Dom zdravlja u Gračanici ima 572 zaposlena i među njima samo 27 lekara, otkriva Pištaljka. Gotovo polovina zaposlenih – tačnije 248 – je nemedicinsko osoblje, odnosno radi u administraciji ili tehničkom sektoru. Nijedan drugi dom zdravlja u Srbiji nema toliko nemedicinskog osoblja, pa čak ni oni koji brinu o deset puta više pacijenata. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za plate zaposlenih u gračaničkom domu zdravlja godišnje izdvaja oko pola milijarde dinara iako makar poslednje dve godine nema uvid u trošenje novca u jedanaestom po veličini domu zdravlja u zemlji koji ima više stotina zaposlenih a najmanje lekara.
Domom zdravlja rukovodi Dejan Milanović koji je samo četiri meseca pošto je imenovan za v.d. direktora počeo da radi u drugoj ustanovi. Milanović paralelno upravlja Domom zdravlja u Gračanici i pohađa specijalizaciju u Kliničko-bolničkom centru Priština izmeštenom u Gračanicu. To uspeva, kako tvrdi, jer radi „dvadeset sati dnevno“.
Jedini domovi zdravlja u Srbiji koji imaju više radnika od DZ Gračanica su oni koji se nalaze u najvećim gradovima – Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu i u pojedinim beogradskim opštinama (Zemun, Zvezdara, Palilula, Čukarica, Novi Beograd, Voždovac). Nasuprot tome, domovi zdravlja koji se kao ovaj u Gračanici brinu za oko 20.000 pacijenata, imaju četiri pa i pet puta manje radnika. Tako Dom zdravlja Ub ima preko 23.000 korisnika i 127 zaposlenih, od kojih tek 23 nije medicinske struke.
Direktor Dejan Milanović prekobrojnost objašnjava time da je to „nasleđeno stanje” iz prethodnog perioda. Do ovih informacija Pištaljka je došla istražujući navode uzbunjivača Ivana Lukića, pedijatra u gračaničkom domu zdravlja, da rukovodioci prisvajaju novac koji ta ustanova zarađuje od prevoza pacijenata koji nisu osigurani kod RFZO.
Naime, u Domu zdravlja u Gračanici od 2008. godine ljudi koji ne plaćaju zdravstveno osiguranje Republici Srbiji mogu da koriste usluge hitnog sanitetskog transporta, ali im se on naplaćuje. Prihod od te usluge, kako tvrdi direktor Milanović, kontroliše se jer se plaća na blagajni, a novac se koristi za plaćanje računa za komunalne usluge, struju, vodu. Milanović je za Pištaljku rekao i da se svi prevezeni pacijenti prijavljuju Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Načelnik Odeljenja za zdravstveno osiguranje, finansijsko-računovodstvene poslove i poslove održavanja informacionog sistema u filijali RFZO-a u Gračanici Radosav Živić međutim tvrdi da se ovoj ustanovi ne prijavljuje prevoz neosiguranih građana. On je za Pištaljku rekao i da Dom zdravlja Gračanica, osim za plate, od RFZO-a dobija novac i za tekuće održavanje, za komunalne usluge, struju, vodu. „Troškovi za održavanje, za opremu, struju, komunalije Doma zdravlja plaćaju se novcem koji ustanova dobija od RFZO-a“, rekao je Živić. Na pitanje da li zna gde odlazi novac od prevoza , načelnik je rekao: „Ne znam. Transport se ne prijavljuje RFZO-u“.
U predračunu sredstava RFZO-a koja se na godišnjem nivou izdvajaju za domove zdravlja u Srbiji piše da je za indirektne i ostale troškove Domu zdravlja u Gračanici u 2017. godini namenjeno 37,4 miliona dinara.
Direktor Dejan Milanović tvrdi da ovaj iznos ne pokriva sve troškove koje ima ustanova. „Nama RFZO ne pokriva troškove koje imamo prema institucijama Kosova. Iz RFZO-a su nam pokriveni troškovi za mobilne telefone koje plaćamo Telekomu, ali ne i oni koje plaćamo kosovskim mrežama“, rekao je Milanović za Pištaljku.
Na zahtev da nam dostavi dokaze o trošenju ovih sredstava Milanović nije odgovorio.
Navode uzbunjivača Lukića proveravala je i zdravstvena inspekcija u junu prošle godine. U zapisnicima inspektora Aleksandra Todorovića piše da je uvidom u terenski protokol utvrđeno da se neosiguranim građanima pruža usluga sanitetskog transporta. Inspektor je utvrdio i da se usluge naplaćuju između 590 i 640 evra. U 2015. godini, kako piše u zapisniku inspekcije, naplaćeno je 19 ovakvih transporta, a za prvih šest meseci 2016. godine tri.
„Novac od transporta se po izjavi Milorada Milutinovića, pomoćnika direktora za ekonomske poslove, koristi za plaćanje raznih dažbina kod kosovskih institucija, a koje se plaćaju u evrima“, piše u izveštaju.
Inspektor Todorović je takođe utvrdio da u 2015. godini i u 2016. godini RFZO nije kontrolisao Dom zdravlja u Gračanici, a da je dug koji ova ustanova ima prema zavodu preko 15,5 miliona dinara. Kada smo Milanovića pitali otkud dug, on je okrivio svoje prethodnike.
„Dug je nastajao od 1999. godine, pa sve do prošle godine. Mi sada vraćamo fondu novac iz sopstvenih sredstava“, rekao je Milanović, i negirao da se ovaj dug plaća od novca koji dom zdravlja zaradi na transportu nesrpskih pacijenata.
Prethodnici su, kako kaže Milanović, krivi i za ogroman broj zaposlenih. „Bilo je i mnogo više zaposlenih, ali su neki otišli u penziju ili su napustili posao”, dodao je. Anketni odbor Skupštine Srbije utvrdio je da je gračanički dom zdravlja 2012. godine imao 641 zaposlenog i da je „evidentno da je broj zaposlenih nesumnjivo veći od realnih potreba“. Direktor Milanović u poslednje dve godine nije zapošljavao na neodređeno, ali nije ni propustio da primi radnike na određeno vreme. U zapisnicima zdravstvene inspekcije piše da je više od deset ljudi dobilo posao na određeno „uglavnom kao zamena do povratka porodilja“. „U međuvremenu svima je prestao radni odnos tako da danas nema zaposlenih na određeno”, piše u inspekcijskom izveštaju.
Pre godinu dana, direktor Doma zdravlja u Gračanici rekao je da je ovoj ustanovi porebno još desetak lekara da bi se zadovoljile potrebe građana koji žive u okolnim selima. „Dovoljan je broj lekara kada bi postojala samo radna jedinica Dom zdravlja Gračanica, ali mi imamo još sedam radnih jedinica, dakle držimo još sedam sela tako da je potrebno još desetak lekara kako bismo svakodnevno zadovoljili potrebe svih tih građana”, tvrdio je Milanović.
Ministarstvo zdravlja nikada nije reagovalo na zapisnike inspekcije u kojima piše da u ovom domu zdravlja radi skoro 600 ljudi ali i da je v.d. direktora po imenovanju počeo da stažira u drugoj ustanovi. Na pitanje Pištaljke kako je ministarstvo reagovalo na zapisnike inspekcije dobili smo samo odgovor da direktor može biti upućen na specijalizaciju.
Inače, Milanović je specijalizaciju dobio na konkursu koji je sam raspisao i to samo četiri meseca pošto ga je Vlada Republike Srbije imenovala za v.d. direktora. Na konkursu za specijalizaciju bio je jedini kandidat, pa je upravni odbor Doma zdravlja doneo odluku da mu se dodeli usavršavanje iz urgentne medicine. Tako je Milanović već dve godine i glavni menadžer doma zdravlja i specijalizant u drugoj ustanovi, Kliničko-bolničkom centru Priština, koji je izmešten u Gračanicu. Na pitanje kako fizički stiže da bude na dva mesta istovremeno Milanović kaže: „Radim dvadeset sati dnevno“.
Iako je direktor Doma zdravlja Gračanica praktično sam sebi dodelio specijalizaciju na konkursu koji je sam raspisao i na kome je bio jedini učesnik, u Ministarstvu zdravlja kažu da je je sve urađeno po propisima.
„Smatramo da direktor zdravstvene ustanove koji organizuje rad, rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa ustanovu i odgovoran je za zakonitost zdravstvene ustanove može biti upućen na specijalizaciju“, piše u odgovoru ministarstva na pitanje Pištaljke.
Viši sud u Kosovskoj Mitrovici odbio uzbunjivača Lukića
Sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gordana Vlašković 27. marta ove godine donela je presudu da se odbija zahtev uzbunjivača Ivana Lukića da sud utvrdi da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem. Sud smatra da uzbunjivač Lukić ne trpi odmazdu iako je njegovo kažnjavanje počelo istog onog dana kada je i izvršio uzbunjivanje.
U presudi se navodi da „…nije utvrđeno da je od strane tuženog prema tužiocu preduzeta štetna radnja, odnosno tuženi je dokazao da navedene radnje koje je preduzeo prema tužiocu, nisu u uzročnoj vezi sa radnjom uzbunjivanja…“
Sudija Vlašković ovakvu odluku donela je sagledavanjem dokaza i saslušanjem šest svedoka. Svi svedoci tvrdili su da Lukić ne trpi štetne radnje, a svi su radnici Doma zdravlja u Gračanici koje je za svedoke predložio v.d. direktora Milanović. Lukić nije imao svedoke.
Sudija Vlašković nije uzela u obzir činjenicu da je samo četrnaest dana pošto je doktor Ivan Lukić pozvao inspekciju rada da izvrši nadzor u Domu zdravlja u Gračanici direktor Dejan Milanović kaznio Lukića i izrekao mu disciplinsku meru – upozorenje. Lukić je kažnjen jer je izašao ranije sa posla istog onog dana kada je i prijavio sumnju na nezakonitosti, 9. oktobra 2015. godine.
Samo dan posle inspekcijskog nadzora, 23. oktobra 2015. godine, doktor Lukić je kažnjen „zbog povrede radne obaveze koji je izvršio dana 9.10.2015. godine zbog samovoljnog odlaska sa posla pre isteka radnog vremena.“
Inspektor rada je nakon kontrole utvrdio da postoje povrede zakona i drugih propisa iz oblasti sprečavanja zlostavljanja na radu.
Pošto je uzbunjivač Lukić prijavio nadležnima (Ministarstvu rada, Ministarstvu zdravlja i Agenciji za borbu protiv korupcije) sumnju o nezakonitim radnjama uDomu zdravlja u Gračanici, upravni odbor ustanove je na inicijativu v.d. direktora Milanovića doneo odluku kojom su svim pedijatrima ukinuta dežurstva.
Lukić je posle uzbunjivanja kažnjen još nekoliko puta. Krajem 2015. godine izrečeno mu je prvo upozorenje, a nakon toga i rešenje o opomeni sa najavom otkaza jer se posle terenskog rada nije vratio u dom zdravlja.
Kako je Lukić nastavio da insistira kod nadležnih da se njegovi navodi ispitaju i podneo tužbu za uzbunjivanje kojom je tražio od suda da utvrdi da on trpi odmazdu, u septembru 2016. godine opet je kažnjen. Ovaj put novčanom kaznom – oduzimanjem 20 odsto od plate tri meseca. Novčanom kaznom je kažnjen jer je neovlašćeno koristio štampač koji pripada službeniku za javne komunikacije Draganu Mitroviću. Na sudu je Mitrović svedočio da je Lukić i ranije dolazio kod njega da štampa, ali mu je uvek Mitrović štampao. Tog dana kada je Lukić koristio Mitrovićev računar ovaj službenik nije bio na poslu.
Snežana Đurić
www.pistaljka.rs
