Mladi Srbi na Kosovu su naviknuti na zatvorenost i izolovanost od ostatka sveta. Međutim, uprkos takvoj situaciji mladi reper iz Osojana Danilo Đurić kaže da ga tu zadržava inat i da bi se osećao poraženo kada bi otišao. „Naučite da se u tim laboratorijskim uslovima prilagodite“, kaže sa druge strane mlada političarka Milena Zdravković. Ivan Nikolić iz NVO „Komunikacija za razvoj društva“ kaže da su se Srbi potpuo prilagodili nenormalnoj situaciji.
Na Kosovu je u porastu odlazak mladih. Istraživanje koje su sproveli NVO Aktiv i RTV Kim, pokazuje da bi 55.3% ispitanih napustilo Kosovo u narednih nekoliko godina. Među ispitanicima je bilo najviše fakultetski obrazovanih mladih ljudi.
Danilo Đurić Londan, sve popularniji reper iz Osojana u Metohiji, kazao je u emisiji „Dogovor!?“ da odlaze mladi i iz njegovog kraja koji nisu bili deo pomenutog istraživanja.
„U mom mestu je u zadnjih godinu dana otišlo oko tridesetak mladih, moje godište ili par godina mlađih ili starijih, ali čini mi se da to nije trend samo ovde već širom celog Balkana. Drugari Hrvati, Bosanci i Crnogorci takođe odlaze u Nemačku ili te zemlje zapadne Evrope, tako da je to na čitavom Balkanu. A zašto mladi odlaze? Pa svi smo svedoci, naročito ovde, da smo zatvoreni a da bi ostvario neki normalan život moraš da putuješ, a to jednostavno nećeš uspeti u Osojanu“, kaže Londan.
Ovaj mladi muzičar kaže da njega u Osojanu zadržava inat i borba, jer:
„Ako odem automatski sam poražen a ne želim da budem poražen. Mislim da sam dovoljno sposoban da mogu da živim u Osojanu barem koliko toliko da imam iste uslove kao što ih imaju ljudi na strani. Nekako bi mi definitivno bio poraz kada bih otišao“.
Odlaskom mladih iz srpskih sredina južno od Ibra bavili su se i u CSD-u kaže Nikolić, dodajući da njihovi rezultati govore da je 70 % onih koji bi otišli sa Kosova.
„Od tih 70 i nešto procenata, više od 60% već ima obezbeđene uslove i potpuno dizajniranu izlaznu strategiju“, kaže Nikolić.
Milena Zdravković, odbornica SLS-a u SO Gračanica i zamenica ministra za zaštitu životne sredine, kaže da je njena generacija pod nekom vrstom anestezije i da je tokom čitavog odrastanja mladima bilo nešto uskraćeno, te da je zbog takvog načina života tokom boravka u velikim gradovima „ponekad hvata panika“. To je, kaže, možda i razlog što odavde nije otišla.
„Naučite da u tim nekim laboratorijskim uslovima, kakvi god bili ovde, funkcionišete i onda se vi prilagodite. Nije se desilo da iko ko je otišao da se ne snađe u gradu, na dobre promene se čovek brzo navikne. Ali primarno je kako se ja osećam, a ja se ovde osećam bolje nego bilo gde. Prija meni grad naravno, kao i svakoj mladoj osobi, ali moj primat je moja porodica i moje okruženje i želim da utičem na to da poboljšam ovde život sebi“, kaže Milena.
Čekajući da im bude bolje poslednjih dvadeset godina, Srbi su se prilagodili i prihvatili stanje onakvo kakvo jeste a ono nije dobro, kaže Ivan Nikolić. „Sve što je bolje nama bude neprirodno“, ističe aktivista CSD-a.
„To je jedna tužna činjenica da smo se mi prilagodili na nešto što nije baš normalno i da smo se prilagodili na neke stvari koje naši drugari iz zemalja u regionu, koje nisu tako direktno bile zahvaćene sukobima, neće moći da razumeju“.
Nikolić kaže da iako često provodi vreme u Prištini i ima prijatelje Albance da i dalje dok šeta gradom govori tiše. Kaže da nedavno nije pozvao imenom svoju koleginicu koju je video u centru grada zbog tog ubeđenja da na srpskom treba da govori tiho.
„Ja sam dvadeset godina navikao da možda nije baš najpametnije da budem glasan. Tog dana mi se sigurno ništa ne bi desilo da sam je pozvao njenim imenom, ali sama činjenica da sam ja sebe naterao da tako razmišljam kad god sam tamo, pokazuje koliko zapravo situacija nije dobra“.
U Opštini Istok Srbi ne mogu uvek da dobiju informaciju ili dokument na srpskom jeziku, kaže Danilo.
„Često se dešava da kad si u opštini prvo neće da govore srpski pa ako ti budeš dovoljno uporan oni odjednom progovore srpski, ne znam kako, a za dokumenta moraš da šalješ zahtev da ti oni izdaju na srpskom jeziku. Svi znamo da je srpski jezik po Ustavu Kosova ravnoparavan jezik.“
Ivan Nikolić iz „Komunikacije za razvoj društva“ je uz podršku RTV Kim organizovao debatu sa mladima na kojoj je razgovarano o njihovoj perspektivi, kvalitetu obrazovanja, uslovima života ovde kao i njihovim planovima za budućnost. Nakon razgovora sa tridesetak srednjoškolaca, Nikolić kaže da je razočaran njihovim stavovima.
„Generalno, taj neki stav i ta neka apatija i stalno osuđivanje drugih zbog njihovog nezadovoljstva je nešto što me je, mogu da kažem, prilično zbunilo. Neostaje malo tog panka među njima, nedostaje malo volje za nečim drugim, za slobodom, za borbom“, kaže Ivan Nikolić.
I Petar Đorđević iz NVO „Mlada, aktivna Gračanica“ smatra da mladi treba da se bore za bolje uslove života na Kosovu.
„Moraju da rade na sebi puno. Nikada nije dovoljno formalno obrazovanje koje stiču u školi, fakultetu. Moraju da rade još na sebi i da traže svoje prilike možda i na nekim drugim mestima. Naravno da nije moguće da svi rade u javnim institucijama tu na lokalnom nivou, ali postoje mogućnosti i u Prištini. Neka volontiraju, neka uče, ali bitno je da se usavršavaju“, kazao je u kratkom razgovoru za „Dogovor!?“ Petar Đorđević.
Generacija 90-ih je naučena da se ništa ne pita i da joj je sve nametnuto. „Sedi, ćuti, nemoj da pričaš glasno, nemoj ovo, nemoj ono“ i onda vi naučite da živite tako i to onda postane deo vas. Mi smo na neki način mutirali, mutirali od nečeg što je normalno i onda mladi nemaju nikakav otpor“, ističe Zdravković.
Sagovornici Dogovora složili su se da su mladi danas prilagodljivi i u politici pa često zbog ličnih interesa ćute i ne reaguju na društveno političke događaje. Oni kažu da nažalost nema društvenog aktivizma te da se ne mogu ni očekivati promene.
