Za ovo malo mandata već je statirao u monodrami Aleksandra Vučića: „Kako sam nekim slučajnim prolaznicima uručio ključeve stana u Beogradu na vodi, zamolivši ih da barem jedno veče provedu u njemu i ostave neki veš da se suši na terasi kako bismo sutra mogli da napravimo novi specijal: „Iskrena ispovest gaća- nikad se nismo tako brzo i dobro osušile kao ovde! Da nije bilo predsednika koji je verovao u nas doveka bi bile samo gaće na nekoj retrogradnoj promaji koja želi da vrati Srbiju u prošlost!“
Dakle, nakon sjajne epizode nosača štipaljki za štrik, gradonačelnik je juče briljirao u prvoj glavnoj ulozi svečanog otvarača tri hranilice za vrapce koje su, istini za volju, bile nasušno potrebne Beogradu!
Baš kao i nacionalni stadion u koji će utucati više od 300 miliona evra, jarbol na Ušću kojem je cena valjda zbog poskupljenja štofa za zastavu porasla sa 360 na 406 miliona dinara, te objave konkursa za nabavku nove i opravku postojeće novogodišnje rasvete, koja je minule godine plaćena tri miliona evra!
No, sve to zaista treba Beogradu i Srbiji- izeš cirkus koji ne sija, šljašti, prska i preliva na sve strane, a naročito ako nema dovoljno sitih i poletnih vrabaca koji su, kako gradonačelnik kaza: „Jedan od autentičnih simbola grada“!
Sasvim tačno, i kao takve ih treba zaštititi od penzionera koji ruže grad a ujedno su i najveći prirodni neprijatelji ptica, jer opšte je poznato da kad oni isprazne svoje „hranilice“ i besno zalupe poklopce kontejnera odmah se ostrve na vrapce koji, realno, nisu ni za pod zub, ali bahatim penzionerima i socijalnim slučajevima to ne znali ništa- love ih i jednu jer su im oči gladne a duše prazne i bezmilosne!
Zbog toga najiskrenije pozdravljam odluku da se jednom za svagda obračuna sa izeličkom mafijom i stepen zaštite vrabaca podigne na viši nivo, barem na onaj do kojeg penzioneri ne mogu da dohvate niti ptice, niti hranu za ptice koju bi takođe u jarosti svojoj pojeli iako su, rekoh, siti najkvalitetnije hrane iz kontejnera, ali će to ipak učiniti tek da napakoste vrapcima, simbolu Beograda zbog kojeg one stotine hiljada turista iz Bugarske hrli ovamo.
Zbog vrabaca, novogodišnje rasvete na koju vrapci hrle ko Vulin na tenk, jarbol koji će se videti čak i iz najsiromašnijih opština Srbije, te nacionalnog stadiona na kojem će se reprezentacija ubuduće uigravati za poraze sa ekipama pomenutih turista iz svih krajeva sveta, jer nije važno pobediti- važno je učestvovati u davanju smisla besmislu!
Naravno, kad kažem besmisao ne mislim na to da po ceni stadiona, jarbola i novogodišnje rasvete (jeklu ne računa, ide gratis za 83.000 evra) može da se pruži šansa anđelima koji „skiveni“ iza sms brojeva čekaju na pomoć za lečenje, ali samim tim što su „skriveni“ iza brojeva država ne može da reaguje jer ne zna da li je reč o bingu, nekoj drugoj nagradnoj igri, ili tek pukoj lutriji na kojoj srećni dobitnik osvaja glavnu premiju- još samo koji dan života ako se ne skupi čitav iznos za zdravlje koje nema cenu…
I nema, zaista, zdravlje vrabaca nema cenu jer deca će se rađati, socijalni slučajevi i penzioneri će umirati, a šta ćemo s prestonicom i državom ako ne bude vrabaca?!
Šta će onda biti simbol grada?! Da neće ljudi možda?!
Lete li oni, osim s prozora kad shvate da u besmislu ipak nema nikakvog smila?
Cvrkuću li onako veselo ili su povazdan neveseli, bez osmeha, praznih pogleda, tromog koraka od nemila do nedraga, za razliku od vrapčića koji beskrajno simpatično skakuću ko da su na esktaziju od kojeg nam deca padaju ko snoplje, al taj problem će biti rešen kad zbrinemo vrapce, jer nisu ni deca simbol grada, ptice su ovde mnogo duže od njih i ne odlaze trbuhom za kruhom, barem neće više sad kad imaju hranilice!
Priznajem, zaista volim vrapce! Volim i decu, penzionere, one mučenike ispruženih dlanova…ali prioriteti moraju da postoje a jedan od njih je naučiti pomenute „da se ne jede sve što leti“, pa kad se raskrsti s tom praksom biće prilike da predsednik i gradonačelnik daju i ljudima vetra u „krila“!
Do tada nek se strpe- i pad je let, nek uvežbavaju pad kako bi za dve, najkasnije dve i po godine- do nikad, stasali za krila u bolje sutra…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
Dr Miggyy,greška,pacijenti su izgubili još jednu bitangu,KOJA SE SAMO DOBRO FOLIRALA,pošten čovek ne ide sa bagrom.Pošten i dobar lekar se ne druži sa DILERIMA DROGE,jer je rto u suprotnosti sa lekarskom etikom,BAGRA MOŽE BITI JEDINO BAGRA.
Koreni,SVE STE BOLJI I BOLJI.
Ustoličenje prof. dr Zorana Radojičića za gradonačelnika Beograda, Beograd je dobio nestručnog za posao gde je postavljen i lošeg gradonačelnika, a bolnica u Tiršovoj i pacijenti su izgubili dobrog lekara, hirurga, profesora i dobrog čoveka. To je radikalno napredna kadrovska politika.