Draganini medenjaci mala remek dela

0
1023

Darovi i gošćenje hranom i slatkišima – ovako bi ukratko mogla da se opiše praznična i božićna atmosfera. Ali, ima poklona koji kombinuju radost darovanja i uživanja u delicijama. Poslastice i jedinstvena remek dela u malom – ovako bi mogli da se opišu „Medenjaci Sofija“. Možda naziv male kućne radionice ne govori mnogo, ali oni koji su videli ove medene keksiće znaju da su oličenje kreativnosti i lepog. Od meda, testa i šećera – izrađuje ih nekadašnja Pećanka, a sada Zvečanka – Dragana Praščević-Jakovljević. Za ovaj interesantan slatkiš mnogi, nažalost, verovatno nisu čuli, ali su zvečanski medenjaci stigli do Pariza, čak i Norveške.

Rođendani, krštenja, druženja, veridbe – sve su to svojevrsni društveni događaji za koje je Dragana izrađuje medenjake. U zavisnosti od onoga što se slavi, oslikava testo od meda uz mnoštvo detalja i boja.

Svoj talenat za ova mala neobična slikarska platna otkrila je pre tri godine, kaže – slučajno. Prve medenjake prodala je na humanitarnoj akciji koju je organizovao vrtić njene starije ćerke Sofije, tadašnje predškolke. Otud i ova mala, kućna radionica nosi ime „Medenjaci Sofija“.

„Trebalo je da napravimo nešto što bi moglo da se proda. Meni je palo na pamet da bih mogla da napravim keksiće. Našarala sam ih i videla da to ne izgleda loše. Onda sam ih pripremila ćerkama za rođendan i odlučila da pokušam i sa prodajom,“ objašnjava Dragana.

I, medena magija je nastala. Dragana je uz Sofiju i svoju drugu devojčicu Kseniju nastavila sa šaranjem.

Od jednostavnih sastojaka sada nastaju slatkiši za koje i najveći ljubitelji šećera zažale da ih izvade upakovane iz celofana i utole ovu žeđ.

Dragana je po struci japanolog, ali nikada sa svojom fakultetskom diplomom nije imala prilike da radi na Severu Kosova. Zahvaljujući srednješkolskom obrazovanju, radi u Domu zdravlja u Zvečanu, pa je sama učila tehniku nizanja glazure, smišljala kombinacije boja.

Da Vas podsetimo:  Pitali smo ljude koji su otišli iz Srbije da li su se ikada pokajali

Medenjake možete da naručite preko Draganine Fejsbuk stranice „Medenjaci Sofija“ ili preko njenog Instagram profila

Profesionalnu opremu ne poseduje, ali je usavršila izradu ovih slatkiša, zahvaljujući snalažljivosti.

Tek nedavno sebi je „olakšala“ posao kupovinom svega četiri modle.

„One su inače skupe. Sa druge strane, često nemam odgovarajuće i to je posebno slučaj za dečje rođendane gde su oblici medenjaka uvek različiti i raznovrsni. Ali, iscrtam oblik medenjaka na papir i na osnovu toga potom sečem i testo,“ kaže Dragana.

Nema ni poslastičarskih kesa?

„Nema. Koristim obične kese za zamrzivač. Presečem vrh, napunim ih smesom u raznim bojama i tako šaram medenjake,“ odgovara.

Šta je onda najpotrebnije za izradu ovakvih medenjaka?

„Najviše traže vremena. Oko dva sata je prosečno potrebno za jedan medenjak. Ima onih koje mogu da uradim i za dvadesetak minuta, ali su etape te koje iziskuje vreme, a kolač prođe bar šest puta kroz ruke,“ odgovara.

Strpljivo, kako izrađuje svoje medenjake, opisuje i način rada:

„Umesi se testo i hladi se preko noći. Sutra dan se razvija, seče ili vadi modlama, peče se. Kada se ohladi, stavlja se takozvana kraljevska glazura, a tek onda se rade detalji. I između boja i detalja mora da prođe određeno vreme – mora da se stegne prvi sloj da se naredni ne bi razmazao. Naravno, poslednje je pakovanje i to je već šesti put da se radi sa medenjacima. Ima, međutim, medenjaka, koji se rade još duže usled detalja.“

Perfekcionista sam, ističe, pa možda i utrošim više vremena nego što bi neko drugi. Pazim na svaki detalj, dodaje sa osmehom.

I zaista, detalji jesu vidljivi, kao i trud uložen u njih. Draganini medenjaci imaju dečju razigranost bojama, uz neverovatno precizne i sitne oblike, sa likovima iz crtaća, kultnih filmova, porukama ljubavi…A ima i etno primeraka. Oni su Dragani i omiljeni.

Da Vas podsetimo:  Žena koja je dokazala da je srpski jezik najstariji na svetu

Za dane rusko-srpkog prijateljstva prošle godine je izradila medenjake ukrašene po tradicionalnoj srpskoj i ruskoj nošnji:

„Po uzoru na babuške, samovare, u obliku balalajki, sa detaljima opanaka, jeleka. Etno medenjake sam radila i kada sam sa koleginicama iz centralne Srbije izlagala na Beogradskom sajmu u okviru humanitarne akcije za decu dva svratišta. Sav novac od prodaje smo donirali, a medenjake koje nismo prodali poslale smo deci kao poklon,“ objašnjava.

Etno medenjaci su i jedna od poslednjih porudžbina koju je Dragana uradila na samom početku nove godine. Stotinu pedest babuški je u ovim trenucima na putu do Pariza – krajnje destinacije porudžbine.

Ipak, nije samo Francuska ta do koje su dospeli zvečanski keksići. U dva navrata su nošeni i za Norvešku.

Sa druge strane, ne prodaju se u velikim količinama među Zvečancima i Mitrovčanima. Cena od 100 dinara po komadu je izgleda previsoka, iako Dragana svoj trud i rad zapravo ne može da naplati u tih stotinu dinara – što je gotovo uvek slučaj sa kreativnim idejama i ručnim radom.

Jedna od novogodišnjih odluka mogla bi da bude i da više cenimo tuđi trud.

http://gradjanskastrana.kossev.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime