Dodik i Obamina propala politika

0
592

Samo nekoliko dana pre nego što će Barak Obama napustiti Belu kuću, njegov ambasador u Sarajevu je nametnuo sankcije protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Prema zvaničnom saopštenju, navodni razlog bio je taj što je Dodik „aktivno opstruirao“ ili predstavljao „značajnu opasnost u vezi sa ometanjem sprovođenja Dejtonskog sporazuma“ iz 1995. te stoga predstavlja značajnu pretnju suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine.

hilari-obama-bajdenSve ove silne reči su iskorišćene da bi se okvalifikovao „zločin“ odbrane izbora kojeg su Srbi iz Bosne i Hercegovine iskazali putem javnog referenduma, da obeležavaju dan svog nacionalnog i duhovnog identiteta. A Valentin Incko, neizabrani „Visoki predstavnik“ ne znamo tačno koga i čega, je na odvratan način uporedio Dan Republike Srpske sa danom osnivanja „Nezavisne Države Hrvatske“, ustaške tvorevine iz Drugog svetskog rata, po zlu poznate zbog svog genocidnog pokolja Srba, jevreja i Roma.

Epizoda sa sankcijama protiv Dodika je zanimljiva zbog onoga što nam govori o tri povezana faktora: budućnosti BiH kao države (ili nečega što se pretvara da je država); očajničkom pokušaju pokojne, nežaljene Obamine administracije i njenih republikanskih i evropskih kolaboratora da ovekoveče svoju propalu politiku od poslednjih četvrt veka; i nadi (ali još uvek ne i izvesnosti) za prosvećeniju američku politiku na Balkanu, u Evropi i na globalnom planu, pogotovo kada je reč o nužnosti borbe protiv islamskog radikalizma, umesto podrške istom.

Prvo, što se tiče budućnosti BiH, ona ne izgleda dobro. Dodik je BiH nazvao „projektom bez budućnosti“, dodajući da je jedini održivi put „mirni razlaz“ duž entitetskih linija. Odgovor američkih i EU diplomata je poziv na dodatne „reforme“, što u praksi znači zalaganje za veću centralizaciju moći u rukama Muslimana, na račun Srba i Hrvata. A, kao odgovor na Inckovu tiradu, Republika Srpska je prekinula sve kontakte sa njegovom kancelarijom i podržala poziv svojih ratnih veterana Incku da se izvini srpskom narodu za uvrede koje je izrekao.

Stoga se ova najnovija epizoda može posmatrati kao još jedan krug bh spirale u disfunkcionalnost. U načelu je još uvek moguće za Muslimane da stupe u istinske pregovore sa Srbima i Hrvatima oko stvaranja autentične federacije koja poštuje prava, bezbednosne potrebe i identitete sve tri zajednice – što je jedini način da BiH dobije priliku da uopšte opstane. Ali to je malo verovatno, s obzirom na muslimansko ubeđenje da će strane sile, prvenstveno SAD, i dalje držati prst na vagi da bi im osigurali dominaciju.

Da Vas podsetimo:  Obalni pogled na godišnjicu crnogorskog Referenduma

Drugo, sankcije protiv Dodika treba posmatrati u kontekstu drugih pokušaja Obamine administracije da „zatruje izvore“ za Trampov tim kako se bližio trenutak prenosa vlasti. Ti pokušaji su se na prvom mestu odnosili na Rusiju: proterivanje diplomata, razmeštanje vojske na ruskim granicama, i iskonstruisanu histeriju u vezi „ruskog hakovanja“ američkih izbora.

Najprostijim jezikom rečeno, od raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, postojala su dva isprepletena definišuća principa dvopartijskog američkog spoljnopolitičkog establišmenta (ili Duboke države): permanentna rešenost da se Rusija održi na nivou vazalne države kakva je bila pod Borisom Jeljcinom (a, ako se u tome ne uspe, da se razbije, npr. u skladu sa trojnom podelom koju je predlagao Zbignjev Bžežinski); i, kao oruđe za pokoravanje Rusije (ali i odobrovoljavanje naših „prijatelja“ poput Saudijske Arabije), podržavanje islamskih interesa, pogotovo na račun pravoslavno-hrišćanskih protivnika. To se konkretno otelotvorilo u podršci džihadističkim elementima u Avganistanu tokom 1980-ih (što je porodilo Al Kaidu), zatim u Bosni („zeleno svetlo“ za iransko oružje, kao i tajne američke vazdušne isporuke oružja i, prema izveštajima, džihad ratnika), na Kosovu (Fatos Klosi, bivši čelnik albanske tajne policije, rekao je da je dva puta video Osamu bin Ladena u Tirani kako se konsultuje sa „premijerom“ i liderom kosovske mafije Hašimom Tačijem, radi planiranja njihove terorističke kampanje protiv Srbije), a potom i u Libiji i Siriji.

U balkanskom kontekstu, činjenica je da je američka podrška bosanskim Muslimanima bila data njima kao muslimanima, zarad sticanja poena u islamskom svetu. Na primer, pokojni demokratski kongresman iz Kalifornije, Tom Lantos – tadašnji predsedavajući kongresnog Komiteta za spoljne odnose – izjavio je sledeće 2007. godine, tokom sednice Kongresa posvećene Kosovu, u susret nelegalnom proglašenju nezavisnosti 2008:

„Ovo je podsećanje većinskim muslimanskim vladama sveta da je ovo još jedan primer (tj. „još jedan primer“ posle BiH) kako Sjedinjene Države igraju vodeću ulogu u stvaranju jedne dominantno muslimanske države u samom srcu Evrope. Ovo bi trebalo da uzmu u obzir svi odgovorni lideri islamskih vlada, poput indonežanske, kao i džihadisti svih boja i nijansi. Principi Sjedinjenih Država su univerzalni, a u ovom slučaju Sjedinjene Države se čvrsto zalažu za stvaranje jedne nadmoćno muslimanske države u samom srcu Evrope“.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili opstajanje u doba korone

Da ne bi zaostajao, tadašnji kolega g. Lantosa u američkom Senatu, doskorašnji potpredsednik SAD Džozef Bajden, izneo je slična gledišta u londonskom Fajnenšal tajmsu, 3. januara 2007:

„… Vešta diplomatija u cilju obezbeđivanja kosovske nezavisnosti bi mogla da donese pobedu za muslimansku demokratiju… jedan nasušno potreban primer uspešnog američko-muslimanskog partnerstva…“

Drugim rečima, američka podrška islamskim zajednicama na Balkanu nije prvenstveno vođena balkanskim realnostima, već širim, globalnim konceptom vezanim za imidž koje Sjedinjene Države žele da sagrade u islamskom svetu. Vodeći regrutni centri za ISIS i legla ISIS-ovih aktivnosti se nalaze upravo na teritorijama američkih „muslimanskih demokratskih“ miljenika, Kosova i Bosne (tj. razume se, Federacije BiH, ne Republike Srpske).

Treće i konačno, postoji šansa da se sve ovo promeni zbog prenosa vlasti na samom izvoru problema, u Vašingtonu. Presednik Donald Tramp je smelo objavio svoju želju da popravi odnose sa Rusijom, i da se udruži sa Moskvom u borbi protiv islamskog terorizma, počevši od Sirije. Ovo bi predstavljalo direktno odbacivanje politike Obame, Džordža Buša Mlađeg i patološkog tipa Bila Klintona. Tramp je izrazio spremnost da sarađuje sa snagama širom sveta koje bi nam se u tom cilju pridružile. Posmatrajući stvari kroz tu prizmu, Milorad Dodik je prirodan saveznik, kao što je i ruski predsednik Vladimir Putin.

Što nas sve vraća razlozima za ovu odluku o sankcijama protiv Dodika, koja je doneta u poslednjem trenutku. Kao što je Dodik primetio:

„Ovo nisu sankcije SAD, ovo su sankcije onih koji odlaze jer su poraženi na izborima… Nisam iznenađen ovim potezom jer sam za posljednjih 10 godina čuo toliko prijetnji od ove garniture da sam znao da će ih realizovati na odlasku… Njihova politika je doživjela slom na izborima u SAD-u, a ja sam još politički aktivan što je bio razlog njihovog sprečavanja mog odlaska u SAD. Nisu mogli podnijeti da me vide tamo. To je kukavičluk onih koji provode politiku sile… Odluku je saopštila administracija koja će za dva dana biti dio američke istorije… Ostaje da se vidi da li su odavde dobili sugestije za takvu odluku“.

Da Vas podsetimo:  Majk Pomepeo, plitka retorika

Drugim rečima, Obamini i Hilarini pozadinci – koji nažalost imaju mnogo pristalica u neokonzervativnom krilu Republikanske partije – su udarili svim raspoloživim sredstvima. A, kao principijelna i snažna figura (neki bi rekli „trampovska“), Dodik je predstavljao zgodnu metu.

Trampova administracija je još uveliko u toku formiranja, i dalo bi se pretpostaviti da nema nikakve šanse da će biti gora od svojih prethodnika. Međutim, treba biti oprezan. Kada je Buš Mlađi izabran 2000. godine, a pogotovo posle Al Kaidinih napada 2001. bilo ih je koji su sa sigurnošću predviđali da će SAD začas promeniti stranu na Balkanu, radi suprotstavljanja džihadističkoj opasnosti. Međutim, vođen neokonzervativcima koji su podržali Klintonovu agresiju, neupućeni Buš je zapravo intenzivirao njihov pro-islamski kurs širom sveta, i to najviše na Balkanu. Ubeđeni da je „umereni“ islam jedini protivotrov za „radikalni“ islam, oni su se još više upinjali da pokažu kako podržavaju muslimansku stvar na Balkanu, kao i sve teroriste koji su protiv Rusije ili njenih prijatelja.

Jasno je u kom pravcu Tramp želi da ide. Problem je u tome što on mora svoju administraciju da popuni profesionalcima sa prethodnim iskustvom. A to će uglavnom biti veterani administracije Buša Mlađeg, koji će nastojati da vrate Trampa na put tadašnjih neuspeha. Još uvek se ne zna da li će oni u tome uspeti, ili će Tramp uspeti da ih privoli sopstvenoj volji.

Džejms Džordž Džatras

www.fsksrb.ru

Džejms Džordž Džatras je bivši američki diplomata i spoljnopolitički savetnik republikanskog vođstva američkog Senata. Autor je važne studije, „Kako američki mediji služe kao prenosnici za namerno izazvane ratove“. Twitter: @JimJatras

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime