Direktori razvojnih agencija primaju i do 1.700 evra, tvrde da nisu funkcioneri

0
239
Foto: pixabay.com

Plate većine direktora regionalnih razvojnih agencija u Srbiji tajna su za javnost iako bi trebalo da budu objavljene u javnom registru imovine i prihoda koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije, otkriva Pištaljka. Podaci o zaradama tek četvoro od sedamnaest direktora regionalnih razvojnih agencija javno su dostupni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, a njihove zarade kao postavljenih funkcionera dosežu i do 1.700 evra. Direktori razvojnih agencija sa kojima je Pištaljka kontaktirala po pravilu nisu hteli da otkriju svoje zarade i tvrdili su da nisu funkcioneri, čak i oni koji su svoju imovinu prijavili.

Direktor regionalne razvojne agencije „PanonReg“ sa sedištem u Subotici Milan Maličević smatra da nema obavezu da prijavi svoje prihode ali je, kaže, to ipak uradio pošto je on agenciji objasnio ko je funkcioner a ko ne. „Ja sam Agenciji objasnio da nisam funkcioner i da ne moram da prijavim svoju platu. Prihode sam prijavio zato što sam hteo“, naveo je Maličević u izjavi za Pištaljku.

Za podatke o poslovanju i prihodima agencije kaže da su poslovna tajna kao i njegova plata: „Što vas to interesuje, te informacije treba da platite, ja radim za pare”, rekao je Maličević dodajući da bi više voleo sigurnije finansiranje iz budžeta a ne iz pojedinačnih projekata. Maličević je dodao da su plate zaposlenih, kojih ima deset u regionalnoj agenciji, u proseku ispod 500 evra.

Osnivači ove regionalne agencije su vojvođanske lokalne samouprave, mahom smeštene na severu pokrajine, Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš i druge.

U finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre piše da su prihodi razvojne agencije „PanonReg“  za prošlu godinu iznosili 25,5 miliona dinara, od čega je više od pola (13,6 miliona dinara) utrošeno na zarade zaposlenih.

Da nije funkcioner ubeđena je i direktorka Centra za razvoj jablaničkog i pčinjskog okruga Dragana Belenzada. Za Pištaljku je rekla: „Ja sebe ne doživljavam kao funkcionera, prihode jesam prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije“.

Ona takođe nije htela da otkrije koliko zarađuje mesečno. Na pitanje novinara zašto od javnosti krije javni podatak, odgovorila je: „Pa, eto.“

Da Vas podsetimo:  Da sam imala novca kao Darko Lazić, moja Nađa (2) bi možda bila živa!

Od centra za razvoj kojim rukovodi Belenzada smo dobili podatke o primanjima direktorke na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja. Kako se navodi u dopisu, mesečna zarada direktorke je sa toplim obrokom i regresom okruglo 100.000 dinara. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna zarada stanovnika Jablaničkog okruga je među najnižima u Srbiji i kreće se oko 40.000 dinara.

Direktor Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga Aleksandar Šaronjić takođe je stanovišta da nije funkcioner i da ne treba da novinarima otkrije kolika mu je zarada. Na insistiranje novinara Pištaljke ipak je rekao da je njegova zarada 72.000 dinara.

Agencija za borbu protiv korupcije potvrdila je Pištaljci da se direktori RRA vode kao funkcioneri u smislu zakona jer su osnivači ovih agencija lokalne samouprave.

Foto: printscreen (pištaljka.rs)

U javnom registru imovine i prihoda funkcionera mogu se naći podaci samo za četvoro rukovodilaca RRA i svi imaju plate veće od 100.000 dinara. To su Snežana Radinović iz RRA za evropske integracije iz Beograda (117.000), Ivan Mihajlović čelnik Razvojne agencije „Jug“ (112.000), Slavko Lukić direktor RA „Zlatibor“ (200.000) i Aleksandar Sofić direktor RA „Bačka“ (111.000).

U Srbiji postoji sedamnaest regionalnih razvojnih agencija i centara akreditovanih od krovne Razvojne agencije Srbije. Sve agencije i centri funkcionišu kao privredna društva. Osnivači su im uglavnom lokalne samouprave, ali i druga privredna društva, udruženja građana i republičke, odnosno pokrajinske institucije. Organi upravljanja razvojnih agencija su skupštine osnivača i direktori koje imenuje skupština. Predstavnici lokalnih samouprava u skupštinama osnivača su po pravilu predsednici opština. Razvojne agencije se finansiraju od članarina osnivača koje se godišnje odvajaju iz budžeta opština, od projekata finansiranih iz domaćih i stranih fondova i prihoda iz sopstvenog poslovanja.

Finansiranje razvojnih agencija regulisano je Uredbom o utvrđivanju uslova, kriterijuma i načina akreditacije za obavljanje poslova regionalnog razvoja. Ovom uredbom propisano je da godišnja članarina za regionalne ravojne agencije iznosi najmanje 0,10 procenta budžetskih prihoda lokalne samouprave koja je osnivač agencije, osim za grad Beograd u minimalnom iznosu od 0,02 posto i grad Novi Sad 0,05 procenata. Ukoliko su među osnivačima regionalnih agencija privredne komore, propisana godišnja članarina iznosi najmanje 90.000 dinara, za banke osnivače 120.000 dinara, preduzeća u zavisnosti od veličine od 30.000 dinara do 100.000 dinara. Univerziteti, fakulteti, instituti članarinu plaćaju u iznosu od 50.000 dinara, a udruženja građana 10.000 dinara.

Da Vas podsetimo:  I pored zabrane, firma Novice Tončeva gradi MHE na Jelašnici kod Surdulice

Ministarstvo nadležno za regionalni razvoj sufinansira godišnje članarine slabije razvijenih regija i to u iznosu od 25 odsto članarine za opštine i gradove svrstane u pretposlednji rang razvijenosti. Polovinu članarine ministarstvo plaća lokalnim samoupravama koje su najnerazvijenije, a za devastirana područja iznos je 75 procenata. Za sufinasiranje članarina kojima lokalne samouprave plaćaju razvojne agencije u prošloj godini izdvojeno je 30 miliona dinara, kako se navodi u Uredbi o utvrđivanju programa podsticaja regionalnog i lokalnog razvoja u 2018. godini.

Zakonom o regionalnom razvoju propisan je minimalni broj regionalnih agencija koje moraju da budu akreditovane. Tako je za region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije predviđeno minimum tri agencije, za Šumadiju četiri, a za Beograd i Kosovo i Metohiju po jedna.

U Vojvodini funkcionišu RRA „Srem“, Bačka“, Južni Banat“, „PanonReg“ i Regionalni centar Banat. U Beogradu je smeštena RA za razvoj i evropske integracije. Na jugu Srbije su aktivne razvojne agencije Pčinjskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, Sandžaka i „Jug“. U Užicu je smeštena razvojna agencija „Zlatibor“. Na istoku Srbije „RARIS“. Braničevo, Podgorina i Rađevina takođe imaju razvojnu agenciju, kao i Rasinski okrug. U Šumadiji funkcionišu RA „Šumadija i Pomoravlje“ i agencija za ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga.

Uslovi za akreditaciju koju dodeljuje Razvojna agencija Srbije su osim pomenutog obezbeđenog finansiranja od strane osnivača i da većinski vlasnici kapitala razvojnih agencija budu lokalne samouprave, kao i da u opisu poslova imaju regionalni razvoj i pružanje podrške privrednim društvima i preduzetništvu. Naravno, uz odgovarajuće tehničke i kadrovske kapacitete. Njihov zadatak je i izrada strateških dokumenata za razvoj regije ili okruga gde su smeštene.

Agencije za regionalni razvoj osnivane su u poslednjih osamnaest godina, a jedna od najmlađih je „Južni Banat“ osnovana pre dve godine. Neke od njih su akreditaciju dobile godinama posle osnivanja. Takve regionalne razvojne agencije (bez akreditacije) ne finansiraju se iz budžeta opština i gradova.

Da Vas podsetimo:  Direktorke

Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga akreditovana je tek ove godine, a osnovana je pre deset godina. Kako je navedeno za Pištaljku iz kabineta gradonačelnika Vranja gde je sedište ove agencije, ona je do akreditacije realizovala samo projekte švajcarske ambasade. Agencijom čiji su osnivači grad Vranje, opštine Vladičin Han i Trgovište od ove godine rukovodi Bojana Tasković čija zarada nije objavljena u registru Agencije za borbu protiv korupcije.

Za razliku od pomenute RRA, Razvojna agencija „Zlatibor“ akreditovana je još 2012. godine. U prethodnih pet godina iz budžeta Užica je za finansiranje ove RRA utrošeno 12,4 miliona dinara. Kako je u dopisu naveo pomoćnik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić, novac uložen u RA „Zlatibor“ višestruko se isplatio. On je naglasio da je grad Užice lider po privlačenju sredstava iz domaćih i međunarodnih fondova i da tome u velikoj meri doprinosi razvojna agencija. RA „Zlatibor“ trenutno realizuje projekat vredan više od 50.000 evra u cilju promocije energetske efikasnosti.

Kako pokazuju brojke iz finansijskih izveštaja, dve trećine razvojnih agencija je više od polovine svojih ukupnih prihoda u prethodnih par godina utrošilo za naknade zarada zaposlenih. Broj zaposlenih u razvojnim agencijama se kreće od pet do 35, pa i više.

Razvojna agencija Bačke na svom sajtu navodi da je tokom 2018. godine realizovala šest projekata ukupne vrednosti 1,7 miliona evra i 21.000 dolara. U tom periodu su održane 22 obuke sa 273 polaznika. Ovi projekti su se uglavnom odnosili na razvoj ruralnih sredina u regionu Bačke.

Agencija za razvoj Raškog i Moravičkog okruga raspolagala je budžetom od oko 30 miliona dinara u prethodne dve godine. Oni trenutno realizuju projekat za stambeno zbrinjavanje siromašnih romskih porodica u partnerstvu sa gradom Čačkom i udruženjem Roma iz tog grada vredan 733.000 evra. Projekat je finansiran od strane Evropske unije i traje 20 meseci.

Novak Grujić
Izvor: pistaljka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime