Đilas, kao lovac na novac

1
908
Dragan Đilas / Foto: YouTube Screenshot

Duboka država pokušava da zameni srpskog diktatora

Duboka država u Sjedinjenim Državama je u poslednjoj ofanzivi, pred svoj potpuni slom. Pre nego što se suoče sa odgovornošću za svoje zločine, njeni pripadnici će se ratosiljati i svojih glavnih poslušnika. Među njima je i Aleksandar Vučić, srpski diktator. Odavno je po njihovom projektu predviđeno da Vučića na tronu zla zameni Dragan Đilas. Đilas i Vučić imaju i sličan karakter. Vole da kradu, a ljute se kad im se kaže da su lopovi. Vežu ih zajednički poslovi, lopovluk, promašeni projketi, pljačke budžeta. Od sukoba ih drži ravnoteža straha. Šta nas očekuje, pročitajte u tekstu koji sledi

Kum Žoržo (Džorž Soroš) pustio je niz vodu srpskog diktatora Aleksandra Vučića.Njegov kartel neće dobiti tri milijarde obećanih zelenih novčanica. Čekajući ovu donaciju Vučić je sa svojim razbojnicima već opelješio i te tri milijarde, očekujući da ih pokrije novcem sponzora Soroša.

Za građane Srbije ova vest je loša, vrlo loša. Jer, ne odustaje kum Žoržo tako lako od svoje žrtve. On je odlučio da Vučića zameni njemu sličnim momkom, koji je izašao iz istog šinjela. Reč je o Draganu Đilasu.

Gospodin Đilas je, takođe, čovek bez ikakvog morala, spreman da nam izgazi utrobu, kao što je to činio šizofreni Aleksandar Vučić.

Duboka država u Sjedinjenim Državama je u poslednjoj ofanzivi, pred svoj potpuni slom.

Aleksandar Vučić je od prvog dana nakon postavljenja za “Vladaoca Srbijom“ svom snagom radio protiv interesa građana Srbije.Finansirao je kanidaturu gospođe Hilari Klinton za predsednika SAD-a, zastupao je interese demokrata i duboke države u nastojanju da obore predsednika Donalda Trampa, svim srcem je ispunjavao zahteve nemačke kancelarke Angele Merkel, zajedno sa njenim momcima na Balkanu da stvori Veliku Albaniju, da Srbiju zgazi, raseli, da reciklira nam veru, kulturu, istoriju, da usred Evrope stvori kalifat, preko kojeg bi islamisti kidisali na ostale države Stare dame i Sjedinjenih Država.

Vučić je poslovao i sa arapskom braćom, naročito onim koji su finansijeri Al Kaide, Islamske države i sličnih pokreta.

Uveo ih je u poslove, prodao im JAT, pokrenuo izgradnju Beograda na vodi, navodno im prodao PK Beograd i hiljade hektara plodne zemlje.

Gospođi Merkel i austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu obećao je da će sve migrante, koji su u njihovim zemljama, a pobegli su nakon poraza islamista u Siriji i Iraku, iste primi u Srbiju, omogući im naseljavanje, državljanstvo, da nam otme imanja, kuće, zemlju i preda njima u posed… (Predsednik Vojnog sindikata Novica Antić obavestio je 2. maja srpsku javnost da je za vreme vanrednog stanja i policijskog časa Vučić u Srbiju uselio oko 4.000 migranata, smestivši ih u vojne kasarne. Dok je građane tamničio, migrante je useljavao u Srbiju. Za velike pare. Pogledajte njegovo izlaganje na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=5a5JF0N4hcs).

Poslovao je Vučić i sa Vladimirom Putinom, ali uvek na štetu rusko-srpskih interesa.

Uvidevši da je krug oko njega zatvoren, srpski dikator je prvo pokušao da pobegne kod pobratima Redžepa Taipa Erdogana, ali je, ipak, shvatio da je kod ovog Turčina samo velika k…. Zato je, koliko ga noge nose, pohrlio u Peking, kod brata Si Đipinga.

Kinezima je prodao RTB Bor, Železaru u Smederevu, dao im da našim parama grade deonica „Puta svile“ kroz Srbiju, u Banatu im poklonio najplodniju zemlju za fabriku auto guma, sa najlošijom tehnologijom, preko ministra Nebojše Stefanovića je uvezao Huavey tehnologiju, G5, deset hiljada kamera, počeo najopasnije eksperimente nad građanima Srbije i njenom teritorijom.

Mnogo hteo, mnogo započeo. Ostavlja iza sebe pustoš.

Dalji nastavak poslovanja i eksperimentisanja sa ovakvim diktatorom i njegovim kartelom predstavlja veliki rizik. Jer Vučić je svedok, može mnoge od njih sa sobom da povuče u ponor.

Njegova zamena je neminovna.

I počela je. Samo se on još kurobeca.

Dakle, Vučića obaraju po istom receptu na koji su srušili Slobodana Miloševića. On mobiliše snage, svoje žrtve i plaćenike, onda se diže sirotinja raja, na čije čelo Oni postavljaju svog čoveka. On je bez morala, bez obrazovanja. On nema viziju, zna samo za proviziju. Takav im treba. Radiće sve što mu se kaže. Pa ne može ga narod odmah smeniti, već su mu promenili diktatora. Moraju da slušaju novog. Reč je o gospodinu Draganu Đilasu.

Snage u srpskom društvu su polarizovane. Vučićevi sledbenici su uglavnom žrtve njegove politike. Penzioneri, prosti radnici, seljaci, domaćice… Sve njih je Vučić ponizio, opljačkao, obeščastio.

Žrtve i zločinac su povezani neraskidivom vezom. Kao vuk i ovca.

Na drugoj strani su obespravljeni građani, intelektualci, omladinci bez posla, studenti…

Da pad Vučićev ne bude lak, već mučan i krvav, režiseri prave predstavu, tako da kada Vučić ode, njima budemo zahvalni što su nas “oslobodili diktatora“.

Tako su nas varali kroz istoriju.

Padom Miloševića, koji je bio, očigledno njihov eksponent, doveden je njihov igrač, bolje reći cela ekipa, koja i danas, nakon dve decenije, igra njihovu igru.

Setimo se samo pokojnog Zorana Đinđića, koji je preuzeo Miloševićeve eskadrone smrti, surčinsku i zemunsku mafiju, njihove poslove. Đinđić nije stvarao instituciju, već ličnu moć. Negde se zaigrao, pa su ga smakli. Izašao je iz okvira u koji je bio stavljen.Zamenili su ga opet svojim igračem.

Danas, kada Vučića spremaju za “odlazak u istoriju“, da bi preduhitrili američke istražne organe da ga privedu pravdi, predstavnici duboke države, ovog puta peko državnog sekretara Majka Pompea, izvlače svoje džokere. Ovog puta igraju na najgoru kartu.

Odlučili su da šizofrenog Vučića zameni isto tako odvratan, besprizoran i nemoralan tip.

Pogađate, mislim na Dragana Đilasa.

Dok je Vučić na vlast došao iz senke Vojislava Šešelja i Miodraga Rakića, šefa kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koga su njegovi gospodari timarili, predstavljajući ga kao odlučnog i nekorumpiranog, Đilas ulazi u igru kao ovejani kriminalac.

Njegove pljačke su videli skoro svi, danas još živi građani glavnog grada. O njima se pisalo, postavljana su poslanička i odbornička pitanja, gospodin Đilas se povlačio, ćutao, izvinjavao se, savijao se…

Velika propaganda laži je blatila gospodina Đilasa na sva usta, ali ga je držala na slobodi! On je platio otkupninu.

Zašto Dragan Đilas, pitanje je, sa opljačaknim stotinama miliona dolara i evra nije u inostranstvu nastavio sa biznisom?

Zato, jer se on niušta ne razume. On je sav novac stekao korupcijom, uticajem sa pozicije ministra u Cevtkovićevoj vladi i gradonačelnika Beograda. Sve njegove firme poslovale su isključivo na korupciji, na pljačkanju javnih preduzeća i gradskog i republičkog budžeta.Život je gospodin Đilas video jedino u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Advokat udruženja „Stop mobing“ zastupa javno komunalno preduzeće koje mobinguje uzbunjivača

Američki plan za reformu „postkosovske Srbije“, koja je detaljno opisana u depešama njihovih diplomata, otkrivenih u Vikiliksu,( koje su dostavljene pre dve nedelje uredniku Magazina Tabloid) predviđao je stvaranje bipolarne političke scene.

Građansku opciju predvodila bi Demokratska stranka, u koju bi se vremenom utopile sve manje partije te orijentacije. Patriotsku, odnosno nacionalnu opciju okupila bi Srpska napredna stranka.

Za lidere su predviđeni Dragan Đilas i Aleksandar Vučić.

Kratkoročni ciljevi su bili razbijanje i pacifikacija Srpske radikalne stranke i pokretanje pregovora s albanskim vlastima na Kosovu, kako bi se, u finalu, priznala njegova nezavisnost. Dugoročno, stvaranje dve jake stranke doprinelo bi stabilnosti, pošto njihova smena na vlasti ne bi izazivala nikakve promene kursa. Malo bi vladali jedni, onda drugi, a svi pod patronatom stranih centara moći.

Đilasu i Vučiću se svidela ta ideja. Projekat, koji je pokrenut 2004. godine, traje i danas. Ali, pri kraju je.

Kroz to vreme, u Srbiji se sve promenilo, samo ne njihove ambicije. Đilas je bio u vlasti deset godina, Vučić poslednjih osam. Sad je došlo vreme za smenu Vučića, a kao najozbiljniji naslednik predstavlja se Đilas. Strancima je to odgovaralo, njih dvojica, bez obzira ko bio na vlasti, neće ugroziti njihove interese. To odgovara i glavnim junacima.

Đilas je boravak na vlasti iskoristio da se enormno obogati, Vučić desetostruko više. Đilas nije odgovarao ni za jedan sumnjiv posao, a kad se vrati u vlast, zaštitiće Vučića. Kao kečeri, u medijima će da glume surovu borbu, udaraće se iznad i ispod pojasa, dobro pazeći da ne povrede jedan drugog.

Đilas je mnogo investirao u Vučićev uspon, obezbedio mu je političku, finansijsku i medijsku podršku. Stranim diplomatama dao je garancije o političkoj podobnosti Vučića, predstavljajući ga kao mladog, pametnog i modernog čoveka širokih shvatanja, otvorenog za saradnju. Abolirao ga je od veze s Vojislavom Šešeljem, koga su Vašington i Brisel smatrali ratnim zločincem i najvećim problemom na srpskoj političkoj sceni.

Istu vrstu sertifikata o podobnosti Vučića, Đilas je dao domaćim tajkunima. Bez toga, Miroslav Mišković i Milan Beko, kao i ostali srpski multimilioneri, ne bi ni dinara uložili u Vučića, koga su smatrali za običnog Šešeljevog potrčka.

Đilas je otvorio medije za Vučića, svog omiljenog opozicionara. Kao što danas Šešelj ima prođu u svim režimskim medijima, tako je i Vučić imao u Đilasovo vreme. Pored toga, s pozicije gradonačelnika Beograda i s nezvaničnim statusom najmoćnijeg operativca u okruženju Borisa Tadića, Đilas je na najkonkretniji način pomagao Vučićevim dnevnim novinama Pravda.

Pored novca iz kase Grada Beograda, u finansiranje Pravde uključio je nekoliko javnih preduzeća, među kojima je najkrupniji komitent bio Telekom. Oglasi, objavljivani u Vučićevim novinama, išli su preko Đilasove marketinške agencije Dajrekt medija.

Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, odnos snaga se promenio, ali nije ugrozio saradnju dvojice vladara Srbije. Vučić je ostavio Đilasa još dve duge godine na mestu gradonačelnika Beograda. Zauzvrat, Đilas je podržavao sve njegove političke i kriminalne kombinacije.

Na Đilasovo insistiranje, Demokratska stranka je podržala Vučića kad je potpisao Briselski sporazum, koji predstavlja početak definitivnog odricanja Srbije od prava na svoju južnu pokrajinu.

Mesec dana pred izbore 2014. godine, kao svoj najjači propagandni potez, Vučić je odlučio da uhapsi Miškovića. Poveo je političku, pravosudnu i medijsku kampanju protiv najkrunijeg srpskog tajkuna. Akcija je završena hapšenjem i pritvaranjem vlasnika Holdinga Delta. – Više puta sam rekao i ponoviću još jednom, neću da kritikujem ono što je dobro. Neću da kritikujem Aleksandra Vučića, jer verujem da on ima iskrenu nameru da se bori protiv korupcije – rekao je Đilas, nezainteresovan za sve nezakonite radnje koje je u toj spletki preduzeo Vučić.

Antikorupcionaška predstava omogućila je laku i uverljivu izbornu pobedu, kojom je Vučić učvrstio vlast. Suđenje Miškoviću se pretvorilo u farsu, koja će svoj kraj dobiti na sudu u Strazburu. Odštetu Miškoviću neće platiti ni Vučić, ni Đilas, nego građani Srbije. S tim se slaže i vlasnik Delte, koji danas otvoreno podržava svog tamničara Vučića i njegovu nameru da uništi Srbiju.(Pripremili smo vanredno izdanje Magazina Tabloid, posvećeno sticanju bogatstva Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, a posebno izdanje o sticanju bogatstva Vučićevih tajkuna)

Đilas je imao ozbiljan motiv za podršku Vučiću. Brinuo se za sebe, znao je da i on može da završi u zatvoru. Umesto da ga uhapsi, Vučić je procenio da više koristi ima ako mu uzme poslove i reket. Komitenti Dajrekt medije prešli su u agencije Profajler i Right, čiji je zvanični vlasnik Goran Veselinović, Vučićev kum i šofer. U to vreme, Vučić se hvalio kako je od Đilasa uzeo 50 miliona evra u kešu.

Uz poslove i reket, Đilas je bio prinuđen da lojalnost vođi dokazuje i uništavanjem Demokratske stranke. Neposredno pred izbore inicirao je smenu Borisa Tadića s mesta predsednika DS-a, zbunio je i rasterao glasače, što je rezultovalo padom stranke na ivicu cenzusa.

Posle fijaska, Đilas se privremeno distancirao, da bi iz senke otkupio dugove Demokratske stranke, koje je dobrim delom sam napravio. Sahranio je DS i postao njen posthumni vlasnik. To stanje traje i danas, kad je DS članica Saveza za Srbiju u kojoj glavnu reč vodi Đilasova Stranka slobode i pravde.

Posle smene s mesta gradonačelnika, Đilas je od 2014. do 2018. godine bio odbornik u Gradskoj skupštini. Nijednom se nije javio za reč, ćutanjem je odobravao sve naprednjačke zločine nad Beogradom. Međutim, u medijima je progovarao, a bolje da nije. – Sa Vučićem sam postigao konsenzus o značaju projekta „Beograd na vodi“, koji bi uz metro mogao da promeni sliku Beograda. Kao što smo postigli konsenzus po pitanju Kosova, Briselskog sporazuma, očekujem da ga postignemo i na nekim drugim temama. Verujem da uz saradnju republičke Vlade i gradskih vlasti na projektu metroa i „Beograda na vodi“ možemo da uradimo ono što je zaista dobro za sve Beograđane – tvrdio je Đilas.

Najuticajniji svetski listovi su, uzalud, pisali o pogubnosti projketa “Beograd na vodi“. Magazin Tabloid je većinu tih oštrih kritika svetskih uglednih arhitekata preneo na svojim stranicama.

Đilas je lojalnost dokazivao i na ritualan način. Srebrnu medalju, koju je osvojila košarkaška reprezentacija Srbije na Olimpijadi u Brazilu, svečano je poklonio Vučiću u znak zahvalnosti što je država preko javnih preduzeća pomogla finansiranje priprema i odlaska na takmičenje. Vučić je dobio medalju jer je dao novac građana, kao da je izvadio iz svog džepa.

Mnogo je sličnosti u Đilasovoj i Vučićevoj politici i poslovanju. Obojica su rasterećeni svake ideologije, demokratske principe ne poštuju, a nemaju pojma šta je patriotizam. Među njima nema političkih razlika.

Da Vas podsetimo:  Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog

Đilas, danas, kritikuje Vučićevu vlast, ali ne pominje suštinske probleme. Ni on lično, kao ni mediji pod njegovim uticajem, poput Televizija N1 i Nova S, ili lista Danas, ne kritikuju Vučićevu pripremu priznanja nezavisnosti Kosova, nameru da migrante s Bliskog istoka trajno naseli u Srbiji, zloupotrebu pravosuđa, pa čak ni protivustavno uvođenje vanrednog stanja. Đilas ne kritikuje zločine javnih izvršitelja i komunalne policije, koja sprovodi teror nad građanima. Ćuti, jer su te institucije osnovane u vreme njegove vlasti.

U Đilasovo vreme, pod njegovom kontrolom, u beogradski javni prevoz uključena je firma Bus Plus. U spornim okolnostima, tadašnji gradonačelnik Beograda omogućio je tajkunu Nenadu Kovaču da uđe u taj unosan posao. Pošto je i sam poslovno povezan sa Kovačom, zvanim Neša Roming, Đilas ne sme da se bavi ni tom korupcionaškom temom.

Nerado se bavi i zloupotrebama u Telekomu. Kao što je Telekom prošle godine po nerealnoj ceni kupio nekoliko kablovskih operatera, među kojima je najskuplji Kopernikus, tako je u Đilasovo vreme državni telekomunikacijski gigant kupio televiziju Arena Sport. Kopernikus je plaćen 200 miliona evra, Arena 17 miliona evra, a obe firme vrede stostruko manje. U oba slučaja na isti način prekršeno je nekoliko zakona, ali tužilaštvo nije reagovalo.

Đilas je 2009. pokrenuo vandalsku akciju uništavanja zelenila u Beogradu. U Bulevaru kralja Aleksandra posečeno je hiljade zdravih platana. Taj trend nastavile su naprednjačke vlasti, krčeći drveće na Kalemegdanu, na trgovima i ulicama.

Umreženi su i preko najbližih saradnika. Bivši Đilasovi drugari Nebojša Krstić i Srđan Šaper danas verno služe Vučića. Kad se Đilas vrati na vlast, vratiće se i oni njemu. Na drugi način, ali s istom lojalnošću, Aleksandar Šapić je sarađivao s njima dvojicom.

Šapić je simbol obe vlasti. Sve što rade lideri DS-a i SNS-a, već je uradio Šapić. U borbi za golu vlast pristajao je da sarađuje sa svima od kojih ima koristi, pa i sa radikalima. Mesto predsednika opštine Novi Beograd, najveće opštine u Srbiji, održava trgovinom sa svim i svakim. S tim ciljem i danas služi Vučiću, pa glumi lažnog opozicionara. Mora da odradi obaveze prema aktuelnom vladaru, koji mu oprašta brojne zloupotrebe.

Još 2013. godine, udruženje građana, koje pokušava da odbrani Savski nasip od nelegalne izgradnje objekata, zahtevalo je od gradonačelnika Đilasa da spreči protivzakonite postupke svog kolege iz predsedništva Demokratske stranke. Kad je obavešten da je Šapićev ujak kupio nelegalan objekat na savskom nasipu, Đilas je predstavku prosledio na rešavanje predsedniku opštine Novi Beograd, Aleksandru Šapiću.

Prošlo je sedam godina, a ništa se nije promenilo. Takođe, Đilas nikad nije kritikovao Šapića zbog plagiranja doktorata. Bivši vaterpolista je, dok je bio visoki funkcioner Demokratske stranke, uradio isto što su, kasnije, uradili Nebojša Stefanović, Siniša Mali i mnogi drugi funkcioneri Srpske napredne stranke.

Đilas i Vučić imaju i sličan karakter. Vole da kradu, a ljute se kad im se kaže da su lopovi. Đilas je 2009. godine preduzeo seriju pritisaka na vlasnike dnevnih novina Kurir. U toj akciji Radisav Rodić je završio u zatvoru, a novine je preuzeo njegov sin Aleksandar Rodić. Pod pritiskom, Rodić je uređivanje i vođenje Kurira prepustio Đilasovom namesniku Slobodanu Homenu.

Kasnije, posle oslobođenja, Kurir je pokrenuo osvetničku kampanju protiv Đilasa. Revoltirani Đilas, tada još na funkciji gradonačelnika, na svoj rođendan 2014, u Centru za kulturnu dekontaminaciju priredio je izložbu „Sadašnjost u koju ne verujemo“, na kojoj je predstavio 34 naslovne strane Kurira kojima je klevetan i vređan. Dve godine kasnije, u galeriji Progresa sličnu izložbu, samo mnogo bogatiju, napravio je Aleksandar Vučić, da se i on požali na zle novinare koji kritikuju njegove lopovluke, prevare i laži.

Istu vrstu karaktera dokazuje i njihova sklonost da biju svoje supruge, šikaniraju saradnike i beskrupulozno manipulišu svima oko sebe.

Danas, s pozicija vlasti, Vučić vodi žestoku kampanju protiv Đilasa. Svakodnevno ga zatrpava optužbama najšireg spektra. Uz mnoge osnovane optužbe za zloupotrebe i pljačke, najčešće ističe da je Đilas za vreme vlasti na nezakonit način stekao imovinu vrednu 619 miliona evra. Vučić i svi njegovi saradnici svakodnevno optužuju Đilasa za pljačku, ali policija i tužilaštvo ne reaguju, ne vode istrage i ne podnose tužbe. (Izveštaj koji je dostavljen gradonačelniku Skupštine grada Beograda Siniši Malom o pljački gradskog budžeta od strane Đilasa, i pored Vučićevog naređenja, došao je u ruke istraživača, pa i u ruke saradnika Magazina Tabloid).

Za razliku od lidera Stranke slobode i pravde, na udaru korumpiranog pravosuđa nalaze se nepodobni novinari, retki iskreni opozicionari i obični građani. Đilas je ukrao 619 miliona evra iz gradskog budžeta, ali niko ga ne dira. S druge strane, sudije drakonski kažnjavaju, a javni izvršitelji pljačkaju novinske redakcije, kao što je naša, i stotine hiljada porodica, koje kasne s plaćanjem računa za struju i komunalije.

Đilas je nedavno organizovao protest pred Narodnom skupštine. U vreme zabrane kretanja, u društvu dvadesetak kolega iz Saveza za Srbiju, demonstrativno je sedeo na stepeništu. Policija nije intervenisala. Istog dana, policija je na Košutnjaku, u parku, uhapsila penzionera, koji je sam, s maskom i rukavicama, izašao u šetnju, da se nadiše vazduha na slobodi.

Vučić predvodi prljavu političku i medijsku kampanju protiv Đilasa kako bi ga predstavio kao svog najvećeg protivnika. Na taj način, pokušava da ga kandiduje za svog naslednika na vlasti. Uveren je da mu je Đilas jedina šansa za spas.

Đilas i javno tvrdi da, posle obaranja Srpske napredne stranke s vlasti, neće biti revanšizma. Možda će odgovarati poneko iz vrha SNS-a, ali ne i braća Vučić. Oni će biti provlačeni kroz medije, prebrojavaće se novac koji su opljačkali, bez namere da budu procesuirani i kažnjeni.

Ako bi posle Vučića, na vlast došao Đilas, ništa se ne bi promenilo!

I Đilas se, poput Vučića, ubabio. Smežuran je, pun zla i bolesnih planova za pljačkom.

Boraveći u Sjedinjenim Državama i Đilas je koristio Vučićev link za surete sa predstavnicima duboke države. Sastajao se sa Sorošem, Metju Palmerom, davao priloge za obaranje predsednika Trampa. Uveravao ih je da mogu da računaju na njega.

Još dalje je išao u ponudama. Obećavao je novu podelu Srbije, odcepljenje Vojvodine i Sandžaka, ulazak u žestok konflikt sa Rusijom…

U Sjedinjenim Državama se školuju Đilasova deca. Njegova bivša supruga Milica Delević, razvela se, jer je ušla u emotivnu vezu sa tadašnjim američkim ambasadorom Kameronom Materom. Dolaskom na vlast, Aleksandar Vučić je ponudio gospođi Delević mesto ministra spoljnih poslova, što je ona odbila sa gnušanjem.

Ona je svog bivšeg supruga opisala kao opasnog ludaka, nasilnika koji nasrće na slabije od sebe, koji je opsednut novcem i pljačkom. Uzela mu je milione evra, u brakorazvodnoj parnici, što Dragan nije ni osetio.

Da Vas podsetimo:  Dušeci i posteljina na ORL odeljenju kao iz horor filma

Zašto Đilas ne može da postane novi gospodar Srbije?

Odgovor je jednostavan. Vučić je toliko kriminalizovao srpsko društvo, da je potrebno duboko čišćenje. Nekoliko stotina “biznismena“, koji nemaju nikakvo znanje, obrazovanje, raspolaže milijardama evra i dolara. Taj novac je agresivan. Oni ne znaju da ga ulažu u proizvodnju, već isključivo u špekulativne poslove – trgovinu narkoticima, oružjem, političkim nasiljem, ubistvima, korumpiranju evropskih državnika…

Đilas je obećao da će biti njihov zaštitnik. Dakle, u Evropi bi postojala jedna potpuno kriminalna država, na čijem je čelu još veći ludak od Vučića. Oni koji su navijali Vučića sprečavali su ga da ne čini sve što poželi, ali sa Đilasom bi bilo drugačije. On bi išao do samog gorkog kraja.

A koliko je nerazuman, govore i njegovi prilozi u kampanji protiv sadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Đilas ima i veliki problem sa građanima. Većina njih bi radije odsekla ruku, nego glasala za njega.

Savez za Srbije je kopija bivšeg DOS-a, koji nam je oduzeo dve decenije života. Takve greške se ne smeju dva puta ponoviti.

Posebno će na udaru biti mediji. Đilas je je i tu sličan Vučiću.

Nakon što se začeo Savez za Srbiju, redakcija Magazina Tabloid je ponudila g. Đilasu da može koristiti stranice lista i internet izdanje za promovisanje akcija, stavova i programa Saveza. Đilas je odlučno odbio da na bilo koji način daje izjave za Magazin Tabloid, mada smo bili, osim Danas-a, jedini mediji koji je mogao da promoviše stavove Saveza.

Najmanje 100.000 građana čita štampano i elektronsko uzdanje svakog broja lista, a čita ga posebna javnost ( diplomatski kor, obaveštajna zajednica, sudije, tužioci, advokati, lekari, poslanici, policija, biznismeni, akademici…).

Na molbu zamenika glavnog urednika Predraga Popovića odazvao se jedino Vuk Jeremić, koji je dao intervju za naš magazin. I ostao je u normalnoj komunikaciji sa Popovićem.On je najbolji srpski novinar, ali na njegov poziv da govore za list nisu čak ni odgovorili Boško Obradović, Zoran Lutovac, Marko Bastać …Sagovornik nam je bio i Milan Stamatović, tada član SzS.

Na molbu za intervju za naš magazin, Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, preko posrednika je poručio da je on srpski Leh Valesa, budući ministar rada, pa da moramo tako i da ga tretiramo, da se javimo njegovoj sekretarici, pa će ona proceniti da li zaslužujemo da odvoji vreme za razgovor s našim novinarom.

Postupili smo po njegovom zahtevu, ponovili smo molbu, Veselinović je prvo pristao na intervju, da bi posle toga prestao da odgovara na sms poruke i telefonske pozive. Na taj način pokazao je koliko su mu važni čitaoci, ali i njegovi potencijalni glasači. Pravi Leh Valensa nije bio tako primitivan i bahat.

Redakcija Magazina Tabloid pridružila je svoje saradnike bulumenti iz Saveza za Srbiju, koji mesecima gledaju zla očima.Prate ih. gledaju, čuju, zapisuju… Nekoliko desetina sati snimljenog materijala potvrđuje da se ova opaka družina sprema da odigra krvavi pir, koji Vučić ne može da dovrši, jer ga odvode sa političke scene.

I mediji koji podržavaju Đilasa, ali ne i ostale iz SzS, TV N1 i Nova S sve više liče na TV PINK, Hepy, RTS…

Na TV N1 radi desetina novinara, od kojih su neki vrhunski profesionalci. Njihovi izveštajui su briljanti. Ali zato ravnotežu kritike direktor TV N 1 Jugoslav Đosić ostvaruje preko Tanje Aleksić, Tanje Veselinović, Jelene Petrović, Martije Antić… koje s velikim prezirom govore o onima koji kritikuju Vučića. One su naslednice Minje Miletić, koja je dovedena s Pinka, a bila je devojka za uživanje srpskih radikala. Ona samo što nije šamarala sagovornike, koji nisu mislili sve najbolje o Vučiću. Danas očekuje dete sa čovekom koji živi u zakoniom braku, a koji se pominje u tekstu o kriminalu Dragana Šolaka.

Posebna je priča Nova S. Na ovoj televiziji, koja je takođe u vlasništvu Dragana Šolaka, prikazuju se i emisije Olje Bećković “Utisak nedelje“, Veče sa Ivanom Ivanovićem i 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Čista su kopija emisija sa PINK-a. (Pripremili smo analizu priloga sa ovih televizija , sa biografijama njihovih urednika, koja čeka na red za objavljivanje. Mnogi će biti šokirani detaljima iz njihovog života i novinarstva)

Tako je i Zoran Kesić 25. maja pustio prilog sa TV Pink, koji je sadržao monitiranu izjavu potpisnika ovih redova, a koju je voditeljka Irina Vuković predstavila kao poziv na ubistvo Vučićeve dece. I ako je intervju emitovan na TV Slavija Info, Kesić je pustio taj prilog, opisavši me kao marginalca, opskurnu ličnost, čudaka sa interneta koji preti nečijoj deci.

Kada je Kesić klip objavio na yutubu, gledaoci su mu sasuli u lice teške reči, optužujući ga za falsifikat, za laži i služenje Vučićevoj kamarili. Pomenti Kesić je brisao pojedine komentare, što je izazvalo još veći bes onih koji su do sada gledali njegove emsije.

Dvoje saradnika koji rade sa Kesićem na njegovoj emisiji, koji mu, ustavri, tu emisiju i prave, skidanjem klipova sa nastupa Vučića i drugih koje on ismejava, obavestili su nas da ih Kesić surovo šikanira, izbegava da plati njihov rad. Njima je objasnio da je to morao da uradi za račun gazde Dragana Šolaka i njegovog pobratima Dragana Đilasa. Šolak je platio 35.000 evra da ovaj cirkuzant prenese emisju na njegovu televiju.

Zloupotrebljen je čovek koji dnevno šmrče po pola grama čistog kokaina, koji je opsednut zaradom. Istraživačkom timu Magazina Tabloid dostavljeni su podaci o životu i nedelima pomenutog Kesića. Oni koji prvi put čuju za moje ime, mogu se upoznati sa mojim višedecenijskim radom na sajtu (www.milovanbrkic.com). Napominjem da sam dao preko 300 intervjua stranim novinama i te-ve stanicama, a reditelj Janko Baljak snimio je dokumentari film za produkciju B 92 “Milovan Brkić: Sam protiv svih“.

Vučićeva Velika propagana laži optuživala me je, najmanje deset puta, da sam pozivao na ubistvo Vučića i tražila od tužilaštva da me uhapsi. Pre tri meseca ispisano je na zgradama u Beogradu najmanje 150 grafita – Milovan Brkić je ustaša, Milovan Brkić je strani plaćenik, Milovan Brkić će proći kao Slavko Čuruvija… Niko se od političkih stranaka nije oglasio! Šolakove televizije su odbile da objave i osude pozive na moje ubistvo…

Kako se lako u dikaturi postaje opskuran, čudak…?

Milovan Brkić
Izvor: Magazin-tabloid

1 KOMENTAR

  1. „Duboka država u Sjedinjenim Državama je u poslednjoj ofanzivi, pred svoj potpuni slom. Pre nego što se suoče sa odgovornošću za svoje zločine, njeni pripadnici će se ratosiljati i svojih glavnih poslušnika. Među njima je i Aleksandar Vučić, srpski diktator. Odavno je po njihovom projektu predviđeno da Vučića na tronu zla zameni Dragan Đilas.“

    Читам стоти пут и не могу да верујем какав сам бисер прочитао. Најмемљивија кафана у Србију у ситан сат после више сравњених флаша вињака овакву мисао не би могла да произведе

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime