Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, a pokazala se kao veoma korektan i odan partner Republike Srpske. Sa druge strane, RS ima unutrašnji kapacitet da koristeći međunarodno pravo brani svoje pravo.
Ali ono što se zapadnjacima ne sviđa jeste što narod u RS i Srbiji živi kao jedinstven etnički prostor, maltene kao jedinstvena država, kaže u intervjuu za Sputnjik predsedik Srpske Milorad Dodik.
— Nećete naći nikoga u RS koji se neće složiti sa tezom da je neminovno da jednog dana RS i Srbija na neki način budu isto u državno–pravnom i političkom smislu. Mnogi misle na taj način. A opet, istorija i politike zadnjih 20 godina su učinili to da nije tako. Mi smo dokaz da je prema Srbima u bivšoj Jugoslaviji načinjena najveća nepravda, od Slovenije, pa do Kosova. Jedino što su Srbi u Bosni imali kapacitet da konstituišu i artikulišu svoj nacionalni interes. I sve vreme nakon toga on je osporavan, ne samo od Bošnjaka, nego i od onih koji su dolazili i predstavljali nam se kao prijatelji.
Kako komentarišete razne ultimatume sa kojima smo suočeni, evo vidimo nove uslove za Srbiju na evropskom putu?
— To je tipično ponašanje arogancije zasnovane na moći. Oni nemaju vremena za nas, oni žele ovde podaništvo koje mora biti mereno uvek novim podaništvom. Ako toga nestane u jednom trenutku vi se vraćate kao da nikad niste krenuli. Činjenica je da i u Srbiji, i u RS postoji vezanost za pravoslavlje, za Rusiju, što Zapad posmatra ponekad sa strahom, ponekad sa arogancijom, smatrajući da Srbi zaslužuju jedino da permanentno budu kažnjavani i da je to prava mera prema njima to.
Zašto se, po Vašem mišljenju, Srbiji ispostavljaju stalno novi zahtevi kad je reč o Kosovu?
— EU nije više ono što je bila nekad. Ona pokušava da održi svoju veličinu prema nama, a ne može da reši nijedan svoj unutrašnji problem. Ni grčku krizu koju odloži, ni krizu evra koju rešava štampanjem novca, što može da proizvede ogromnu inflaciju, niti može da reši migrantsku krizu. Ali kada treba biti arogantan prema nama, to nije problem, tu postoji saglasnost.
Da li je to zbog toga što nismo hteli da uvedemo sankcije Rusiji?
— I to negde uvek stoji. Ni RS nije dozvolila da BiH uvede sankcije Rusiji. A sad smo svedoci da mnoga preduzeća iz Evrope pokušavaju preko BiH da izvoze u Rusiju. To govori o tome koliko je to bila ispravna odluka Evrope. Ali svetom ne upravlja racio, upravlja jedna arogancija koja dovodi male u poziciju da, kad veliki kaže — hoćemo sankcije prema Rusiji, ako mali kaže „ne“ to se ne prašta, bez obzira što se ne kaže ništa. A to sigurno nisu zaboravili ni Srbiji, ni RS. Zato se moglo desiti, recimo, da se u BiH intervencijama pre svega stranaca, uništi namenska industriju u RS, a u Federaciji ostane fabrika oružja.
RS je i brana da Bosna ne uđe u NATO.
— Mi smo rekli da tu odluku mora da donese narod na referendumu, a sve ankete govore da ogromna većina naroda to ne želi i da je veoma sveže sećanje na bombardovanje, osiromašeni uranijum i mnogo drugog što su nam tako demokratski zdušno podarili.
Da li ostajte pri referendumu o sudu i tužilaštvu BiH?
— Naravno, ne bavimo se mi avanturama. Mi smatramo da je to legitimno i legalno, zakonom dozvoljeno, ustav RS to dozvoljava, ustav BiH ne zabranjuje. Ali postoje neki koji su naučili da vladaju Evropom i svetom izvan svojih zemalja arogancijom i silom i pokušavaju da pripišu tom referendumu svojstva koja on nema. Oni žele da ponize ne samo političku elitu, nego da ponize čitav narod i RS i prete da će uvesti određene sankcije. Naravno, da to nije nešto što može da prođe pogotovu kod nas i u tom pogledu referendum će biti održan.
Približava se 20. godišnjica Dejtona. Da li očekujete udare slične britanskoj rezoluciji o Srebrenici?
— Mislim da je jasno da po istom sistemu pokušaj neće proći u SB UN. Mi smo zato zahvalni onima koji se bore za međunarodno pravo. Da je ta rezolucija prošla to bi bio nonsens, naravno loš za Srbe, jer imate situaciju da su se kroz istoriju dešavali mnogi pogromi, genocidi, da niko nije za to karakterisan aktom međunarodne organizacije kakve su UN, samo je Srbi trebalo to da budu. Ali to govori o tome kako ih treba tretirati kad dođu nama ovde i predlažu nam neke svoje dobre namere.
Mi smo uvereni da postoje loše namere Zapada prema onome što jeste pozicija srpskog naroda u BiH i pogotovu njegovoj organizacionoj tvorevini, koja se zove RS, i mislimo da je potpuno pogrešno očekivati da ćete takve ljude i političke elite, neumoljive kroz istoriju, umoliti tapšanjem po ramenima i servilnošću. Ono što mi promovišemo jeste istrajna politička borba za svoja prava, u skladu sa Ustavom i zakonom, i neprihvatanje nikakvih nametnutih rešenja kao trajnih, bez obzira koliko su u određenom trenutku bila rezultat sile i nasilja.
Ne očekujete reviziju Dejtona?
— Revizija je već učinjena od strane visokih predstavnika, a ono što sad vidimo je legalizacija kršenja Dejtona. Dejton ima propisan mehanizam za eventualnu reviziju, a to je da se strane dogovore kako će dalje. A strane su opet definisane upravo Dejtonskim sporazumom, i to su RS i Federacija. Međutim, mnogima to ne odgovara. Oni bi uključili najradije nevladin sektor koji bi o tome odlučivao, ali Ustav i Dejton su neprikosnoveni.
Kad premijer Vučić više puta kaže da je zabrinut za BiH, kako vi to shvatate?
— Shvatam na način da je svestan velikog intervencionizma međunarodne zajednice. Vučić veoma dobro poznaje i istoriju, i kretanje, i trenutak, i verujem da ima u vidu da je dogovor unutar BiH težak, sad gotovo nemoguć, jer Bošnjacima međunarodna zajednica određuje i pomaže u ostvarivanju ciljeva. A ako uđu sa nama u dijalog moraju da naprave kompromis. Problem je što sa tim kompromisom imaju manje nego što imaju sa intervencionizmom međunarodne zajednice. I zato sa Bošnjacima ne možete ništa da dogovorite.
Tanja Trikić
rs.sputniknews.com
