Kani li da pobedi na predsedničkim izborima, opozicija kao zajedničkog kandidata mora predložiti Dragicu Nikolić, suprugu predsednika Srbije, Tomislava Nikolića.
Ona im je jedina šansa.
Svakog muškarca može da pobedi samo njegova žena. A, ona, nije obična, nego žena – gromada! Intelektualna gromada, ne fizička.
Zato, pri takvom izboru ne bi loše prošao ni ostatak Srbije, računajući narod, zatim – vladajuću koaliciju i, u krajnjem, i Srpsku naprednu stranku, kao većinskog vlasnika koalicije. I države.
Zašto i kako?
Lako! Ako može Hilari Klinton da krene stopama svog muža, zašto i Dragica ne bi krenula stopama svog bračnog druga? Šta je to što može da uradi američki predsednički par, a ne može srpski?
A, budimo i pragmatični!
Opozicija bi bila namirena – jer bi pobeda Dragice bila pobeda opozicionog kandidata; vlast bi bila namirena jer bi predsednička vlast ”ostala u kući”, među Nikolićima; narod bi bio namiren jer, recimo, ne bi morao da iseljava Nikoliće iz rezidencije na Dedinju i useljava u neku drugu vilu na Dedinju; ne bi morali da ih iseljavamo iz Predsedništva na Andrićevom vencu, već samo da im zamenimo kancelarije – Toma pređe u kancelariju Dragicinog Fonda, Dragica pređe u predsednički kabinet (ili im samo zamenimo pločice na vratima, pe niko nigde ne prelazi); nećemo morati da pravimo još jednu crkvu – zadužbinu, jer su je već napravili, izuzev ako budu želeli da ne ostanu zajedno i u životu posle smrti; Dragica neće morati da otvara fabriku nudli u Srbiji, jer je Toma već otvorio; sa njom smo načisto da nije kupila fakultetsku diplomu, jer se i ne hvali da je ima; dok na red dođe preispitivanje srednjoškolskih diploma, ona će već proturiti jedan mandat; ne mogu je , kao Tomu, tabloidi optužiti da ima švalerku…
A, tek na međunarodnom planu!
Izborom Dragice za predsednika, Hrvatskoj bi bio zadat smrtni udarac, jer prvi put u novijoj istoriji Srbije, Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, ne bi bila za prsa ispred srpskog predsednika, što sada jesta slučaj; kakva će to četvorka biti – Dragica, Kolinda, Merkelova, Hilari – kao četiri stuba sveta; izborom Dragice za predsednika, Zoran Milanović bi abolirao Tomu i Vučića; Dragica bi u međunarodnu politiku ušla sa zavidnim poznavanjem i poznanstvima sa državnicima, od šejka do sebe, kao Tominog rimejka…
Šta Toma dobija, osim što će biti prva dama, odnosno prvi gospodin Srbije?
Može da nastavi da živi kao do sada, da se ne meša u posao predsednika Srbije; siguran je da će otići i na Olimpijske igre u Tokiju, kao pratnja predsednice Srbije; može da se posveti naučnom radu, računajući i doktorat; prestala bi medijska hajka na njega ”da na ženinu garderobu daje više para nego što njih dvoje zarađuju”, jer, ako Dragica bude predsednik, onda ona nikako ne može imati ženu koja previše troši na garderobu (to je, trenutno, moguće samo u ministarskom resoru Vlade Srbije); može da se posveti i humanitarnom radu, ali će morati da na benkicama, portiklama i bade mantilima izveze inicijale TN, umesto DN; može da se posveti ozbiljnijoj proizvodnji rakije; kao suprug predsednice Srbije nastavio bi da putuje svetom; na velikim međunarodnim forumima, Dragica bi morala da sedi na dosadnim sastancima državničkog formata, a Toma će da se ”švrćka”, što bi rekao komesar Vulin, sa državničkim ženama i da sa njima razmenjuje recepte za mafine i rakiju…
I konačno, posle pet godina, Toma može ponovo da se kandiduje za predsednika Srbije!
Za Kabinet predsednika Srbije, korist bi mogla da bude krucijalna: Dragica će, sa urođenim ženskim smislom i nagonom za promenom rasporeda nameštaja i sitnog pokućstva, uvesti red na predsedničkom astalu, tako što će stvari na njemu okrenuti ka sebi (prvenstveno sat, da ne bi morala da ustaje iz predsedničke fotelje i obilazi oko stola da vidi koliko je sati – a sat je, od kada je Tome u Predsedništvu, okrenut ka kamerama, kao i knjige, fotografije najmilijih…); Dragica da ne menja položaj kompjutera, jer je Toma, ispravno, okrenuo ekran prema sebi.
U čemu je interes SNS?
Najpre: izašli bi u susret opoziciji i mogli bi, prvi put u savremenoj istoriji Srbije, svetskoj javnosti da kažu: eto, dali smo sve od sebe, a toliko smo demokratični da opoziciji dajemo i svog kandidata za predsednika Srbije, alal im pobeda!
Mogli bi još da kažu: neka Dragica bude naša Hilari, pošto ”trampavog Šešelja” već imamo za vratom; kao Šešeljeva kuma – najbolje će znati kako sa njim, jer se u Srbiji, po tradiciji, kumovske veze rešavaju po skraćenom postupku (skraćivanjem za glavu?);
A za Dragicino selo, šta bi bio benefit – kada bi im ponudili ”Dragicu za predsednika!”
Reći će: ”Pa, dali smo je za predsednika, neće valjda, opet, za nekog predsednika, da se preuda?
Šta dobija, još, Srbija?
Videće predsednicu u maskirnoj uniformi vrhovnog komandanta, a njenog supruga će gledati na modnim revijama i u društvu ostalih prvih dama na međunarodnim susretima državnika…
Još jednom, za Srbiju: najbitnije je da smo završili sve što je potrebno za jednu predsedničku taštu, uključujući i diplomatski pasoš; po prirodi stvari, Dragica ne može imati taštu, izuzev ako, jednog dana, postane ministar lokalne samouprave.
I, još jednom, obrazlažući razlog da SNS podrži Dragicu Nikolić za predsednika, SNS može da kaže:
1) Opozicija u Srbiji je toliko nemoćna da smo joj dali svog kandidata.
2) Ako Dragica pobedi, reći će – ”hteli smo da učinimo Tomi i opoziciji”.
3) Ako Dragica izgubi, reći će – ”hteli smo da učinimo Tomi, a zajebali smo opoziciju tako što smo ponudili kandidata koji nije lepši od Borisa Tadića”.
A, šta ćemo mi, ako Dragica pobedi?
Radoje Andrić
iskra.co
