tašmajdana. Vele, krio se u žbunju. Valjda je žudeo da bude na devetom rođendanu svog deteta, koje je ostavio pre pet godina, uz suze i reči:

„Poraslo dete… osamostalilo se…“

Sad mu je žao što ga je (ono dete) onda onako lakomisleno ostavio. Da mu je da se nekako izvuče iz žbunja, da pobegne iz mraka. Ušao bi on na proslavu SNS-a, pod svetla reflektora, ali strah ga je bio da ga ono „dete“ neće prepoznati.

Ne znajući šta će više od muke, Toma je, kažu isti svedoci, odjurio put Bulevara Zorana Đinđića, noseći pod miškom table sa natpisom – Bulevar Ratka Mladića. Koliki je baksuz, tamo je, vele, naleteo na Ružicu Đinđić i Gorana Vesića, koji su rastezali veliki poster Đinđićevog neobičnog spomenika. Tomu su od neprijatnog susreta s Ružicom spasili njegovi zdravi udovi (on još uvek s nogom nema problema) i autobusi „Strela“ iz Uba (oni koji su dovezli tapšače na Tašmajdan) iza kojih se strelovito sakrio.

Đinđićev život, tvrde, nalikovao je putovanju strele, koja je pogodila cilj i skršila se. Cilj je, valjda, bio pretvrd ili je strela bila odapeta jače nego što je bilo potrebno. Uglavnom, Đinđićeva strelovitost je i bila razlog, što se okupila SNS „umetnička radionica“ izvesnog Mrđena, Mlađena (ili tako nekako), koja je Đinđića i njegov život smestila u strelu. To jeste, u spomenik u obliku strele.

Simbolika je, kao što vidimo, jasna, mada ima nekih zlih jezika (onih brojnih lenčuga, koje spavaju do podne, a od podne mrze Vučića), koji tvrde da je to falusna forma i da je, kao takva, neprimerena liku i delu „strelovitog“ predsednika vlade – Zorana Đinđića.

Dok se Toma, okupan znojem, preko šumadijskih brda, u očaju, povlačio prema Bajčetni i božjem hramu u svom dvorištu (zadužbini Nikolića), njegov đak, koji ga je u svakom smislu nadrastao, Aleksandar Vučić, u zanosu je držao govor pred gomilom SNS naprednih fanatika… o tome kako je i pre deset godina imao viziju, onda kada je prvi (i jedini) u Srbiji prelepljivao ulične table na Bulevaru Zorana Đinđića.

Činio sam mnoge gluposti! – priznao je predsednik države, iskreno i s ponosom mašući američkom zastavom, te zastavama EU i Haradinajevog Kosova, zajedno sa slikom Bila Klintona. Brisao je znoj sa čela, dok mu je Toni Bler suflirao s kraja bine: …ali ne u poslednjih devet godina, otkako je dete poraslo… i osamostalilo se!

Ružica je presrećna. Njen Zoran je genije, preobratio je i Vučića – i u tome je uspeo nakon što je umro. Malo je kome tako nešto pošlo za rukom. Zar ne? Njen Zoran se sada diže u nebo! Njegova strela još je ubojita. Besmrtna je kao i on. Eno, samo što ne odapne.

D. Gosteljski

koreni.rs

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime