Diplomatski pasoš trebalo bi da služi za lakše obavljanje državnog posla u inostranstvu. Pitanje je da li je ova isprava obesmišljena s obzirom na to da je u Srbiji, prema istraživanju Insajdera, ima gotovo 2.000 ljudi i da se po svemu sudeći ne kontroliše da li se ova isprava koristi u svrhe zbog koje je izdata, odnosno lakšeg obavljanja državnog posla.
Poslednji primer dodeljivanja pasoša Vojislavu Šešelju i njegova najava putovanja u Hrvatsku upravo ukazuje na obesmišljavanje ove inače korisne isprave.
Posle tvrdnji Vojislava Šešelja da sada ima dioplomatski pasoš i status diplomate, Insajder.net tražio je obrazloženje od Ministarstva spoljnih poslova, nadležnog za izdavanje ove putne isprave. U odgovorima Ministarstva navodi se da je Šešelju kao narodnom poslaniku pasoš izdat u skladu s Uredbom Vlade iz 2009, a na zahtev Narodne skupštine Republike Srbije.
U uredbi na koju se poziva Ministarstvo navodi se da pravo na diplomatski pasoš između ostalih imaju i narodni poslanici, radi obavljanja poverene misije u inostranstvu, ali i da bi posle obavljenog službenog posla pasoš trebalo da deponuju u instituciji koja je tražila izdavanje isprave, u ovom slučaju u Skupštini. Dakle ne može se koristiti u lične svrhe, pa ni u svrhu, kako je Vojsilav Šešelj najavio, ispijanja kafe u gradskoj kafani u Zagrebu.
Postavlja se pitanje kako se kontroliše upotreba diplomatskog pasoša.
Šta znači diplomatski pasoš?
Svaka zemlja određuje uslove po kojima izdaje diplomatske pasoše, na osnovu međunarodnog pravnog okvira. U Srbiji je izdavanje diplomatskih pasoša regulisano Uredbom Vlade. Poslednji takav akt donet je 2009, zbog izmena Zakona o putnim ispravama. Spisak onih koji mogu dobiti diplomatski pasoš, kao i u ranijim uredbama, praktično je neograničen jer ga, pored državnih funkcionera i diplomatskih službenika, odlukom ministra mogu dobiti i drugi „zaslužni“ građani.
U odgovoru na pitanje Insajdera koje privilegije ima nosilac diplomatskog pasoša, Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je to regulisano Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.
Ova konvencija odnosi se, međutim, samo na diplomatske misije i članove osoblja. Prema ovom dokumentu, član misije uživa diplomatski imunutet. Konvencija predviđa i da država u koju nosilac pasoša želi da ide može da mu zabrani ulazak, uz obrazloženu odluku. Zemlja domaćin tako može nekoga da proglasi za personu non grata, imao ili nemao diplomatski pasoš. To se odnosi na diplomate, pa i na predsednike država.
Diplomatski pasoš omogućava brzi prelazak državne granice i putovanje bez viza u 86 zemalja. Građani s običnim pasošem mogu da putuju u 63 zemlje bez viza, ali i jedni i drugi pasoši moraju biti vizirani za recimo put u Veliku Britaniju ili SAD.
Diplomatski pasoš važi pet godina.
Ko je sve imao diplomatski pasoš?
U odgovoru Ministarstva spoljnih poslova Insajder.netu, u Srbiji 1.931 osoba ima doplimatski pasoš, ali taj broj se menja iz dana u dan. Tako je iz aktuelnog saziva Parlamenta 17 poslanika dobilo diplomatske pasoše, dok 56 bivših poslanika ove putne isprave još nije vratilo, što je inače obaveza po isteku mandata poslanika.
Zanimljivo je da je tokom tokom 90-ih diplomatski pasoš imao Marko Milošević, sin Slobodana Miloševića. On je posedovao čak šest takvih isprava, nekada i po nekoliko istovremeno, a poslednji diplomatski pasoš izdat mu je 2000.
Na diplomatski pasoš pravo imaju članovi najuže porodice diplomate ili funkcionera, ako putuju zajedno.
Diplomatski pasoš dodeljen je i Filipu Cepteru, ali ga nije dobio kao privrednik, već kao predsednik Olimpijskog komiteta na početku 2000-ih, ali su tu privilegiju istovremeno dobili i svi drugi članovi Olimpijskog komiteta. Ovu informaciju u prepisci na blogu B92 izneo je nekadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović.
Diplomatske pasoše dobijaju već godinama poglavari verskih zajednica, pa ga tako poseduje i patrijarh, ali i pojedine vladike.
Pravo na diplomatske pasoše doživotno imaju predsednici države, Vlade i Narodne Skupštine.
Po funkciji, diplomatska putna isprava sleduje i guvereneru, načelniku Generalštaba, predsednicima Vrhovnog i Ustavnog suda, ministrima u Vladi, ali samo dok im traje mandat. Za obavljanje posla u inostranstvu diplomatski pasoš dobijaju i republički tužilac i tužilac za ratne zločine, pa i predsednik Privredne komore.
Kako je Šešelj dobio diplomatski pasoš?
Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, pasoš je dobio na obrazložen zahtev Narodne skupštine, navodi se u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova na pitanje Insajder.neta. Kako su nadležni u Skupštini obrazložili ovaj zahtev za sada nije poznato jer već dva dana iz Skupštine nismo dobili odgovor na to pitanje.
Šešelj je član parlamentarne delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB), što bi mogao biti razlog za izdavanje diplomatskog pasoša S obzirom na to da u Zakonu i Uredbi Vlade piše da narodni poslanik dobija pasoš za obavljanje poverene misije, to bi značilo da u Hrvatsku s tim pasošem može samo u misiju. Hrvatska nije u ODKB.
Stalne članice te organizacije su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Ruska Federacija i Tadžikistan.
Za putovanja van obavljanja poverene misije u inostranstvu narodni poslanik ne može da koristi diplomaski pasoš, već mora da ga vrati u skupštinski depo.
Insajder
