Divili su joj se muškarci, a njen podvig ušao je u legendu

1
898
Foto: Subnor/WIkipedia

Danica Dana Milosavljević imala je samo 16 godina kada se 1941. godine pridružila Savezu komunističke omladine. U okupiranom Užicu završila je sanitetski kurs, koji je ilegalno održavan s omladinkama koje su se spremale da idu u Užički partizanski odred.

Prilikom oslobođenja Užica, 24. septembra 1941. godine, Danica je s grupom ilegalnih bolničarki imala zadatak da, ukoliko bude uličnih borbi, previja ranjene partizane. Radila je u užičkoj partizanskoj bolnici, a onda otišla u Treću četu Užičkog partizanskog odreda „Dimitrije Tucović“.

Očekivala je da u četi dobije pušku, ali to za bolničarke nije bilo uobičajeno. Danica pak, nije mislila da odustane od ovih zahteva. Posle borbe na Čajniču, uoči 1. maja 1942. godine, postala je borac Druge proleterske udarne brigade.

Učestvovala je u bitkama na Kupresu, Jajcu, Donjem Vakufu, Bugojnu, Sutjesci i mnogim drugim, sve poznatija po hrabrosti, ne samo kao borac s puškom i bombaš, već i puškomitraljezac. Kada je postavljena za desetara, pojedini borci su s podozrenjem gledali na to što će im komandovati neiskusna mlada devojka.

U prvom jurišu na bunkere, Danica je razvejala sve muške sumnje. Pokazala je izvanrednu hrabrost i umešnost komandovanja i to joj je donelo poštovanje svih boraca.

Decembra 1942. godine, Četvrti (užički) bataljon Druge proleterske udarne brigade nalazio se u selu Ljubunčiću, i pripremao se za napad na Livno. Ustaše su iznenadile bataljon i izvršile prepad na njega. Među 17 ranjenih boraca, nalazila se i Danica Milosavljević. Tri druga su joj pritekla u pomoć.

Teško ranjena, molila je drugove da je ostave, da oko nje ne gube vreme i ne izlažu živote opasnosti, već da nastave da se bore. Drugovi je nisu ostavili, izneli su je iz borbe, previli, odneli do sela, odakle su sve ranjene borce preneli u partizansku bolnicu u Glamoču.

Da Vas podsetimo:  Evo ko je od srpskog jezika napravio da je jedan glas, jedno slovo

Kad je ozdravila, Danica se vratila u borbu. U čin potporučnika proizvedena je 1943. godine, kad su uvedeni prvi činovi.

Jednu od najvećih avantura u životu, Danica je doživela pred sam kraj Drugog svetskog rata. Na putu za Srbiju, 1944. godine, Prvi bataljon imao je zadatak da pređe reku Ibar i da zauzme važne neprijateljske položaje. Nabujala reka otežavala je prebacivanje, tako da je četa, koja je bila na začelju, izgubila vezu s bataljonom. U ovoj četi je bila i Danica.

Videći da nema nikoga iz štaba čete, Danica je pozvala saborce u juriš, ali oko nje su bili mahom novi i neiskusni borci kolebljivi i neodlučni. Znajući da kolebanje u ovakvoj situaciji može da utiče na ishod borbe, Danica je sama pošla na neprijateljski bunker, koji je s još jednim drugom uništila i zarobila mitraljez!

Nakon rata, Danica Milosavljević bavila se političkim radom. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 6. jula 1953. godine.

U doba Jugoslavije obavljala je više funkcija, delimično i u ženskim udruženjima. Kraj života dočekala je mirno, u stanu u Beogradu. Bila je poslednja živa žena narodni heroj u Srbiji. Na teritoriji cele Jugoslavije sada je živa još jedino Andreana Družina iz Slovenije.

A. B.

dnevno.rs

1 KOMENTAR

  1. Jel i Danica učestvovala u ubijanju Srba iz Užica za vreme njine užičke republike u krčagovu.Prema KRVAVOJ LISTI KOMUNISTIČKOG TERORA U SRBIJI,za vreme tzv užičke republike u krčagovu je od strane komunistzičke bande usmrćeno oko 700 Srba,od toga 300 izbeglica,a ubijeni su jer se nisu hteli pridružiti toj zločinačkoj bandi.Među prvima je ubijen nakon zverskog mučenja Živojin Pavlović,predratni komunista koji je po dolasku iz Moskve opisao sovjetski komunistički zločinački sistem,za šta su ga komunisti osudili na smrt jer je izneo istinu,kako funkcioniše sovjetski represivni aparat i kako su poubijani komunisti iz Srbije koji su bili partijski drugovi Sima Markovića,komuniste koji se suprotstavio razbijanju Srbije.Zar to sad treba neko da glorifikuje tu partizanku koja je učestvovala u tom suludom komunističkom zločina nad Srbima mahom iz Užičkog kraja.To nisu bili okupatori,već Srbi iz tog kraja mahom seljaci.Eto da malo se nadovežem na to vreme i na hrabre partizanke,koje će mo ponovo pomenuti u naredbama Arsa Jovanovića a po titovoj direktivi,za šta su im trebale partizanke u većem broju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime