Došlo je zlo vreme, čudno i nepredvidljivo, kao kada pada kiša i greje sunce! Ovo je vreme, kada se zlo sa dobrom bori, u svojoj poslednjoj velikoj bitki, kada nakon toga, na nebu uvek osvane prelepa nebeska duga (ona prava, sa smislom i značenjem, koje samo priroda i Bog mogu da daju), a ne ona koju neki bezumnici nose, da bi sa njom, kad niko ne vidi, obrisali svoje uprljano i nakon godina greha, otromboljeno i ružno telo! Došlo je to vreme, baš to!
Vreme za sve i svašta! Vreme da u Srbiji nemci organizuju proizvodnju svinja, zemlji koja je pre 200 godina prodavala te iste svinje baš njima!
Došlo je vreme da u Srbiji, arapi organizuju poljoprivrednu proizvodnju sa sve navodnjavanja, koji nikada u svojoj istoriji, pa i onoj najnovijoj, nisu znali nijedno ni drugo!
Došlo je vreme, da u Srbiji, proizvodimo puževe, nojeve, emue, nutrije, činčile i slične životinjske vrste, od kojih za mnoge nismo ni znali!
Došlo je vreme, da nedeljom idemo porodično u najnovije bezlične obezduhovljene ružne kockaste zgradurine – takozvane hipermarkete, kao nekada što smo išli na crkvena bogosluženja!
Došlo je vreme, da najgori i najnepismeniji i sa bukvalno kupljenim „viskoškolskim“ diplomama, upravljaju celom državom, a da sami priznaju da nemaju stručnih i kvalitetnih kadrova da postave na čelo velikih preostalih državnih sistema, kao što su „Telekom“, „Elektroprivreda Srbije i „Dunav“ osiguranje, pa zato nameravaju da se reše tog našeg jedinog preostalog vlasništva i prodaju ga, pošto god može! To je isto kao da naslediš od vrednog i sposobnog oca neki dobar merdcedes ili avion, ili silnu zemlju, ili rudnik, ili fabriku, pa doneseš odluku da to prodaš i oslobodiš je se, jer ne znaš da voziš, ili nemaš pilotsku dozvolu, ili ne znaš da oreš, ili ne znaš da kopaš rudu, ili ne znaš da vodiš farbirku!. Umesto da platiš nekog ko to zna da radi, dok ne naučiš i sam to isto!.
Došlo je vreme, da se ne gleda ko je koliko vredan, pametan, obrazovan, već samo koliko ima novca, kolika je ulizica, ili koliko je alav! Došlo je vreme, da narod više voli predsednika tuđe zemlje, nego svoje sopstvene!
Došlo je vreme, da oni koji nikada ništa nisu radili u životu, niti su se ikada igde dokazali, uče sve nas kako se radi, i odlučuju o tome, šta ćemo i kako ćemo!
Došlo je vreme, da prosečan čovek, smatra da su poštenje, marljivost i odanost, najgore ljudske osobine, jer i sam vidi, da oni koji ih imaju, su gladni i nemaju od čega da žive!
Došlo je vreme, da narod više ne misli da treba da se živi, već da je bolje da se izumre, i da ne treba da slave život i ljubav muškarca i žene, onakvim kakvim su se slavili vekovima, već da se to može raditi i na potpuno novi način, tako što će da se uzdigne neka nova ljubav između dva muškarca i dve žene!
Došlo je vreme, da više ne smeš da kazniš sopstveno dete za ono što nije dobro za njega, porodicu i društvo, jer ko si ti, ništavni mali čoveče, da znaš šta je dobro, a šta loše!
Došlo je vreme, da što si veći izdajnik, to si veći patriota i junak!
Došlo je vreme da je hrabar čovek budala, kome se podsmevaju i u porodici, i u krugu njegovih prijatelj, a najviše u društvu i državi!
Došlo je vreme, da je licemerje najbolje plaćena ljudska osobina, i tako poželjna i važna, da bez nje nema opstanka države!
Došlo je vreme, kada društvo iz čoveka izvlači ono najgore (alavost, pohlelu, lični interes), jer te osobine navodno vode u progres i bogatsvo čitavog društva, jer navodno kad se svi obogatimo bićemo srećni!
Došlo je vreme da su naši najveći neprijatelji, a što je istorijski dokazano već više desetina puta, postali naši najveći prijatelji i partneri, a naši najveći prijatelji, oni od kojih trebamo da zaziremo, po savetu onih istih, gorepomenutih, naših najvećih istorijskih neprijatelja!
Došlo je vreme, kada su patriotizam i rodoljublje i ljubav prema svojoj zemlji, koji trebaju biti osnov ozbiljne i snažne i prosperitetne zemlje, proglašeni za pravi koren i izvor zla u svakom čoveku pojedinačno!
Došlo je vreme, kada nas ubeđuju prijatelji, da je život pod Otomanskom imeprijom, bio primer tolerancije i suživota!
Došlo je vreme, kada ni fašizam više nije baš tako neupitno loš!
Istorija nas svemu tome uči, ali nema više ko ni da nam o tome govori i priča! Nema jer je i Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, svima nama „otkrila“ veliku novopečenu istinu: da ona ne treba da se meša u to kuda Srbija ide! Otkrila je SANU, da njihovo životno i stručno iskustvo, i njihove sede i najmudrije glave, koje svi mi kao narod plaćamo, da zasluženo lagodno žive, ne treba ništa da savetuju narod i njene vođe! Otkrila je naša SANU, tim svojim „otkrićem“, da ustvari ne treba ni da postoji! Jer, i najveća neznalica na svetu, zna da kada baka i deka, uzmu svoje unuče ili bilo čije dete u krilo, oni mu uveče, uz pucketanje vatre, ispričaju priče koje ga kasnije mogu da učine samo boljim i mudrijim čovekom! Ceo prosperitet čoveka kao životinjske vrste, se zasniva na tome, da je on jedina vrsta, koja je uspela da prenosi svoje iskustvo na potomstvo, i da ga tako nagomilava do neslućenih visina! Šta bi bilo, kada bi svaki čovek morao da pronađe vatru, točak, atomsku energiju ili struju!Tako i SANU, treba mudro i iskusno, da čini sve za dobrobit ovog naroda, koji ih hrani i plaća, da na taj način, njihova neupitna mudrost, ostane kao zalog bolje budućnosti ove države i naroda! Jer, ako tako nije, čemu služi SANU? Nisam nikada ni pomislio, da će neko od njega, pokušati da napravi elitno udruženje penzionera, snobovski klub zatvorenog kluba, koji postoji samo zarad lagodnosti i druženja svojih članova!
Da, došlo je vreme po sve nas! Ali mi ne treba da zbog toga proglašavamo kraj, i da je sve završeno, i da smo, ako ne baš sada, a ono već davno sve izgubili!
Ako, ništa drugo, treba da se zna, i ja vam na ovom mestu, sasvim dobro stojim i postojim: da su i mnogo gora vremena ostala iza naših predaka i nas! Čak i kada je sudbina Kosovo i Metohija u pitanju, nisu ni ova vremena, doba najveće propasti i zla! Verovali ili ne, pamti Kosovo i Metohija, i manje srba na njemu, nego što ih ima danas! Pamti Kosovo i Metohija i Srbija, i mnogo veće prepreke, između svoje duše i tela!
Došlo je vreme, kakvo god da je, da se na svetlost dana, iznese ono što nema cenu, i ne prodaje se kao bilo šta, na današnjoj globalnoj pijaci svega i svačega! Došlo je vreme da povratimo našu dušu, našu čast i naš ponos!
Došlo je vreme, da se za početak, kao prvi korak, krene u borbu sa sopstvenim praznoslovljem!
Došlo je vreme da se vratimo nekim iskonskim simbolima, slovima i jeziku, jer samo tako možemo da se izborimo sa sveopštom bukom, povikom i galamom!
Došlo je vreme, da vratimo pravi zvuk nekim slovima, da vratimo pravo značenje nekim iskonskim rečima!
Došlo je vreme, da čujemo kako zvuče reči i jezik pravog prijatelja, kako zvuče ti poznati glasovi, slova i reči, poznati našem jeziku, duši i srcu, toliko poznati, koliko i srodni!
Došlo je vreme, da nakon današnjeg govora pravog prijatelja, upućenog i nama i njima, nama svima, u dubokoj tišini, odlučno i nemo, krenemo iz mraka ka svetlu!
Milanko Šekler
Za www.koreni.rs
Захваљујем се и „Питагори“ и Милану, што прате моје тектове, али и за похвале.Драго ми је да су га схватили, баш онако како сам и желео да буде схваћен.
„Питагори“: Не мислим да је аполитичност решење, јер избори су легално и са пар стотина учесника (нису легитимни тада, али њих то не би занимало, све док имају механизме власти у својим рукама), а ово није земља у којој „Ганди“ методе пролазе. Напротив, мислим да баш велики активизам народа и друштва, али не кроз партије, већ кроз идеје државотворне може да утиче дрсастично на власт. На пример: замислите да нека идеја, или некакав пројекат (то може бити концерт, скуп, митинг, изложба, спортске иге, годишњица,некаква акција радна, итд. – а коју би организовали појединци или некаква невладина независна организација) скупи десетине, или дај боже стотине хиљада људи на неком месту! А без иједног присутног представника власти! То се не може игнорисати и то не може да прође без одјека. На крају крајева, на један сличан активистички начин,један комичар и блогер у Италији је изашао по први пут на изборе и узео 25%! Зато кажем, само активизам, али не страначки, већ држатворни, патриотски, хумани, родољубиви…
Одличан чланак, један у низу од истог аутора коме упућујем честитке. За почетак, мислим да треба пружити тихи отпор у виду свесно изабране аполитичности. Дакле, не говорим о апатији, јер тога имамо и превише, него о аполитичности као избору. Годину дана не гледати телевизију и не излазити ни на какве изборе. Ко може, најбоље да сам производи сопствену храну. Равнодушност, игнорисање је невероватно и моћно оружје које још нисмо искушали.
Браво роде, ово је прави искрени позив за буђење народа и повратак моралној и духовној вертикали.