Dolazak predsedničkih kandidata

0
406
Aleksandar Vučić / Foto: printscreen

Kao što je opoziciona grupacija Savez za Srbiju prerano proglasila bojkot opštih izbora 2020. još u avgustu 2018. tako i sada petao kukuriče pre zore, najavljujući kandidate za predsedničke izbore 2022. 

SZS kao savez četiri stranke – Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Zorana Lutovca i Boška Obradovića – se ukida, jer kao bojkot blok ne može da vodi predsedničku i gradonačelničku kampanju za grad Beograd. Niko od njih se i ne trudi posebno da to predstavi drugačijim nego što jeste, tako da SZS putuje u opozicionu istoriju na olakšanje svojih osnivača.

Novo prestrojavanje– Udružena opozicija Srbije – nudi dve velike mogućnosti. Prva je prijateljski razlaz koji ne mora biti konačan, a ni traumatičan. Tako je Boško Obradović odlučio da ostane van UOS-a, ali sa njima u tehničkoj koaliciji. To je način da ne bude priznat poraz koji se sastoji u tome da savez stranaka nastalih iz DS, od ljudi koji su svi bili na vlasti, i desnog i konzervativnog Boška Obradovića, koji nikada nije bio na vlasti, nije „proradio“. Odnosno, doneo jeste Obradoviću prepoznatljivost, ali ne i rast rejtinga SZS-a u celini.

Druga mogućnost je da je UOS, u kome zasad ostaju Đilas, Lutovac i Jeremić, nosilac široke podrške budućem predsedničkom kandidatu opozicije. To ime velike „udružene opozicije“ je sada već zauzeto. Svi budući kandidati morali bi da nastupaju sa manje opštim nazivima, sa svojim posebnim partijama i organizacijama.

Kakav protivkandidat bi mogao da ima šanse protiv Vučića? Za to nije dovoljno istaći osobine kakve bi se dopale, ili se pretpostavlja, da bi se dopale većini birača u Srbiji. Mora se poći obrnutim putem, od već opredeljenih. Okvir za to je javna pažnja, stalna i ogromna, kakvu privlači Aleksandar Vučić. Protivkandidat bi morao da ima osobine koje bi se „merile“ u odnosu na Vučića, a ne na prosečnog birača. Na primer, kada je Boris Tadić pobedio prvi put na predsedničkim izborima, birači su se opredelili za njega u odnosu na tadašnjeg političara sa najvišim rejtingom i najviše prisutnim u javnosti – Vojislava Koštunicu.

Da Vas podsetimo:  A kad pandemija prođe

Tadić je bio mlađi, energičniji, sposobniji Koštunica. Iako Koštunica nije učestvovao na predsedničkim izborima, Tadićev profil je građen je u odnosu na njega. Odgovor na pitanje ako ne biste glasali za Koštunicu, za koga biste drugog glasali – glasio je za Tadića. Kada je Koštunica vratio mandat i povukao se sa mesta premijera, Tadićev profil „ostao je da visi“ i bez okvira. Najzad, Koštunica je pozvao svoje birače da glasaju za Tomislava Nikolića, što je sa drugim okolnostima, doprinelo da Tadić izgubi predsedničke izbore 2012. Deceniju pre toga, na izborima 2000. Koštunica je pak bio „pošteni, nekomunistički, građanski, demokratski, proevropski“ Slobodan Milošević.

Politički profil protivkandidata mora da ima jake dodirne tačke i konture sa aktuelnim predsednikom poput negativa iz vremena razvijanja filmova. Ako pogledamo predsedničke izbore iz 2017. tu je mladić iz Mladenovca, Luka Maksimović, trećeplasirani sa 340.000 glasova ustvari profil vrlo sličan samom Vučiću, u obrnutom smislu. I ne samo Vučiću, nego i Tomislavu Nikoliću.

Ivica Dačić se na predsedničkim izborima 2017. nije kandidovao, što znači da možemo da pretpostavimo da je odgovor na pitanje, za koga biste glasali ako ne glasate za Vučića i Nikolića, glasio za lidera SPS-a.

Zato je sada gotovo izvesno da postoji jedan značajan procenat koji na slično pitanje za koga biste glasali ako ne za Vučića i Dačića, odgovara sa – Aleksandar Šapić. Šapićeva stranka SPAS osvojila je 10 poslaničkih mandata, ali će u Vladu Srbije verovatno biti uvučena, upravo zato da se taj procenat utopi. Doduše, ima onih koji tvrde da postoji i značajan broj onih koji na to pitanje odgovaraju sa Zorana Mihajlović, što treba uzeti s rezervom.

Da Vas podsetimo:  Novi ugovor: Brnabić izvukao 100 miliona iz ministarstva

Da li je moguće pak, da se pojavi „kripto opredeljenje“, odnosno skrivena namera ljudi da podrže nekog kandidata koju ankete neće zahvatiti, ili neće na vreme?

Teško je reći, zasad je samo primećeno da je više anketiranih ljudi reklo da će glasati za pojedine iz opozicije, nego što je to na kraju zaista i uradilo. Do predsedničkih izbora ne samo što ima još dosta vremena, nego je i potpuno novi činilac korona pandemija. Koroni se i dalje ne vidi kraj, i očekuju se jači ili slabiji talasi zaraze, i u skladu s tim, manji ili veći pritisak na zdravstveni sistem. Upravljanje korona krizom je dvosekli mač u odnosu na predsedničke izbore. Sa jedne strane pruža mogućnost za borbene kampanje tipa „predaja nije opcija“, ali sa druge je zamka da se svaki sled okolnosti na koji se ne može uticati, prikaže kao neuspeh i kao da je vlast podbacila.Sa druge strane, ukazivanje opozicije da Srbija više nije demokratija, ima taj problem što ni demokratija više nije na ceni u svetu.

Možemo očekivati, bez obzira na ankete, da bi na predsedničkim izborima mogli da se okušaju i Boško Obradović, ali i Boris Tadić. Obradoviću bi to bila šansa da iskoristi prepoznatljivost stečenu u SZS, ali teško da bi ga podržao UOS. Kad je reč o Tadiću, on najavljuje da bi svojim iskustvom pre pomogao mlađim političarima, ali to je već učinio podržavši Vuka Jeremića 2017. Tadićev ostanak u politici je stalna nada u veliki povratak, u ovom slučaju možda i ponovo pod imenom DS, ukoliko Lutovac ne uspe da ga sačuva, od otcepljenog krila.

Ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da kandidat dela DS bude Nebojša Zelenović, lider šabačke stranke Zajedno za Srbiju.

Da Vas podsetimo:  Odgovor Vučićevom simpatizeru...

Ali, kako se smatra da sada jaki kandidati ne mogu da dođu iz tradicionalnih partija, jer one više ni ne postoje, već samo iz neke druge sfere, kao što su sport, film, mediji, biznis, tako bi mogli i iz Crkve. Pojedini daju  šanse vladici Grigoriju, koji stoluje u nemačkoj eparhiji, ali koji ima i ozbiljnu mrežu podrške u javnosti i medijima. Vladika nije jasno demantovao da bi mogao da se kandiduje, već je imao obraćanje u obliku pričanja basne o prozivanju tabloida da to mora da uradi isključivo pod svetovnim imenom Mladen Durić, zaključujući da ne mora.

Najzad, očekivanja su toliko prerano počela da rastu, da se i ne uzimaju u obzir mogućnosti koje Vučićevoj SNS daje dvotrećinska većina u parlamentu. Na primer, da se promeni Ustav i predsednik bira u Skupštini (kao što je najavljivano svojevremeno za Tomislava Nikolića), da taj predsednik bude neko drugi, a da se Vučić „vrati“ na mesto premijera.

Jasmina Lukač
Izvor: Demostat

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime