Možda Srbija nema mnogo štošta da ponudi svetskom tržištu, možda njeni proizvodi nisu na njemu konkurentni, osim na ekstra popustima, ali joj se mora priznati da je u svetskom vrhu po pametovanju. To dokazuje neverovatan broj analitičara svih boja i vrsta koji nam se obraćaju u medijima, tumačeći, analizirajući, hvaleći i kudeći, iako je potonjih, doduše, najmanje i pojavlјuju se samo u takozvanim alternativnim glasilima.
Poznavaoci prilika, proroci, nagađači, eksperti i ekstrasensi gotovo svakog sekunda analiziraju javnosti stvarnost u kojoj obitava, ne bi li je prosvetlili beskonačnim ponavlјanjem činjenica i statistika. Svi oni, nalik jaje jajetu, oponiraju manir vrhovnog ispirača mozga, ne bi li nam što upornijim i neprestanijim ponavlјanjem utuvili u glavu ne rešenja, već – bespomoćnost pred fatumima da smo siromašni, primitvni, zavedeni…itd. itd., ne nudeći nijedno rešenje sem da se prepustimo neumitnom toku stvari.
U sendviču između analitičara branitelјa i kritičara – svakog od njih bi trebalo staviti pod znake navoda – bespomoćni građanin nalazi spas u autizmu: gleda, a ne vidi; sluša, a ne čuje; test – pitajte ga šta mu je upravo poručeno s tv ekrana. On je isklјučen. Fizički isklјučen monitorom, stvarno izopšten zloupotrebom predizbornih obećanja i docnijim prekomponovanjem “narodnih tribuna“ u interesne klubove, i konačno, nehatom vlasti koja manipuliše i “svojim“ i “njihovim“ analitičarima, obespomoćen i razoružan demokratskog arsenala svakog građanskog društva, nateran je u najdublјu pasivu da bi se sačuvao užasnog osećanja precrtanosti iz društva i svakog vida političkog života u aristotelovskom smislu te reči.
I, vratimo se još jednom na temu: kako svi oni, analitičari naše stvarnosti (bolјe reći nestvarnosti) opstaju? Kako za sve njih ima mesta, a da se ne podave u maloj bari punoj krokodila? Preleću, bez zazora i srama, ne obazirući se na dojučerašnje sluganstvo političkim neprijatelјima. Pomažu im u tome dva čuda o kojima nikada neće progovoriti: široka, gotovo sveopšta društvena kohabitacija koja održava nakaradni politički sistem bez ostatka bogomdan za nekažnjene zloupotrebe (isklјučivo i jedino u interesu klika, i, najzad, ličnom), kao i fenomen brzog smenjivanja događaja i još bržeg zaborava.
Žana M. Živalјević
