Dosije „Tasovac“ – Kultura je…

3
1300

„Hvala što ne dolazite.“

Ivan TasovacSećate li se performansa Beogradske filharmonije u Ulici Strahinjića bana? Pre nepune tri godine direktorska funkcija Ivana Tasovca bila je, zapravo, oštar bič u rukama čoveka koji je za mene uvek predstavljao simbol srčane borbe za kulturu. Ili barem ono što je od nje preostalo.
Zameniti je ministarskom foteljom isprva je delovalo kao dobar osnov za još oštriju borbu i možda i nadu u konačnu pobedu. Ono što se dalje dešavalo nažalost je postalo osnov jedino dubokom sarkazmu.
Gde se na tom putu izgubio Ivan Tasovac i da li je zaista tanka linija koja razdvaja Nemanjinu i Ulicu Strahinjića bana?

Ivan Tasovac rođen je u Beogradu 1966. godine. Diplomirao je klavir na Konzervatorijumu u Moskvi i bio direktor Beogradske filharmonije od 2001. do 2013. godine, kada preuzima dužnost ministra kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Impresivna biografija, nesporna energija i sposobnost i avangardna pojava činili su Tasovca naizgled idealnim kandidatom za ministra kulture. A onda je nastupila tišina. I to ne ona buntovnička, protestna tišina. Ovo je bila tišina nemoći.
Budimo objektivni – u državi koja iz budžeta za kulturu izdvaja deo koji bi đaci u školi verovatno poredili sa ocenom dva na jedan („Nije kec k’o vrata, al’ i nije da nije…“) teško da iko može da učini čuda. Ono što zameram Tasovcu kao ministru je što se kod onog „Malog koraka za sebe, a velikog za kulturu“ spotakao i do danas, nakon skoro godinu dana, nije ustao.

Zašto ćutite, gospodine Tasovac?

Kao ministar, u svojim rukama imate na raspolaganju nepregledni medijski prostor. Zašto ga ne koristite? Zašto svakoga dana ne govorite javno o problemima u resoru kulture? Zašto ne pišete tekstove? Zašto ne okupite umetničku elitu i sa po jednim našim istaknutim umetnikom ne obiđete svakog dana drugu školu i ne držite deci predavanja na temu kulture i njene neophodnosti? Uverena sam da bi se Vašem pozivu svako odazvao. Zašto, na kraju krajeva, kod kuće na običnom A4 papiru ne odštampate sa Interneta jednu, bilo koju, umetničku sliku, ispod nje podatke o umetniku i likovnom pravcu kojem pripada i lično, u znak protesta, ne stanete ispred zatvorenog Narodnog muzeja i ne delite to prolaznicima? Zašto ponovo ne izvedete Filharmoniju na ulicu?
Sigurna sam da neko poput Vas ima mnogo neuporedivo boljih i originalnijih ideja, ali nas to vraća na prvo pitanje.

Da Vas podsetimo:  Deca ulice

Zašto ćutite?

Ni za šta od ovde nabrojanog nije potreban novac, pa ni zanemarljivih 0,2% BDP. Potrebna je dobra volja i vera. Nekada ste ih imali. Ne mogu a da se ne zapitam kako bi danas Tasovac, član žirija, ocenio Tasovca, ministra, u serijalu „Ja imam talenat“. Da li bi ga pustio u naredni krug?

I, da ne bude zabune, ništa bolji od Vas nisu bili ni Vaši prethodnici. Svi zajedno snosite teško breme odgovornosti za kliničku smrt srpske kulture, ali ono što Vama zameram je što barem ne pokušate da je reanimirate. I možda ona nikada ne bude kao u neka srećnija i lepša vremena, ali barem će biti živa. I ne zaboravite – Vi ste jednom bili simbol ljudi za koje kultura nije bila apstraktan pojam, već smisao života.

Jeste li sada živi?

Da sam ja danas na mestu bilo koje kulturne institucije u ovoj zemlji, na sebe bih, kao opomenu svim prethodnim, a i sadašnjem ministru, okačila onu istu poruku – „Hvala što ne dolazite.“
Sa željom da izbegnem ponavljanje kako nijedan muzej u zemlji ne radi i kako su nam pozorišta deo svakodnevice jedino kada novine prenesu da se zaposleni spremaju da linčuju upravnika, završavam ove ogorčene redove porukom: „Zbogom, kulturo, mi te više ne bismo zadržavali…“

kokoskablog.blogspot.com

3 KOMENTARA

  1. Sve što je činio gospodin Tasovac kao direktor Filharmonije bilo je impresivno i ulivalo je nadu da će se to preneti i na srpsku kulturu, da će je pokrenuti i uneti poštenje, znanje, profesionalizam, kvalitet i sve ono što smo izgubili u svim smutnim vremenima. Ali avaj, i gospodin Tasovac je čovek pre svega ovog podneblja i ove politike pa nije odoleo ličnim sukobima i daljem urušavanju što se vidi i iz primera Etnografskog muzeja u Beogradu. Preko noći iznedrio je „podoban“ kadar u vd. direktorki koja postavlja moto „formalizam, neprofezionalizam“, okuplja licemerje i servilnost a struku baca u drugi, treći plan pod parolom podrške iz Ministarstva, zapošljava lične prijatelje, prijatelje sina a otpušta, razmešta i „pere, čisti, dezinfikuje“ deletnost od svega što čini kontinuitet i kvalitet. E pa ako je to kurs koji se diktira „odozgo“ sada je više nego strašno jer sam verovala da gospodin Tasovac ume da prepozna sve ili skoro sve što je bolesno i trulo. Izgleda da ipak ne ume ili neće.To se odražava i na drugim poljima delovanja u kompleksnoj sferi kulture.

  2. Ne bih da pričam za druge,ali vera i strpljenje u državi u kojoj su najpoznatiji umetnici bivši robijaši, najčitanije knjige pisale su Pink voditeljke, u kojoj sudbine mladih kroje Saša Popović i njemu slični… U državi u kojoj je pozorište luksuz, u kojoj je odlazak u operu nezamisliv… Država u kojoj se kultura promoviše na Ušću, Marakanama i Arenama??? U takvoj državi vera i strpljenje su šarene laže.

  3. Где нам је ВЕРА?
    Где нам је СТРПЉЕЊЕ?
    Зар заиста мислимо да се преко ноћи може било који пројекат, да не говоримо о култури целе државе, добро испланирати, поставити и реализовати?
    Зар нам до сада није јасно да кад Тасовац ради, из темеља мења све? Он не мисли мало. Не мисли у кратком даху, него дугорочном.
    Када буде време,не бринимо,објавиће и задивиће нас.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime