Dosije Tončev (1. deo) – U mafijaškom krugu, od Petkova do Vučića

1
981

Politička i poslovna karijera Ivice Tončeva detaljno su opisane u zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Sve je tu: stranačka i državna funkcija, korupcija i dugotrajna saradnja s mafijaškim gangovima. Ne birajući sredstva, Tončev je stekao mnogo. Vlasnik je sumnjive imperije u Beču, celog Niša i Socijalističke partije Srbije, a pomalo i Aleksandra Vučića.

Prekretnica u životu Ivice Tončeva dogodila se u zagrljaju Borisa Petkova, rodonačelnika surduličkog klana, koji je devedesetih godina imao značajnu ulogu u transportu heroina od Turske, preko Bugarske i Srbije do evropskog tržišta. Slatkorečivi Petkov prepričavao je mladom zemljaku Tončevu nekoliko anegdota o Ljubi Zemuncu, Giški, Kneletu i Ašaninu, lakim lepoticama, skupim kolima, adrenalinu, zlatnim lancima i metalnim lisicama. Tako je Surdulica ostala bez talentovanog autolimara, virtuoza s autogenim aparatom za varenje, a Srbija je dobila specijalistu za varanje.

Vreme je pokazalo, Tončev je bio odličan učenik. Mentor Petkov obezbedio mu je veze u srpskom podzemlju i filijalama u inostranstvu, naučio ga je kako da izbegava sukobe s konkurencijom i da sarađuje s policijom. Tončev je brzo savladao teoriju old shool mafije, da bi je kasnije nadogradio vlastitom strategijom, koja je u praksi donela još bolje rezultate.

– Kriminalci i policajci rade isti posao. Oni su uvek tu negde, postupci su im isti, rade sa istom grupom ljudi, razmišljaju isto, isto se ponašaju. Nose oružje i jedni i drugi. S tim što policajci biju po zakonu – govorio je Petkov.

Tončev je shvatio i unapredio tu duboku mudrost. Zaključio je da nisu isti samo kriminalci i policajci, nego i političari. Uz to, svidela mu se Al Kaponeova izreka, koju je Petkov često citirao: “Više se može postići s lepim rečima i pištoljem, nego samo s lepim rečima”. Tončev je prihvatio i tu devizu, samo u modifikovanoj, modernijoj i bezbednijoj varijanti: “Više se može postići s lepim rečima i novcem, nego bez novca”. U praksi je primenio ta dva principa i stvorio novu, modernu varijantu korupcije. Povezao je kriminalce, policajce i političare. U tome je bio toliko dobar da je sve tri sorte uključio u formiranje svog aktuelnog statusa.

Nikad niko od te fele nije dosegao visine na kojima je sada Tončev. Mučeni Petkov, ni u retkim periodima koje je proveo van zatvora, nije ni na televiziji mogao da vidi predsednika države, a njegov učenik sad tog i ostale funkcionere vodi na bečke ekskurzije, po restoranima i bordelima. Ipak, valja priznati da mu nije bilo lako da stigne do tog nivoa, dugo je morao da ulaže novac, vreme, snagu i živce u saradnju s kriminalcima nižeg ranga od Vučića.

Na vrh zločinačkog sistema Tončev se popeo 2008. godine, kad je postavljen za savetnika za evropske integracije Ivice Dačića, tadašnjeg prvog potpredsednika vlade i ministra policije. Dačića je ekspresno integrisao s narko-bosovima Darkom Šarićem i Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije objavila je snimak sastanka Tončeva i Radulović, koji je održan 7. aprila 2009. u beogradskom hotelu “Hajat”. Intimniji nego s Anom Nikolić, Radulović je Tončeva grlio, tapšao po grudima, šaputao mu na uvo i ljubio vrlo blizu usana. Nije poznato kako se tek maze kad nisu u javnosti, ali zna se da je Radulović upravo u to vreme organizovao šverc 1,8 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Radulović je svojim brodovima “Golden” i “Verti” iz Argentine za Grčku transportovao kokain skriven u kontejnerima sa sojom. Kad je dobio informaciju da srpska BIA i britanska agencija SOCA zna za tu akciju i priprema plenidbu, brodovi su promenili rutu, skrenuli su u jednu špansku luku i istovarili drogu. Kasnije, na suđenju Šariću i Raduloviću, to je potvrdio svedok saradnik Draško Vuković, koji je imao značajnu ulogu u tom krijumčarskom poduhvatu. Vuković je rekao da je Šarićev klan informacije dobijao iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova, ali da ne zna tačno od koga.

Operativci BIA, koji su vodili akciju “Most”, znaju i to, ali džaba, procesuiran je samo Branko Lazarević, tadašnji šef kabineta ministra policije Dačića. Lazarević je optužen za odavanje poverljivih policijskih informacija Šarićevom klanu. Specijalni sud je, pre nekoliko dana, doneo prvostepenu presudu kojom je oslobodio optužbi Lazarevića, policajca Borisa Geru, Šarićevog advokata Radovana Štrpca, pa i Rodoljuba Radulovića. Sudija Danko Laušević je iz sudskih spisa izbacio dokaze i obavio posao.

U postupku za šverc 5,7 tona kokaina, pre mesec dana, Šarić je osuđen na 15, a Radulović na 11 godina robije. Šarić se već više od četiri godine nalazi u pritvoru, a njegov saradnik Miša Banana u bekstvu. Oni su još dobro prošli, bar u odnosu na neke druge ortake Ivice Tončeva.

(Nastaviće se…)

Predrag Popović
Izvor: predragpopovic.wordpress.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime