* Crveno-plavo-belo su boje resrbizacije Crne Gore. Njenog ponosa, prkosa i osvajanja pozicija. Sve to predobro znaju i Vladimir Božović i Milo Đukanović. Utoliko je kravata novog ambasadora Srbije – gest, čin sa političkom težinom. Ništa slično zvanični Beograd nije priredio Đukanoviću nakon 2006-te
NEKADA naoko male i čisto protokolarne stvari nisu ni male ni sasvim protokolarne.
To je shvatio i Milo Đukanović dok je primao akreditivna pisma novog ambasadora Srbije u Podgorici Vladimira Božovića.
Prvi diplomata Srbije u Crnoj Gori stigao je u Đukanovićebu ceremonijalnu rezidenciju na Cetinju sa kravatom koju glavni montenegrin-dukljanin sigurno nije očekivao.
Bila je u bojama srpske nacionalne i državne zastave – crveno-plavo-bele trobojke.
Zastave koju mu srpska omladina `slika` po zidovima od severa Crne Gore do Herceg Novog i Ulcinja.
Zastave koja se i kao identična trobojka Kraljevine Crne Gore kralja Nikole vijori na litijama.
Crveno-plavo-belo su boje resrbizacije Crne Gore. Njenog ponosa, prkosa i osvajanja pozicija.
Sve to predobro znaju i Božović i Đukanović. Utoliko je kravata novog ambasadora Srbije – gest, čin sa političkom težinom.
Ništa slično zvanični Beograd nije priredio Đukanoviću nakon 2006-te.
On je sigurno živeo u uverenju i da neće. Da se ni jedan zvaničnik Srbije neće ni na toliko odvažiti.
Samo, preračunao se. Kao i sa litijama koje menjaju sve.
Uostalom, pogledajte sa kakvim izrazom lica montenegrinski kapo di kapi gleda Božovićevu kravatu.
Zaslužio je, u svakom slučaju, da vidi takve „duhove“…
