Doktor za falsifikate: Zoran Gojković zloupotrebio pečat svog kolege

0
692
Foto: printscreen

Kako je pokrajinski sekretar za zdravstvo sačinio lažni lekarski izveštaj falsifikujući potpis drugog lekara i zbog čega mu je progledano kroz prste za to krivično delo

Dr Zoran Gojković, specijalista ortopedije u Kliničkom centru Vojvodine, a danas prvi čovek pokrajinskog zdravstva, sačinio je u decembru 2011. godine lekarski izveštaj o pregledu koji nije obavio, utvrdivši pritom povrede koje nikada nisu zadobijene i to kod osobe koja nije ni bila u njegovoj ordinaciji. Na kraju je takav lažni izveštaj overio pečatom svog kolege specijaliste ortopedije bez njegovog znanja, falsifikujući čak i njegov potpis, otkriva BIRN.

Lažni lekarski izveštaj dr Gojković je predao svom prijatelju, novosadskom advokatu Nemanji Aleksiću, koji je taj falsifikovani nalaz upotrebio u jednom parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, čime je direktno uticao na ishod tog postupka, pokazuju dokumenta do kojih je došao BIRN.

To je utvrdila novosadska policija koja je 14. maja 2013. podnela krivičnu prijavu protiv Gojkovića, Aleksića i još dvoje advokata. Tri meseca kasnije Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je slučaj rešilo primenom instituta oportuniteta, što predstavlja neku vrstu oproštaja krivičnog dela, jer predviđa odbacivanje krivične prijave uz obavezu da osumnjičeni uplati određenu sumu novca, obično u humanitarne svrhe.

Gojković je tokom ispitivanja menjao iskaz – od toga da je stvarno pregledao pacijentkinju, a potom zamolio kolegu da overi i potpiše njegov nalaz, do toga da pacijenkinju nije video, već je u telefonskom razgovoru utvrdio o kakvim se navodnim povredama radi, na osnovu čega je napisao izveštaj koji je overio faksimilom drugog lekara, jer u tom trenutku nije imao svoj pečat kod sebe.

Dr Zoran Gojković je široj javnosti postao poznat tokom pandemije virusa korona kada je na konferenciji za novinare zapretio da će podneti krivičnu prijavu protiv stomatologa koji je u tom trenutku bio priključen na respirator, „jer je svesno radio dok je bio zaražen koronom“. Stomatolog je kasnije preminuo, a njegova supruga je demantovala da je radio dok je bio bolestan.

Sve ovo, kao i detalji iz krivične prijave o falsifikovanju lekarskog nalaza do kog je došao BIRN, bacaju novo svetlo na ličnost Zorana Gojkovića.

Gojković je u dva navrata odbio da razgovara sa novinarima BIRN-a na ovu temu. Advokat Nemanja Aleksić, koga brojni sagovornici BIRN-a iz Novog Sada, koji su hteli da ostanu anonimni, opisuju kao moćnog advokata, kojem niko ne želi da se zameri, kazao je za BIRN da je to sve zapravo bila budalaština „žutih“, Bojana Pajtića, „njegovih žena“ i ambicioznog policajca, a sve kako bi Gojkovića „uklonili kao budućeg visokog funkcionera, jer su znali da gube izbore“.

U jednom trenutku Aleksić je i pripretio BIRN-u.

„Pošto očigledno Bata Gašić (direktor BIA, prim.aut) neće da se bavi vama jer ne sme, od vaših svinjarija koje pišete, ja ću da se bavim. Slobodno to napišite.“

Celokupni razgovor Nemanje Aleksića i novinarke BIRN-a možete poslušati na videu ispod, a transkript razgovora na ovom linku.

A sve je počelo bezazleno….

Sve je krenulo 5. decembra 2011. kada se na suđenju protiv jednog osiguravajućeg društva u Osnovnom sudu u Novom Sadu nije pojavio niko od advokata kancelarije Aleksić, koji su zastupali tužioca. Na osnovu toga, sudija je doneo rešenje o obustavi postupka.

U nameri da anulira tu odluku, advokat Nemanja Aleksić je zamolio svog prijatelja dr Zorana Gojkovića da mu izda lažno lekarsko uverenje kojim bi opravdao izostanak advokata. Aleksić je lažni lekarski izveštaj predao Osnovnom sudu 9. decembra 2011. i na osnovu njega sud je promenio prethodnu odluku i postupak vratio u pređašnje stanje.

U izveštaju koji je sačinio dr Gojković navedeno je da je advokatica Marina Džepina odlazeći 5. decembra na sporno ročište, pala na stepeništu i povredila desni skočni zglob. U Gojkovićevom izveštaju navedeno je i da je advokatici urađen rendgenski snimak i da je utvđena lakša povreda zgloba. Prepisano joj je i nanošenje gela na povređeno mesto, kao i lekovi protiv bolova. Sud je poverao u ovaj izveštaj i promenio svoju odluku o obustavi postupka.

U krivičnoj prijavi koju je 14. maja 2013. podnela novosadska policija navodi se da je utvrđeno da je Gojković „tako napravljenu lažnu ispravu – Izveštaj lekara specijaliste, overio pečatom i potpisom drugog lekara specijaliste bez njegovog znanja, iskoristivši doktorovo odsustvo. Na taj način, Gojković je prikrio činjenicu da je on sačinio falsifikovani izveštaj, prikazujući da je to učinio“ drugi lekar.

Osnovno tužilaštvo je u dokumentu koji je dostavilo BIRN-u, obrisalo ime tog lekara u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Gojković je prilikom saslušanja u policiji tvrdio da je na molbu Aleksića pregledao Džepinu, ali pošto svoj pečat „nije imao pri ruci“, zamolio je kolegu da on overi i potpiše njegov nalaz, što je ovaj navodno i učinio.

U obrazloženju krivične prijave, međutim, piše da je utvrđeno da lekar čiji je pečat zloupotrebljen, ima tridesetpetogodišnju karijeru tokom koje nikada „nije potpisivao tuđe nalaze ili izveštaje, niti je ikome davao pečat koji glasi na njegovo ime“.

„Dešavalo se da neko od kolega lekara, uvažavajući njegovo iskustvo i stručnost, u želji da proveri ispravnost postavljene dijagnoze i propisane terapije, zatraži mišljenje“ ovog lekara i da bi tek „nakon uvida u izveštaj koji je sačinio drugi kolega, pored njegovog pečata, stavio i svoj pečat i potpis“, navodi se u prijavi.

Policija je na osnovu grafoloških veštačenja, proverama knjiga protokola Kliničkog centra Vojvodine i saslušanjima osumnjičenih, „nedvosmisleno utvrdila“ i da Džepina nije pala prilikom silaska niz stepenice, da nije izvrnula desni zglob na nozi, da se nije javila na pregled u Klinički centar, niti je išla na rendgen radi snimanja povrede.

Da Vas podsetimo:  Mina iz Krušika pronađena tokom oslobađanja Tripolija

To je tokom drugog saslušanja u policiji potvrdila i sama Džepina, čija je prethodna verzija iskaza podržavala onu koju su dali Gojković i Aleksić.

„Tom prilikom osumnjičena je izjavila da je prvobitnu izjavu dala pod velikim psihičkim pritiskom, iz razloga što su od nje to tražili advokat Aleksić u čijoj je kancelariji zaposlena“ i još jedan kolega iz kancelarije, uveravajući je da je to u interesu svih njih.

„Kako nije želela da se zameri svom poslodavcu koji je jedan izuzetno uticajan čovek u Novom Sadu, sve je to kod Džepine izazvalo stanje zbunjenosti i straha, te je iz tih razloga potvrdila njihovu priču“, navodi se u obrazloženju krivične prijave.

Džepina je porekla i da je ona sudu predala podnesak sa lažnim lekarskim izveštajem kako bi bila anulirana odluka Osnovnog suda u parničnom postupku protiv osiguravajućeg društva.

Ona je navela da „taj predmet nije vodila niti je tog dana trebalo da zastupa stranke u postupku“, da je „sporni podnesak koji je dostavljen Osnovnom sudu prvi put videla 1. aprila 2013. godine kada joj je pokazan od strane policijskih službenika, da pečat na njemu jeste njen, ali da potpis nije“, kao i da je za lekarski izveštaj na njeno ime „saznala tek kada je po naredbi istražnog sudije izvršen pretres kancelarija advokata Aleksića“.

Džepina više ne radi u kancelariji Nemanje Aleksića, a advokaturu je, prema podacima Advokatske komore Vojvodine, napustila četiri meseca nakon podnošenja pomenute krivične prijave. BIRN je probao da je kontaktira, ali bez uspeha.

Pregleda ipak nije bilo

Prvi iskaz Gojković je dao 26. marta u svojstvu građanina, kako bi policija prikupila potrebna obaveštenja o spornom događaju. Par dana kasnije, 1. aprila, Gojković daje drugi iskaz, ovoga puta u svojstvu osumnjičenog. U njemu priznaje da ipak nije pregledao Marinu Džepinu.

Gojković sada tvrdi da ga je krajem 2011. godine „neko pozvao“ iz advokatske kancelarije Aleksić, da se ne seća ko, da mu je rečeno da je jedan od advokata iz te kancelarije povredio zglob i da im treba lekarski izveštaj radi opravdanja. Kako povreda nije bila teže prirode, nije bilo potrebe da ta osoba dolazi na pregled, pa je on sačinio izveštaj u kome je naveo dijagnozu i prepisao terapiju koja je uobičajena za takve povrede. Gojković je rekao i da je izveštaj overio faksimilom drugog lekara jer u tom trenutku nije imao svoj pečat kod sebe. Gojković je na kraju rekao i da je „verovao svom prijatelju i da nije slutio da će izveštaj biti zloupotrebljen“.

U obrazloženju krivične prijave navode se i okolnosti pod kojima je Gojković dao svoj drugi iskaz u policiji. Naime, upoznajući Gojkovića sa njegovim pravima, policija ga je obavestila i da se njegov iskaz dat u policiji u prisustvu advokata, kojeg je Gojković već bio angažovao i sa njim obavio poverljivi razgovor, može upotrebiti kao dokaz na sudu.

Nakon toga, Gojković je zatražio da mu se omogući da obavi još jedan poverljivi razgovor sa svojim braniocem, posle čega je otpustio svog advokata i iskaz u svojstvu osumnjičenog policiji dao bez prisustva branioca.

Osim Aleksića, Gojkovića i Džepine, novosadska policija je krivičnom prijavom obuhvatila i advokata iz Aleksićeve kancelarije Slobodana Bojčića. Gojkovića, Aleksića i Džepinu krivična prijava teretila je za krivično delo falsifikovanje isprave, dok je protiv Bojčića prijava podneta zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Nemanja Aleksić i Slobodan Bojčić prilikom saslušanja u svojstvu osumnjičenih, ostali su pri iskazima da se Džepina povredila i da je bila na pregledu kod Gojkovića u Kliničkom centru Vojvodine.

Aleksić je ispričao da je Džepinu nakon povređivanja uputio na dr Gojkovića, da je sa Bojčićem odvezao koleginicu do klinike, ali da se tamo nije zadržavao. Rekao je i da je kasnije, nakon što su pokrenute provere verodostojnosti spornog lekarskog izveštaja, kontaktirao dr Gojkovića koji mu je objasnio da je Džepinu pregledao, da je predložio rendgensko snimanje, da je napisao nalaz, ali da je, pošto se spremao da uđe u operacionu salu, zamolio kolegu da na nalaz stavi svoj pečat.

U razgovoru za BIRN, advokat Aleksić ostaje pri navodima i kaže da je Gojković bio jedan od veštaka sa kojima su sarađivali i da je to bio razlog zbog kog su ga kontaktirali.

„Profesor doktor Zoran Gojković je stalni sudski veštak i pored mizerne plate koju je imao, kako se zove, tada u Kliničkom centru Vojvodine, čovek dvadeset godina radi kao stalni sudski veštak. Pošto je kod koleginice bila u pitanju ortopedska povreda zgloba, naravno da smo zvali veštaka, kako se zove, jednog od veštaka sa kojima sarađujemo. Pa je on pregledao… ustanovio uganuće zgloba, kako se zove, i to napisao“, kaže Aleksić navodeći da je Džepina pogrešila jer je „pod bolovima otišla i nije protikolisala izveštaj“.

„Samo to se desilo“, zaključio je Aleksić u razgovoru za BIRN.

Bojčićevi iskazi u policiji istovetni su Aleksićevoj verziji, uz dodatni detalj da je nakon pregleda kod dr Gojkovića, Bojčić otišao sa nalazom lekara u apoteku prekoputa bolnice da kupi prepisani gel i nešto protiv bolova.

Policija je, međutim, utvrdila da je i ovaj podatak neistinit. Operativnim proverama utvrđeno je da je u pomenutoj apoteci u kojoj je Bojčić navodno kupio gel, toga dana nije prodat nijedan Sinedol gel koji je prepisan Džepini. Toga dana na stanju u pomenutoj apoteci bila su dva komada tog gela, navodi se u krivičnoj prijavi.

Policija je, između ostalog, utvrdila i da poliklinički broj koji se nalazi u gornjem desnom uglu lekarskog izveštaja koji je sačinio Gojković, nije pravi broj Klinike za ortopediju, da nije validan, odnosno da je nepotpun i da nema uobičajenu oznaku za ove vrste pregleda.

Da Vas podsetimo:  Srbija među deset zemalja sa najvećim brojem smrti uzrokovanih zagađenjem

Proverama knjige protokola utvrđeno je da se Džepina toga dana nije javila na pregled zbog povrede skočnog zgloba desne noge, a iz razgovora sa zaposlenima na klinici utvrđeno je da nije moguće da neko od pacijenata dođe na pregled u Urgentni centar Vojvodine, a da pritom ne bude evidentiran u bazi podataka, niti da pude primljen na rendgensko snimanje, a da se to ne evidentira u bazu podataka i knjige protokola.

Uprkos brojnim navedenim dokazima, zamenica tužioca Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu Gordana Rainović, odlučila je da iskoristi mogućnost primene oportuniteta.

Tako je u rešenju od 8. avgusta 2013. naložila Zoranu Gojkoviću da u roku od mesec dana uplati 150.000 dinara na račun Centra „Živeti uspravno“ iz Novog Sada. Navodi se i da se osumnjičeni Gojković osam dana ranije u prostorijama Tužilaštva saglasio da se krivični postupak protiv njega odloži do ispunjenja naložene mere.

Tužiteljka je ovakvu odluku obrazložila sledećim rečima: „Nalazim da je u konkretnom slučaju ispunjenje navedene obaveze celishodnije od vođenja krivičnog postupka i kažnjavanja istog, imajući u vidu da isti nije osuđivan, te da ne prolazi kroz evidenciju Republičkog javnog tužilaštva kao lice prema kome je već primenjena ova mera“.

Ista obrazloženja navedena su i u rešenjima kojima je advokatu Aleksiću naloženo da u roku od mesec dana uplati 150.000 dinara na račun Humanitarnog fonda „Privrednik“, a advokatu Bojčiću da 70.000 dinara u istom roku uplati na račun istog fonda.

Protiv sve trojice tužiteljka je odbacila krivične prijave, nakon što su uplatili navedene iznose.

U razgovoru za BIRN Aleksić tvrdi da je ceo slučaj „šuplja priča“, a na pitanje zašto je uplatio novac u humanitarne svhe, kao što je odlučilo tužilaštvo, ako tvrdi da je nevin, Aleksić je za BIRN kazao da je to uradio „zbog ostalih“. On dodaje da je insistirao da se ide na sud „jer sam hteo za vreme ovih žutih smradova, kako se zove, da dokažem da je sve namešteno i da je sve korupcija Bojana Pajtića, njegove homoseksualne ekipe, njegove žene i korumpiranih policajaca“.

Aleksić navodi i da je tužilac „imao dovoljnu petlju da ne padne na to, pa je morao nekako da zatvori predmet.“

Nakon što je izmenila prvobitni iskaz u policiji, krivična prijava protiv Džepine je odbačena zbog nedostatka dokaza. U prvom iskazu policiji, Džepina je izjavila da jeste povredila nogu i da je bila kod Gojkovića na pregledu, dok je tokom drugog iskaza ispičala šta se zaista dogodilo i rekla da je prvobitnu izjavu dala pod velikim pritiskom svog poslodavca, advokata Nemanje Aleksića.

Iako je Džepina u iskazu policiji navela da je bila pod pritiskom svog šefa, advokata Nemanje Aleksića, on u razgovoru za BIRN to negira.

„Ta koleginica je maltretirana u SUP-u, držana dvanaest sati bez vode, bez hrane, bez prava na advokata“

Suočen sa dokazima da je Džepina zvanično tvrdila suprotno, Aleksić odgovara kontrapitanjem: „Ja sam vršio pritisak, kako se zove, i pretio? Jel vi imate dokaze za to? Osim policijskih, kako se zove, zapisnika koje je pisao, kako se zove, lični inspektor, kako se zove, porodice Pajtić.“


Moćni novosadski advokat

Sporni događaj koji je, na kraju, završio u novosadskoj policiji i tužilaštvu 2013. godine, inicirao je novosadski advokat Nemanja Aleksić, koji je vlasnik „jedne od najvećih advokatskih kancelarija u Srbiji sa preko 200 advokata, saradnika…“, kako piše na sajtu njegove kancelarije.

Brojni sagovornici BIRN-a iz Novog Sada opisuju ga kao moćnog advokata, kojem niko ne želi da se zameri.

U svom ponovljenom iskazu u policiji to je potvrdila i osumnjičena Marina Džepina, rekavši da „nije htela da se zameri svom poslodavcu koji je izuzetno uticajan u Novom Sadu“.

Još jedno mesto u krivičnoj prijavi slikovito govori o ličnosti advokata Aleksića.

Da li sam ja ovde osumnjičeni? Ako nisam, jedva čekam da me osumnjičite, pa da vam se 10 narednih godina odbija od plate“, reči su kojima se Aleksić obratio policajcima tokom saslušanja. On je policajce optužio da krše ustav, zakon i ljudska prava. „Zbog svega ovoga podneću prijavu protiv svih vas Višem javnom tužilaštvu i unutrašnjoj kontroli!“

Na pitanje policajaca na koga se tačno odnosi krivična prijava koju će podneti, Aleksić je rekao: „Protiv njih četvorice. Da li vi to sastavljate službenu belešku? Videćete vi šta će biti kad sve ovo izađe na videlo“, navode se u krivičnoj prijavi reči advokata Aleksića upućene policajcima koji su ga saslušavali.


Klinička i politička karijera dr Gojkovića

Do skoro gotovo nevidljiv u javnom životu, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković, od početka krize sa virusom korona postao je ključni čovek za borbu protiv epidemije u Vojvodini.

Pažnju javnosti počeo je da privlači skoro svakodnevnim oglašavanjem na konferencijama za medije kao član Kriznog štaba.

Ostao je zapamćen po konferenciji za novinare održanoj 24. marta ove godine kada je izneo neodmerenu optužbu na račun Stanislava Ostojića, preminulog zubara iz Novog Sada. Ostojića, koji se u tom trenutku nalazio na respiratorima zbog virusa korona, Gojković je optužio da je „svesno radio zaražen“ i da će protiv njega zbog toga podneti krivičnu prijavu.

Odmah nakon toga oglasila se supruga stomatologa Ostojića, koja je negirala ove tvrdnje i ispričala da je njen muž nedelju dana pre nego što je hospitalizovan, dva puta tražio pomoć lekara, više puta zvao call centar, u privatnoj ordinaciji uradio rendgen pluća i analize krvi (pošto to nije mogao u državnim zdravstvenim ustanovama), ali uprkos sumnjama na prisustvo virusa korona, nije testiran.

Da Vas podsetimo:  Ministar smenio direktorku, ona se vratila na posao i opet se KANDIDUJE

Testiran je tek 21. marta kada je u veoma teškom stanju, sa obostranom upalom pluća, prebačen na Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine, gde je odmah priključen na respirator. Ostojić je preminuo 18. aprila.

Gojković će takođe ostati upamćen i po tvrdnjama da su netačni navodi iz teksta novinarke portala Nova.rs Ane Lalić da Klinički centar Vojvodine nije imao zaštitnu opremu protiv virusa korona, zbog kojeg je novinarka uhapšena početkom aprila. Po navodima medija, on je naložio da se formira komisija koja će otkriti ko je iz Kliničkog centra odavao informacije Ani Lalić. Gojković je to demantovao.

Ko je Zoran Gojković i kako je tekla njegova profesionalna i politička karijera?

Gojković je rođen 1972. godine u Loznici. Osnovnu školu, srednju medicinsku i medicinski fakultet završio je u Novom Sadu 1996. godine.

Specijalizaciju iz ortopedske hirurgije i traumatologije započeo je na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine, a specijalistički ispit položio 2003. godine. U biografiji dostupnoj na sajtu pokrajinskog sekretarijata navodi se da je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti artroplastičnih procedura. Kako tačnu godinu i naziv teme doktorske disertacije nismo pronašli ni na jednom drugom zvaničnom sajtu, ovo pitanje postavili smo Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, ali odgovor nismo dobili.

Među pitanjima upućenim fakultetu, bila su i ona koje se odnose na krivičnu prijavu zbog falsifikovanja isprave. Kako je dr Gojković radni odnos na Medicinskom fakultetu zasnovao 2014. godine, nakon podizanja krivične prijave i postupka koji je okončan primenom oportuniteta 2013, pitali smo da li ova činjenica predstavlja zakonsku i moralnu prepreku za njegov izbor u zvanje profesora Medicinskog fakulteta, odnosno da li je dr Gojković ovaj postupak prijavio fakultetu prilikom izbora.

Na drugi deo pitanja odgovor nismo dobili, dok nam je u vezi sa zakonskim smetnjama, kao odgovor citiran član 72 Zakona o visokom obrazovanju koji precizira da „lice koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivično delo falsifikovanje isprava koje izdaje visokoškolska ustanovane ne može steći zvanje nastavnika, odnosno saradnika“, te da saglasno tome prepreku za sticanje zvanja nastavnika predstavlja postojanje pravosnažne presude, što formalno u ovom slučaju ne postoji.

Tako utvrđene činjenice oko izdavanja lažnog lekarskog nalaza i zloupotrebe pečata svoga kolege nisu ni na koji način bili smetnja da Gojković 2014. zasnuje radni odnos na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu izborom u zvanje docenta za naučnu oblast hirurgija – ortopedija sa traumatologijom.

U međuvremenu, 2016. Gojković započinje i svoju političku karijeru – u junu je imenovan za pokrajinskog sekretara za zdravstvo u pokrajinskoj vladi Igora Mirovića, visokog funkcionera SNS-a.

Nastavlja se i njegov napredak u struci. Oktobra 2018. jednoglasno je izabran u zvanje vanrednog profesora za naučnu oblast hirurgija sa anesteziologijom (ortopedija sa traumatologijom).

BIRN je o svemu želeo da razgovara sa Gojkovićem. Kada smo ga prvi put nazvali, u kratkom telefonskom razgovoru rekao je da na pitanja odgovara samo na konferencijama za novinare “kada se sve snima”.

U drugom telefonskom razgovoru pitali smo Gojkovića kom je kolegi 5. decembra 2011. uzeo pečat da bi overio lažni lekarski izveštaj koji je tada sačinio. Gojković je kratko odgovorio da nema vremena da odgovara na gluposti.

Kontaktirali smo i pokrajinskog premijera Mirovića, ali nam je on poručio da mu pitanja pošaljemo SMS-om, što smo i učinili. Odgovore nikada nismo dobili. Pitali smo, između ostalog, da li je 2016. kada je imenovao Gojkovića za sekretara za zdravstvo, bio obavešten o tome da je protiv njega 2013. bila podneta krivična prijava zbog falsifikovanja isprave i da li mu je Gojković to prijavio. Takođe, ukoliko to nije znao, da li bi takvo saznanje promenilo njegovu odluku, kao i da li bi sada zbog toga tražio njegovu ostavku.

U periodu pre izbora na političku funkciju, Gojković je uradio veliki broj veštačenja u sudskim sporovima koji su se odnosili na povrede u saobraćajnim udesima, povredama prilikom padova na javnim površinama i onim nastalim od ujeda pasa.

Veštačenja je radio i preko svoje Agencije za veštačenje za oblast ortopedije i traumatologije koju je osnovao u januaru 2013, pola godine pre nego što će protiv njega biti podneta krivična prijava zbog događaja iz 2011. opisanog na početku ovog teksta.

Zoran Gojković je u privrednom registru 2016, kada je postavljen na političku funkciju, upisao privremeni prekid u radu svoje agencije za veštačenje.


Sudska veštačenja

Tokom proteklih godina, prijavljivanje lažnih povreda od ujeda pasa, saobraćajnih udesa i padova na javnim površinama, kao i o ulozi veštaka i lekara u tim prevarama, bili su česta medijska tema.

Prema policijskim podacima, u periodu od 2010. do 2013. na prevare u osiguranju odnosilo se čak 3,8 odsto svih prevara.

Prevare u osiguranju često su rezultat lažiranja lekarskih izveštaja zbog čega domaće osiguravajuće kuće gube milione evra godišnje, navedeno je u stručnom radu Željka Nikača sa Kriminalističko-policijske akademije iz 2013. Upravo početkom te 2013. uhapšena je grupa koja je navodno učestvovala u prevarama u osiguranju nakon saobraćajnih nezgoda, kojoj je u decembru prošle godine izrečena prvostepena presuda pred Višim sudom u Novom Sadu. Među 11 okrivljenih su i dvojica specijalista ortopedije iz Novog Sada.

Kada su u pitanju ujedi pasa, najviše lažnih ujeda bilo je 2016. godine, kada je za gotovo šest odsto od ukupnog broja upućenih zahteva za naknadu štete, utvrđeno da su povrede nastale na neki drugi način. Prema podacima koje je BIRN dobio od Gradskog pravobranilaštva iz Novog Sada, taj broj opada poslednje tri godine.


Jelena Veljković, Natalija Jovanović
Izvor: javno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime