Direktorka zarađuje 430.000 dinara, a škola u milionskom gubitku

Direktorka državne Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu Vera Petrović prosečno je mesečno zarađivala više do 430.000 dinara tokom prvih pet meseci ove godine, što je svrstava u red najplaćenijih rukovodioca obrazovnih ustanova u Srbiji, otkriva Pištaljka. Međutim, škola kojom rukovodi direktorka Petrović je u prošloj godini, uprkos sredstvima koja dobija iz budžeta u visini od 91 milion dinara i sopstvenim prihodima, ostvarila minus od sedam i po miliona dinara.

Davanja iz budžeta za Visoku školu elektrotehnike i računarstva (VIŠER) rastu iz godine u godinu. Za 2015. godinu su iz državne kase dobili 83,5 miliona dinara, naredne godine 86,5 miliona, 2017. godine 87 miliona, a  prošle godine 91 milion dinara. Iz budžeta Republike Srbije ovoj školi će u 2019. godini biti uplaćeno skoro 100 miliona dinara, piše u informatoru škole.

VIŠER je u prošloj godini ostvario prihode u iznosu od 289.989.194 dinara, dok su rashodi bili 297.394.826 dinara. Manjak su pokrili viškom iz prethodnih godina sa sumom od 15,2 miliona dinara.

Pištaljka je tek uz pomoć Poverenika za informacije od javnog značaja došla do podataka koji pokazuju da direktorka Vera Petrović ogromne mesečne zarade ostvaruje pre svega zahvaljujući stimulacijama. U prvih pet meseci ove godine ona je po tom osnovu ostvarila prihod od 1.592.626 dinara.

U prvom mesecu ove godine direktorka škole je ostvarila osnovnu zaradu od 74.564 dinara. Na taj iznos je dodata suma od oko 520.000 dinara stimulacije i naknada zarade od nešto više od 104.000. dinara. Dodatno je zaradila i za reviziju Tempus programa, 50.000 dinara, a dobila je i naknadu za prevoz do posla (Bus plus) 2.240 dinara. Posle odbitka poreza i doprinosa dolazi se do cifre od 612.300 dinara isplaćenih prihoda u januaru. U februaru mesecu su neto primanja direktorke Petrović iznosila 235.909 dinara, u martu 395.897 dinara, narednog meseca 280.885 dinara i u maju 434.458 dinara. Sve ukupno za prvih pet meseci rada ove godine, sa svim dodacima, direktorka je prihodovala 2.185.674 dinara. U ovaj iznos ušle su isplate dnevnica, naknade za pisanje nastavnog materijala, honorari od studentskih projekata, a direktorki se plaća čak i uručivanje diploma za koje „zaradi“ jednu prosečnu srpsku platu. Ogromne zarade u Visokoj školi za računarstvo i elektrotehniku ostvaruju ne samo direktorka, već i njeni bliski saradnici. Tako je rukovodilac jednog od studijskih programa Svetlana Štrbac-Savić inkasirala 1,27 milion dinara za prvih pet meseci ove godine. Veliki deo tog prihoda čine stumulacije od ukupno 838.676 dinara. Pomoćnik direktorke za nastavu Saša Stojković je za pet meseci zaradio nešto manje od 1,2 miliona dinara. Pomoćnica direktorke za finansije Slavica Marinković zaradila je još više. Njena ukupna zarada u prvih pet meseci ove godine bila je skoro 1,34 miliona dinara.

Kako piše u Pravilniku o načinu obračuna i isplati dela zarade zaposlenih koji se isplaćuju iz sopstvenih prihoda škole, novac koji škola sama zaradi isplaćuje se zaposlenima na osnovu odluke direktora škole.

Direktorka Petrović objasnila je u izjavi za Pištaljku da se stimulacije određuju prema učinku zaposlenih, a skladu sa Pravilnikom o načinu obračuna. „Svi ti podaci o mesečnom radnom angažovanju nastavnog i nenastavnog kadra se ubacuju u softver koji obračunava visinu stimulacije. Odluke o stimulacijama potpisuje prvo šefica finansija, a potom ja“, rekla nam je direktorka.

U Pravilniku o načinu obračuna i isplati zarade iz sopstvenih prihoda škole u članu 3 se navodi: „Iznos za isplatu zarada zaposlenih iz sopstvenih prihoda formira se kao višak prihoda nad rashodima, nakon izmirenja obaveza prema državi, stalnih troškova i nakon izdvajanja dela viška prihoda za nabavku osnovnih sredstava i investicija u unapređenje poslovanja“.

Ovim pravilnikom je predviđeno uvećanje zarade zaposlenima po brojnim osnovama. Od držanja nastave većem broju studenata i na više predmeta, instaliranja softvera za vežbe, obavljanja poslova sekretara studijskih programa, rada u komisijama, do uvećanja po osnovu rukovođenja po kojem se direktorki škole zarada iz sopstvenih prihoda uvećava „u iznosu prosečnog prebačaja učinka na nivou škole izraženog u procentima“. Pomoćnici direktora po istom osnovu dobijaju uvećanje od 15 odsto, a rukovodioci studijskih programa 10 odsto, kao i ostali rukovodioci.

Direktorka Petrović, po pomenutom pravilniku, od dodele diploma studentima zaradi skoro celu prosečnu platu u Srbiji. U junu mesecu ove godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna srpska neto plata iznosila je 53.633 dinara, a svoj „rad“ na dodeli diploma direktorka naplaćuje 50.000 dinara. Ako direktorka ne stigne, rukovodilac studijskog programa naplatiće 10.000 dinara da pruži ruku svršenim diplomcima. Zaposleni koji izradi raspored časova za jedan semestar dobije fiksno 60.000 dinara, isto koliko i onaj ko napravi raspored labaratorijskih vežbi. U ovoj školi unosno je biti i predsednik komisije za javne nabavke jer se po realizovanoj nabavci dodeljuje iznos od 10.000 do 50.000 dinara.

Kako su naveli u pisanom dopisu Pištaljci, prosečna zarada zaposlenih u VIŠER-u je tokom prošle godine bila dvostruko veća od prosečne plate u Srbiji.

Direktorki Visoke škole Veri Petrović po prihodima ne mogu da „priđu“ čak ni neki od dekana najtraženijih fakulteta koji imaju slične studijske programe kao i VIŠER. Tako, po podacima iz registra Agencije za borbu protiv korupcije, dekan Elektrothničkog fakulteta u Beogradu Milo Tomašević zarađuje 320.000 dinara mesečno, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Rade Doroslovački 242.000 dinara, a dekan elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Mančić 142.150 dinara. Jedini koji po zaradi može da se meri sa direktorkom strukovne škole Verom Petrović je dekan Fakulteta organizacionih nauka Milija Suknović. On je po podacima iz registra Agencije tokom 2018. godine mesečno zarađivao oko 420 hiljada dinara.

Podatke o plati i svim naknadama direktorke Petrović i njenih bliskih saradnika Pištaljka je dobila tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja. Prethodno su nam umesto traženih podataka dostavljali dopise u kojima hvale svoju ustanovu kao uspešnu, u kojoj se „mnogo radi“ i „ulaže u studente“. U tim dopisima su tvrdili da su najbolja strukovna škola u Srbiji.

Novak Grujić
Izvor: pistaljka.rs