Grčka strana neće prihvatiti nijedan predlog novog imena za Makedoniju, koje sadrži tu imenicu ili pridev „makedonski“. Termin „Ilindanska Makedonija“ naizgled je prihvatljiv makedonskim građanima, ali iza njega se krije plan Sofije za bugarizaciju Makedonaca.
Ilindanski ustanak iz 1903. najveći je i najvažniji događaj koji je definisao nacionalni identitet Makedonaca. Danas, 115 godina od tog događaja, u pregovorima Makedonije i Grčke o imenu nekadašnje najjužnije jugoslovenske republike, kao jedno od rešenja pojavilo se i ime „Republika Ilindaanska Makedonija“.
Međutim, istoričar Čedomir Antić kaže da grčka strana neće prihvatiti nijedno rešenje koje sadrži imenicu „Makedonija“ ili pridev „makedonski“.
„Mislim da je to ponižavanje naroda u Makedoniji. Svako ima pravo da se zove kako želi i to što EU ne dâ da dobiju to ime, govori koliko je to loša organizacija, koliko je kulturofobična, imperijalna u suštini. Sa jedne strane, makedonski nacionalizam je jedan neispunjen i nezdravi nacionalizam, formiran od strane komunista. Na drugoj strani imamo Grke, sa takođe ekstremnim nacionalizmom, koji u moderno vreme nema uporišta na koji se pozivaju. Oni se pozivaju na narod sa kojim nemaju više nikakve veze, toliko je davno živeo. I sada je čitava EU talac toga, šikaniraju te ljude i pomažu najmračnije političare među njima. Zašto?“, pita se Antić.
Prema njegovom mišljenju, za rešenje makedonsko-grčkog spora postoje dve mogućnosti. Prva je da Grčka potpuno ekonomski propadne, pa da dozvoli da se Makedonija zove tako kako se zove, a druga je da Makedonci prihvate neko sasvim novo ime.
Novi predlog imena za Makedoniju u skladu je sa takozvanom „Sofijskom platformom“, odnosno sa probugarskom politikom sadašnjeg makedonskog premijera Zorana Zaeva, smatra analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Stevan Gajić. Godišnjica Ilindanskog ustanka slavi se i u Makedoniji i u Bugarskoj kao nacionalni praznik, a sam ustanak bio je deo probugarskih ustanaka na Balkanu, ocenjuje on.
„Ono što se dešava je da je to ime koje bi odgovaralo Bugarskoj jer bi to bio korak bliže ka onome šta oni žele, a to je usisavanje Makedonije, barem slovenskog dela, u bugarsku naciju, dakle rebugarizacija. Pritom, to se ne kosi sa interesima NATO-a, koji takođe želi da po svaku cenu usisa Makedoniju, a da li će se posle desiti federalizacija, to je već drugo pitanje. Ovo vidim kao nastavak agresivne bugarske politike bugarizacije slovenskog stanovništva u Makedoniji“, kaže Gajić.
Ime „Ilindanska Makedonija“ može se lako prodati građanima Makedonije, dodaje Gajić, a Zoran Zaev uz pomoć toga lako može da ispadne „veliki Makedonac“.
Suština je, međutim, da se radi o bugarizaciji i istovremenoj natoizaciji Makedonije.
Ovakav predlog imena nije prihvatljiv za Grčku, a najveći problem za grčkog premijera Aleksisa Ciprasa je crkva, koja je bila organizator protesta u Atini i Solunu, iako grčki premijer, kaže Gajić, ide u korak sa planovima NATO-a za severnog suseda.
Nikola Joksimović
rs.sputniknews.com
