Diskretni šarm zapadne propasti

0
581

lj-radovicNemi smo svedoci i pokorne žrtve viševekovnog lutanja na razmeđicamaIstoka i Zapada, sunovrata i dekadencije jednih, uzdizanja i slovesija drugih, onih kojima i rodonačalno pripadamo, ili smo nekad pripadali. Dubok je jaz razmeđa Istoka i Zapada, dubok koliko i jaz podela u nama samima.

Pitanja su:
1. Jesmo li mi još uvek mi, ili se to neko drugi uselio u nas, zauzeo deo našeg bića, preumio deo naše slovesnosti i odlučio da nas razbaštini od nas samih?
2. Kojem kulturološkom predlošku pripada naša moralno-etička osnova?
3. Jesmo li mi Pravoslavni Sloveni iz etno-antropoloških razloga (tradicionalno), ili u Boga verujemo kao i sav rod naš, Pravoslavni i Slovenski?
4. Da li je Balkan Istok, ili smo kulturološki okupirani od strane uvek agresivnog Zapada?

Pokušaću da dam odgovore na ova pitanja, verujući da narod moj, u ogromnoj većini, deli bar neka mišljenja, koja ću ovde izložiti.

1. Činjenica je da Srbija, od Karađorđa na ovamo, nije imala svoju, samostalnu i bez velikog tuđeg uticaja, formiranu Vladu, ili državnu upravu. Jasno je da takve, oktroisane Vlade, nisu uvek donosile odluke koje su u najboljem interesu sopstvene zemlje i sopstvenog naroda.

Ako se složimo da je to bilo zaista tako, složićemo se i da je to pitanje danas, aktuelnije nego bilo kada u našoj “evropskoj” prošlosti. Moglo bi se, s puno osnova postaviti i pitanje nosioca značajnog dela evropskih vrednosti, kao i ogromne kulturne baštine koja je proistekla iz sposobnosti Srba da odrede smernice u kulturološkom značenju. Da li je smisleno da danas te vrednosti tražimo tamo gde one, najvećim delom nisu ni nastale. Naravno da nije, jer vrednosti, kada to zaista jesu, ne moraju se nametati. Vrednosti se jednostavno usvajaju na sasvim prirodan način, jer su vrednosti, po samoj svojoj prirodi i nosioci nekakvog dobra. Kada vrednostito nisu, možete ih nametati u beskraj, one neće biti prihvaćene, bar ne trajno, jer su bez bilo kakvog dobra u sebi. Da bi ste vrednosti, koje to nisu, prihvatili, neophodno je da budete odrođeni, preumljeni, koruptivni, bez bilo kakvog moralno-etičkog osećaja… i u krajnjem, otuđeni od sopstvenog naroda. Srbi poseduju ogromno iskustvo s takvim, bivšim Srbima (katolici koji su odlučili da više ne buduSrbi, muslimani, komunisti, socijalisti, demokrate i svi ostali koji su bili, a više nisu Srbi). Čovek se, po svojoj slobodi može odreći svega izuzev porekla, a ako to ipak učini, prkosi istini i postaje laž, a znamo ko je otac laži. Svet o nam jasno govori da oni koji danas preumljavaju Srbiju i Srbe, ili zaista nisu Srbi, ili su to nekad bili pa su danas postali “moderni” evropejci. To je taj korpus koji današnja, oktroisana Vlada, neguje na svom putu u evropski ambis lažnih vrednosti koje Srbi nikada neće prihvatiti. Srbi su uvek znali kao što i danas znaju svoj put. Da bismo bili ono što jesmo, mi ne moramo nigde da idemo, ali moramo takođe jasno iskazati gde ni pokoju cenu nećemo da idemo, ma šta “naša” Vlada i korpus oko nje zagovarali, potpisivali i zaključivali.

Da Vas podsetimo:  Da li je moguće biti Srbin, a ne držati se starog tradicionalnog pozdrava sa bližnjima

2. Put u EvropuPravoslavnog Slovena, Srbina, bio bi moguć jedino ako bi Srbi prihvatili uniju s Vatikanom što se, svima bi to trebalo da bude jasno, nikada neće desiti, ili da se vratimo u prošlost, ponovo potpišemo trojni pakt i stanemo uz nacizam, što je verovatno koliko i ono s unijaćenjem. Evropi ne trebajuSrbi. Evropi je potrebna naša zemlja, naši resursi, naše more (CrnaGora i Republika Srpska), i ništa više. Spremni su danas, nakon zločina iz ’99, provuku kroz pakleni oganj pristupnih pregovora, kako bi nam oteli i ovo malo, što još nisu uspeli i danas uvuku u NATO (pronacističku vojnu alijansu), da zaborave na nas, dok i mi sami ne zaboravimona sebe.

Svedoci smo onoga što se odigrava na ulicama Podgorice, u višegodišnjoj diktaturi jednog čoveka, MilaĐukanovića, koji je postao personifikacija metoda pristupanja EU i NATO. Treba li Srbima Evropa, ovakva kakva je danas. Ne treba, jer Srbi su Evropa (prava Evropa) više nego ma koji evropljanin Evropske Unije. Ideja im je da mi sami sebi uradimo, ono što nam oni nisu nikad mogli uraditi, a pokušavali su mnogo puta. Nikada nisu ni prestajali s pokušajima.

3. U teološkom, kao i u političkom smislu, mi imamo potpuno jasnu sliku onoga od čega bi EU i SAD rado da nas razdele. Srpska Pravoslavna Crkvaje u svakom svom smislu saboročuvanja našeg identiteta i kao takvu vidimo je izloženu napadima sa svih strana. Ako smo Pravoslavni zato što u Boga verujemo, a ne samo zato što su nam preci bili Pravoslavni, naše shvatanje problema s kojima se SPC suočava već duži niz godina kristalno jasno će nam pokazati da saglasije i sinergije SPC i Moskovske Patrijaršije (RPC) daju odgovore na veštački nametnutu dilemu koja glasi: Hoće li nas SPC očuvati kao Pravoslavni narod. Hoće, pre svega zato što smo SPC, zapravo mi, jer Crkva je narod, a ne samo Hramovi. Mi se nikada nećemo odreći sebe, ako u Boga verujemo, zato što u Boga verujemo, a ne zato što tradiciju smatramo dovoljnom, bez ozbiljne Vere.

Da Vas podsetimo:  Komarci i reklame

4. (Vikipedia: “RečcEvropacprvobitnocsecodnosila na grčko kopno, tj. na Balkansko poluostrvo, da bi se kasnije pod njom podrazumevalo celokopno severno od Sredozemnog mora. Rašireno je mišljenje da sama reč Evropa potiče od semitske reči ereb koja znači zalazak sunca. U skladu s tim tumačenjem drevni narodi su kopno zapadno od Egejskog mora nazivali Evropa (tamo gde zalazi sunce)”).

EVROPA

Srbija je, kako se jasno vidi, zemlja u kojoj sunce i izlazi i zalazi. Srbija je i Istok i Zapad, jer Srbi znaju tajnu i Istoka i Zapada. Krvna veza Rusa i Srba, jedinog balkanskog naroda koji jeste rod s Rusima, otkriva nam zagonetku puta kojim bi Srbi morali da krenu u susret svojojprošlosti, kao i u susret svojoj budućnosti. Srećan nam taj put, rode Pravoslavni.

Ljubiša Radović

Srpski kulturni klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime