Dobročinstvo

0
345

Već 15 godina živim u Pompano Biču na Floridi a svako jutro žurim na zajedničku terasu građevine pod brojem 40 u Palm eriji. Hitam da uspravno podignem novine uza zid za komšinicu mis Di i da do njih stignem pre nje. To je Jevrejka od svojih 80 i kusur godina i sa mukom hoda. Posle saobraćajke koje je imala još se teže kreće, a o saginjanju da ne pričamo. Primetio sam to prilikom njenog uobičajnog podizanja dnevne štampe, posle nesrećnog slučaja koji je imala sa svojom tojotom. Tih tridesetak santimetara manje saginjanja njoj dosta olakšava i bez problema dolazi do Florida Sun sentinel-a. Ja usput istegnem zadnju ložu zarđalih sportskih mišića, uspravim se i vežbajući sam sebe bacim par bokserskih direkata u vazduh. Onda pogledom proverim nebo. Ono je nekad zatamljeno, nekad svetlo u zavisnosti u koje doba godine obavljam rutinsku radnju.

Ima jutara kada novina nema ispred njenih vrata. Tada sam razočaran što je bila vrednija od mene, jer sam se, eto vraga, uspavao. Volim kad mi dan počne malim dobrim gestom. Siguran sam da je i njoj drago kad uzima već uspravljene novine i što vidi da neko misli na nju i da je učinio mali fizički napor i uvažio je kao personu. Mora da se posebno iznenadi kad se to desi u sam cik zore kad ponekad otpratim suprugu na posao. Dečko koji raznosi novine po običaju ih samo pobaca po hodniku u svojoj žurbi da obavi posao na vreme. Ona je Amerikanka, a njena deca obuzeta mnogo važnim, dobro plaćenim poslovima, žive daleko u Kaliforniji. Svrate jednom u pet godina na tri dana, odsednu u  obližnjem hotelu i tako se druže dok ručavaju i šetaju zajedno. Američka šema bez mnogo uznemiravanja.

Ja se mislim, ima Boga. I mojoj će usamljenoj, bolesnoj majci tamo daleko u Beogradu neko pridržati vrata, poneti tešku torbu i pomoći da obavi najpotrebnije. Ona će se na kratko obradovati, osmehnuti i zahvaliti nenadanom dobročinstvu. I njoj će neko ulepšati dan.

Nenad Simić – Tajka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime