Dopunska škola – šta to beše?

Kako je Ministarstvo prosvete iz Beograda umalo ugasilo dopunsku nastavu u inostranstvu

Širom Srbije su mnogi prosvetni radnici ubeđeni da je ministar dr Srđan Verbić ustoličen u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja samo sa jednim ciljem- da unazadi i prosvetu i nauku pa i tobožnji tehnološki „razvoj“. Opravdano je pitanje po čijem nalogu je premijer Vučić tog čoveka ugurao u ministarstvo. Tim pre, kada se zna da je današnji ministar, prepoznatljiv verovatno i po njegovom seksualnom opredeljenju (što je njegova privatna stvar) ali pre svega i po minđuši sa brilijantom u uhu-, bio u redovima „žutih“ -znači tobožnjih Vučićevih protivnika. Verovatno je kod imenovanja Verbića presudila činjenica, da taj čovek o poslu koji ga je u Ministarstvu očekivao, kao i neki drugi ministri, pojma nije imao, niti se ikada bavio administrativnim radom tog obima i značaja. To je, očigledno, bila dovoljna „kvalifikacija“ uz eventualne moguće naredbe sa strane, da zasedne u fotelju ministra.

Naravno da je, po ustaljenom maniru svih dosadašnjih ministara posle 2000.godine, Verbić u Ministarstvo dovukao svoje poslušnike, koji takođe nisu imali pojma kako da vode tu za obrazovanje Srba veoma važnu instituciju. Jedan od njih je dr Milovan Šuvakov, i on kao i Verbić je mlađi čovek lepuškastog izgleda i feminizovanih manira a uz to, kao i ministar, i fizičar po obrazovanju.

I, naravno, odmah je napravljen haos. Nastavnici su štrajkovali mesecima tražeći plate od kojih mogu bar da se siti hleba najedu ako već nemaju za meso. Traženo je i ukidanje samovolje direktora škola koje su uglavnom postavljali političari. Vlast direktora je bila neograničena, i kada su primali (često nepotrebne) ljude na posao i kada su ih jurili sa posla. Simptomatično je da je najveći broj direktora osnovnih i srednjih škola došao iz reda nastavnika fizičkog vaspitanja. Ne znamo da li zbog toga što ti ljudi gotovo nikada nisu ispunjavali propisani fond časova, pa su, da ne izgube posao, sebe kandidovali za direktore škola, a očigledno su bili i vredni partijski radnici. Ili su „birani“ zbog njihove fizičke snage. U svakom slučaju, kao nastavnici fizičkog vaspitanja bili su snažniji (možda i bezobrazniji) pa su tim „atributima“ mogli da preplaše one koji su trebali da ih biraju na mesta direktora!

čak iz Beograda

Dugačka bi bila lista kada bi nabrojali sve Verbićeve gafove i propuste, muvačine i muljanja, naravno, pominjući u toj listi i njemu odane kadrove. Nas u rasejanju je najviše pogodio pokušaj nesposobnog i nestručnog Verbićevog pomoćnika Milovana Šuvakova da rasturi Dopunsku nastavu koja je pre njih dvojice, i pored nestručne, lenje i nelegalne koordinatorke Aleksandre Radović, uglavnom dobro funkcionisala.

Mimo sopstvenog Pravilnika Ministarstva i pored brojnih upozorenja i pozivanja na Pravilnik, Šuvakov je, verovatno namerno, prekasno raspisao bespotrebni konkurs za nove nastavnike. Možda je trebalo zaposliti ljude koji dolaze iz, kako je brojni Srbi već nazivaju, „Srpske nazadne stranke“ jer ona, bar nama iz rasejanja, nije donela ništa „napredno“! Prvobitni plan Šuvakova je bio, da umesto redovnih nastavnika budu angažovani honorarni, kobajagi „jeftiniji“ učitelji srpskog jezika. Kada su mu kao fizičaru koji je trebalo da zna matematiku, drugi izračunali da će honorarci ako preuzmu posao svih redovnih nastavnika, biti skuplji –krenuo je „plan B“ –pravno nevalidan, okasneli „otkaz“ redovnim nastavnicima, i provođenje zakasnelog konkursa i za honorarce i za redovne nastavnike.

Kažemo „nepotreban konkurs“ jer je najveći broj nastavnika pre zvanično neuručenih otkaza, bio angažovan svega dve godine van Srbije, iako je do dolaska dvojca Verbić-Šuvakov na vlast, postojala mogućnost da ostanu u nastavi van matice uobičajene četiri godine!

Konkurs je proveden- a na konkursu- muljanje. Uslov za dolazak na rad u Nemačku, uzmimo je kao primer, je bio, između ostalog i dobro znanje nemačkog jezika. Kako smo saznali, samo jedan novopostavljeni nastavnik koji je germanista, zaista može da kaže da dobro govori jezik države u kojoj mora da komunicira sa školskim vlastima, drugim institucijama i kolegama Nemcima. Ostali govore nemački uglavnom kao crnac Petko iz Defoovog romana „Robinson Kruso“ – sve u infinitivu, uz možda znanje od pedesetak reči.
Zbog kašnjenja konkursa, mnogi nastavnici nisu mogli da na vreme dobiju radne vize. U nekim kantonima u Švajcarskoj školska godina je zvanično počela još 10. avgusta, ali svi potrebni nastavnici nisu još stigli. Kasni se i u nekim nemačkim pokrajinama i u gradu Frankfurtu jer Ministarstvo nije korespondiralo sa nemačkim vlastima i najavilo dolazak učitelja kako bi on dobio dozvolu rada. Tako, iako je došao, taj čovek do pre neki dan još nije mogao da drži nastavu srpskoj deci!

Sa nastavom se kasni i u pokrajini Baden-Virtemberg i njenom glavnom gradu Štutgartu, jer su i tu nastavnici stigli zbog bezobrazluka i neznanja dvojca Verbić-Šuvakov dosta kasnije od početka rada škole. Inače, u toj pokrajini, zahvaljujući izvrsnom zalaganju nastavnika iz predhodne generacije, je posle Švajcarske najveći broj upisanih đaka. To na sreću, lenja i malosposobna koordinatorka Dopunskih škola u Evropi, Aleksandra Radović, nije uspela da uništi.

Ne znamo da li će ta žena to uspeti da uradi tokom ove školske godine. Govori se da je i ona bila delimično odgovorna za kasno raspisivanje konkursa za nove nastavnike. Zbog kašnjenja početka rada škole, bar u ovoj školskoj godini, već je primećen manji broj upisanih učenika. Radovićka je mimo Pravilnika koji propisuje da koordinator može da bude bez mogućnosti produženja samo 4 godine na tobožnjem radu u inostranstvu, to bila skoro dva mandata. Ali- to produženje je važilo samo za nju a nije za nastavnike koji su povučeni posle samo dve godine. U Srbiju su vraćeni svi osim jedne nastavnice u Berlinu i zamenjeni novim kadrovima.

Naravno da u Pravilniku Ministarstava o Dopunskim školama nigde ne stoji da nastavnici ne mogu da ostanu na radu duže od pomenute samo dve godine. Što je još pogubnije za do sada angažovane nastavnike- njihova radna mesta u školama u Srbiji iz kojih ih je delegiralo Ministarstvo prosvete, su popunjena novim ljudima tako da će neki iz „starog kadra“ ostati bez posla ili neće imati potreban fond časova pa se ne zna kako će opstati.

Sudeći po izjavama više svedoka iz Švajcarske, pomenuta Radovićka je najmanje boravila u u toj državi odakle je trebala da koordinira nastavu širom Evrope, da se stara o kvalitetu nastave, nadgleda rad učitelja, rešava eventualne probleme nastale na terenu itd. Uz dobru deviznu platu, više je boravila u Beogradu nego u Švajcarskoj, možda čak i bez znanja pretpostavljenih u Ministarstvu. Pomenimo da se ona za tri godine nijednom nije pojavila u Štutgartu, čak ni na početku ili završetku školskih godina!

Da je Srbija pravna država, a ona to nažalost nije, Ministarstvo bi moralo da oformi komisiju koja bi trebala da ispita rad škola, rad i zalaganje odgovorne koordinatorke Radović, trošenje finansijskih sredstava koje je Srbija uplaćivala za plate redovnim i naravno honorarnim nastavnicima. Treba proveriti da li su svi nastavnici imali propisani broj učenika ili gomilu „đaka-fantoma“ samo na papiru pa ipak primali pune plate, da li su svi honorarni nastavnici postojali i radili celu školsku godinu itd. kao i to gde i kome su išle pare koje je za školu davalo Ministarstvo obrazovanja pokrajine Baden-Virtemberg. Pre četiri godine, iako su stizale doznake za nastavnike u Baden-Virtembergu iz Beograda, nije uzeta u obzir suma koju su uplaćivali Nemci. Tako je nastao suficit od preko 40.000 evra pa treba ispitati gde su otišle te pare!

Naravno, iluzorno je očekivati da će se izvršiti pomenuta kontrola. Ova „stručna“ postava u Ministarstvu prosvete, kao i zbog već uobičajenog lopovluka i muvačina u institucijama i ministarstvima u Srbiji, verujemo neće učiniti ništa. Pošto je Radovićka ostala koordinator do daljeg, verovatno će ostati sve po starom. Videćemo koje muvačine opstaju i u kojoj meri. I da li će pomenuta gospođa početi da obilazi Dopunske škole ili će i dalje boraviti u Beogradu uz debelu deviznu platu a imati zvanje koordinatora za Evropu sa sedištem u Švajcarskoj!

Predrag Rakočević