Dragičina priča je sramota za Srbiju

1
1827
Dragica Božanić Foto: Promo fotografija / Noizz.rs

Šteta što su naši političari odavno zaboravili šta je stid.

Kada biste institucije u Srbiji pitali o stavu prema južnoj pokrajini, čuli biste samo najlepše reči. Na pitanje koliko je bilo žrtava u ratu na KiM, koliko njih je proterano, ubijeno, nestalo, ne biste dobili precizan odgovor. To niko ne zna, a morao bi da zna. Neki od njih će znati da vam nabroje i mesta na Kosovu, ali kada pokušate da saznate šta se u njima desilo, informacije i detalji nedostaju, jer preživeli nisu saslušani, iako su neki od njih spremni da pričaju.

Dragica Božanić je jedna od tih preživelih. Njoj su na Kosovu ubili šesnaestogodišnjeg sina i supruga. Dok skoro deceniju čeka poziv institucija da svedoči o svemu što se dešavalo, stigao je onaj za gostovanje u emisiji „Život priča“ i tako je čitava javnost mogla da sazna kako su je izdali oni koji bi trebalo da je čuvaju, ali i oni koji su joj to obećali.

Tragična ispovest Dragice Božanić, kojoj su na Kosovu ubili muža i sina

Početkom jula 1998. godine Srbi iz sela Opteruša na Kosovu uvideli su da se nešto čudno dešava pošto su primetili iskopane rovove i naoružane ljude u uniformama OVK. Verovali su da će biti zaštićeni, u to su ih čak ubeđivali i komšije Albanci i niko nije mogao da nasluti tragediju koja se desila.

Do tada su sa Albancima delili čak i hranu, a odbornik sela im je obećao da će biti zaštićeni ukoliko dođe do bilo kakvog napada. Srbi su im verovali. Nakon nekoliko dana dvorište porodice Božanić, u čijoj kući se skupio sav preostali živalj kako bi zajedno prebrodili teške trenutke, bilo je puno pripadnika OVK.

Da Vas podsetimo:  Milica i Nenad sa svojim psima pronalaze izgubljene osobe

Sve meštane su oteli i odveli u jedan od 144 pokretna logora za Srbe koliko ih je, prema podacima, bilo na Kosovu. Muškarce i žene su razdvojili. Sve žene su iz zatočeništva pustili posle nekoliko dana. One danas svoje očeve, muževe, braću i sinove mogu da vide samo na „Zidu plača“, koje su ispred Narodne skupštine postavile porodice žrtava. Zločinci su iz uniformi prešli u odela i danas su se bave politikom. Sa istim tim zločincima Srbija danas sarađuje.

Zid plača ispred Skupštine Foto: Uroš Arsić / Noizz.rs

Taj „Zid plača“ je samo jedan od simbola, samo još jedan vapaj u pokušaju da neko čuje bol. Još jedan pokušaj da se zadovolji pravda, da oni koji su tog jutra učinili najteže zločine budu u zatvoru, a ne na najvišim političkim pozicijama u tzv. Kosovo.

Ta cirada je simbol borbe, ali i odnosa države prema njoj. Svi ti vapaji završavaju kao i ta cirada posle jačih vetrova i kiša. Porodice se i dalje bore, jer hoće pravdu. Njima nije teško da posle svakog nevremena sve vrate na svoje. Da zašivaju pocepanu ciradu i podižu je kako bi svi videli lica njihovih volenjih.

Ova država možda ne može da im obeća pravdu, možda ne može da presudi zločincima, ali mora da insistira na tome. Da bi u tome uspela, prvo mora da sasluša ove ljude. Mora da im pomogne, mora da se bavi njima. Umesto toga, država je ljudima poput Dragice okrenula leđa i dala ciradu ispred Skupštine. Dragica ni danas nema pravo na muževljevu penziju. Neko je lepo prokomentarisao na društvenim mrežama – ovo je sramota za državu, a poniženje za sve nas.

Ukoliko je Kosovo srce Srbije, zašto onda na ljude iz tog srca gledamo kao na tromb koji preti da nas ugrozi? Zašto ih nazivamo najpogrdnijim imenima, zašto im ne obezbeđujemo pravu pomoć, zašto se njihovom bedom koristimo da bismo za sebe pribavili još prljavog novca? Kada ćemo prestati da im govorimo kako niko ne sme da ih bije i početi da ih zaista štitimo, da nas zaista štitimo, jer nema tu podele na mi i vi, to je naš narod, to su državljani ove zemlje?

Da Vas podsetimo:  Prošle godine ubijeno 28 žena, bez majke ostalo četrdesetoro dece

Petar Paunović

Izvor: Noizz.rs

1 KOMENTAR

  1. Ovo je epilog,a sad malo o uzrocima.Skoro negde u jednom komentaru,mi je zamereno,što se ne pridržavam pravopisa.Eto u izjavi ove mučenice,dok je govorila,nije niko pomislio da pita,da li se ona izražava kao neki akademac,već je bila bit,čuti tu stravičnu ispovest.E sad za one prikrivene komuniste,što im smeta pravopis,a u stvari suština komentara,da obrate pažnju na istinu,o pravopisu drugi put.A istina je da beže od odgovornosti za sva zla počinjena nama srbima od bande crvene.a šta je uzrok ovom jadu,ove mučenice sa kosova,ne jedine,da za to zlo postoji razlog i uzrok.To je,da su komunisti uzrok svog zla,oko kosova i dalje.Da podsetim,onog što mu smeta pravopis,a u stvari tekst komentara,šta su nekada pevali njegovi kopmunisti,MI IMAMO TRI NAJ VEĆA SINA ENVER HODŽU,TITA I STALJINA.Kako reče jedan šiptar od šiptarskih iredentista iz 1981 godine,NAMA SU TITO I ĐILAS OBEĆALI KOSOVO,od toga ne odustajemo.Samo su malo tada požurili,ali im je to dato.Eto dokle seže pravopis.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime