Razmislimo o tome…

Dokle će srpska vlast lagati građane Srbije?

1
711

KBS

Danas je zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Kosova Hašim Tači konstatovao da je Srbija de fakto priznala Kosovo. On je doslovno rekao:

„Kosovo je de fakto sada priznato od Srbije. To se de fakto događa na svim nivoima. Institucije Kosova kontrolišu celu državu i mi de jure nemamo prisustvo Srbije na Kosovu. Srbi sa severa su deo vlade i parlamenta. Pored toga, Kosovo je priznato od 108 država sveta, integrisano je u regionalne i međunarodne organizacije i svaki dan koji prolazi jača nezavisnost Kosova.“

Naravno, onima koji iole prate politička kretanja u i oko Srbije, ovakva činjenica nije nepoznata. Vlast Srbije, koju danas apsolutno u svojim rukama drži srpski predsednik vlade, ne pokazuje nikakve znake da će se probuditi iz smrtonosne letargije. Veliki Vođa bunovno saopštava narodu, da ona srpska glava, „udobno“ smeštena na evro panj, nikako ne može odleteti, pre nego što na nju dželat spusti sečivo svoje oštro-krvave sekire. I naravno, takvo Vođino poimanje stvarnosti, ma koliko zvučalo užasno, jeste tačno u svojoj suštini. To jeste, čovek nije mrtav sve dok je živ, zar ne?

Takvoj skuvanoj čorbi Tači dodaje zapršku:

„Briselski sporazum se ostvaruje, iako Srbija ima dilema. Međutim dan uzajamnog priznanja će uskoro doći. To će se dogoditi tokom procesa približavanja sa EU. Srpski lideri su svesni nezavisnosti Kosova“.

ivica-dacic--ketrin-eston--hasim-taci--beta_fReklo bi se da Srbija ulazi u period kulminacije po pitanju Briselskog sporazuma. I onima koji su nekada verovali da je Vučić spavao na podu u predsoblju ispred spavaće sobe Eštonove – da bi za Srbiju uspeo da izvuče nešto više od „prazno-belog papira“ – sada postaje jasno da je za svu svoju diplomatsku sposobnost pregovaranja i ponižavanja dobio upravo ono za šta je tvrdio da nije dobio. Dakle, umesto jednog NIŠTA dobio je drugo, još veće NIŠTA. Mastilo koje se Vučiću usled briselskog nespavanja prividelo, sada je evaporiralo. Ostala je samo prazna belina i ništavilo njegovog vlastitog i svesrpskog poraza.

Da Vas podsetimo:  Zarobljenik dijaloga

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u jednom trenu svoje nekontrolisane strepnje, a verovatno i straha za vlastitu sudbinu, ljudski se izleteo i srpskoj javnosti je neoprezno „odao“ najstrože čuvanu „tajnu“: Od Srbije će se tražiti da prizna Kosovo, ako ona želi da nastavi pregovore za ulazak u EU. I eto, Srbija ne priznaje da je priznala ono što je priznala odavno, još onog trena kada je stavila potpis na Briselski sporazum. Od tog dana šiptarsko-natovsko Kosovo velikim koracima ide ka članstvu UN-a. Uskoro će Brisel odlučivati i o formiranju tzv. kosovske vojske. Da li je još neko u dilemi kakva će biti odluka evroatlantske alijanse po tom pitanju? Na jednoj strani jačaju šiptarske oružane snage, a na drugoj, srpska vojska se razoružava i svodi na nekakvo vatrogasno društvo, koje će delovati u „vanrednim situacijama“ (požari, poplave, zemljotresi i slično).

tomislav-nikolic-sns-1328585176-81470Šta se sve valja iza brda, teško je precizno predvideti, a postaje sve jasnije da se stvar neće okončati srpskim priznanjem paradržave koja je kao malignitet izrasla na telu Srbije. Takav kancer postaje neizlečiva rana, a metastaze se već pojavljuju na više drugih strana. Kada se jednom jedna država počne rušiti (osipati) u bilo kojem svom delu, njena budućnost postaje neizvesna. Ako se temelji dobro potkopaju, zgrada će pasti, ma koliko izgledala „zdravo“ i čvrsto. Kosmet je ključni temelj srpske države, bez obzira šta o tom delu srpske teritorije neko mislio. Vađenjem tog „kamena“ Srbija će se ozbiljno zaljuljati i na kraju će se srušiti.

Srpski narod se drži u zabludi da „ratova više neće biti“. Možda, kada bi se Srbi o tome pitali, rata zaista nikada ne bi bilo. Ali, od Srba niko neće tražiti dozvolu za započinjanje rata. Na jugu raste narod koji je neprijateljski nastrojen prema Srbima. A kada god je neki narod u demografskoj ekspanziji, on traži da zauzme što veći prostor. Šiptari svoje aspiracije prema tuđim teritorijama uopšte ne kriju. Dovoljno je da NATO savez pronađe svoj interes u potpaljivanju novog ratnog požara na ovom delu Balkana – i rat će buknuti. Srbija bi se tako našla u veoma nepovoljnoj situaciji, jer ne samo da je izložena užasnoj depopulaciji, nego je i okružena velikim brojem neprijatelja. Kraj takvog ratnog sukoba (ukoliko Srbiji niko ne bi pritekao u pomoć) danas je lako predvideti: susedi bi razgrabili ostatke Srbije i svako bi uzeo ono što odnekud smatra da mu pripada. U najgoroj varijanti, Srbiji na kraju ništa ne bi ostalo – ni onaj „čuveni“ Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak) – pa čak ni samo ime Srbija.

Da Vas podsetimo:  Rubikon

Razmislimo o tome.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime