Drama poniženja

Tekst je napisan pre 10 godina, ovo je pravo vreme da se podsetimo na ove redove.

U današnjoj Politici objavljen je članak novinara Dragana Bujoševića (Drama dogovora), u kome je autor  pokušao da izloži jednu „objektivnu“ sliku onoga što se ove nedelje dešava na relaciji Beograd – Brisel, odnosno, Ivica Dačić – Ketrin Ešton. Naravno, svima je u Srbiji jasno da u odnosima Srbije i EU ne postoji nikakva „drama dogovora“, već drama poniženja u kojoj je Srbiji dodeljena uloga poniženog.  Što je najgore ili najstrašnije u svemu, izgleda da je srpska strana (premijer, predsednik države i srpska vlada) saglasna da na takvo ultimativno poniženje pristane, bez obzira koliko ono za srpsko društvo bilo duboko i razorno. Uz pomenuti Bujoševićev članak, Politika je objavila i tekst Briselskog sporazuma, koji je u ultimativnoj formi dostavljen srpskom „pregovaračkom“ timu.

Pažljivi posmatrači onoga što se dešava u „srpsko-evropskim odnosima“ sigurno su zapazili da je o istoj Drami poniženja bilo govora i pre dve nedelje. Naime, u emisiji Televizije B92  „Utisak nedelje“, koja je prikazana 10. marta 2013. godine, Zoran Panović, novinar lista Danas, odgovarajući na pitanje voditeljke Olje Bećković, šta to srpska „trojka“ (Vučić, Nikolić i Dačić) nosi u Brisel i s kakvim predlozima će tamo nastupiti, rekao je nešto što je veoma indikativno, a što je, izgleda, malo kome zapalo za oko/uho i što je, čini se, ostalo sasvim nezapaženo u srpskoj javnosti:

„Imamo jedan dokument do kojeg smo došli… to je da je pod pokroviteljstvom Fondacija ‘Konrad Adenauer’ koja je bliska vladajućoj CDU Angele Merkel, grupa albanskih i srpskih pravnika radila na jednom okvirnom dokumentu koji bi trebalo da bude deo mase tih pregovora… I mislim da je gospodin Hojzgen (savetnik A. Merkel, prim. aut) sa tim dokumentom upoznat… Čak su nam iz te Fondacije na neki način rekli da je gospodin Vučić imao uvid u taj dokument.“

Rekli bismo da bi se u svakoj ozbiljnoj zemlji, nakon jedne takve ili slične izjave, podigla ozbiljna prašina. Ali, u Srbiji novinari ili ne rade savesno svoj posao ili u medijima postoji takva cenzura, tako da se jasno zna o čemu se sme govoriti ili pisati. A pomenuta nemačka fondacija se izgleda nalazi na toj „zabranjenoj listi“ tema, koje se smeju načinjati. Iako ne znamo tačno kako izgleda papir – o kome je govorio Panović u „Utisku nedelje“ – koji je na temu Kosmeta „ponudila“ Fondacija „Konrad Adenauer“, najverovatnije je to onaj dokument koji se nedavno pojavio na stranicama nekih srpskih medija (Nacrt sporazuma o Kosovu i Metohiji). I ako taj prošlonedeljni Nacrt (Non-paper) uporedimo sa ovim najnovijim, objavljenim danas u listu Politika ispod članka Drama dogovora, videćemo da je svaka sledeća „ponuda“ (tačnije ultimatum) sve nepovoljnija za Srbiju i srpsko društvo. Na primer, u prošlonedeljnom „nacrtu“ pominjala se Rezolucija SB 1244 i govorilo se o „statusnoj neutralnosti“; toga u najnovijoj verziji „sporazuma“ sada nema.

Dobili smo nešto što nismo dobili

U istoj emisiji TV B92, tog 11. marta 2013. godine gostovao je i ministar odbrane i potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić. Bilo je to samo dan pre nego što će srpska „vladajuća trojka“ otići u Brisel, a po pozivu (ili pre po naredbi) Ketrin Ešton, odnosno, Evropske unije. Na pitanje, šta je smisao takve neobične „posete“ (neobične jer je nelogično da predsednik, premijer i ministar odbrane jedne zemlje istovremeno napuštaju zemlju), Aleksandar Vučić je odgovorio:

„Mi smo njihovu poruku, njihove…(duža pauza, valjda je hteo da kaže ‘naredbe’, a onda je pokušavao da tu reč nekako zameni), non-paper ideje dobili i sutra idemo mi da kažemo svoj stav. Ja verujem i nadam se da će… uveren sam da će poruka državnog vođstva Srbije biti jedinstvena… što je veoma važno… A ako me pitate za tehničke detalje, pošto se ušlo duboko u problem Kosova i Metohije  i formiranja Zajednice srpskih opština; dakle u pitanju su nadležnosti zajednice srpskih opština… to je ključno pitanje o kojem će se sutra razgovarati… Tu ćemo se boriti da što je više moguće dobijemo za svoj narod.“

Ovih dana, pak, srpski premijer Ivica Dačić je tvrdio da nikakav dokument nisu dobili iz Brisela, jer, navodno, to nije stil rada Ketrin Ešton, koja je (po Dačiću) bila samo inicijator i domaćin susreta Prištine i Beograda. Dakle, Dačić je hteo da nas ubedi da Ketrin ne nastupa kao sudija, već kao nekakav „pomiritelj“ ili eksponent „evropske dobre volje“, koja se „neutralno“ trudi da same sukobljene strane, u neuslovljenom međusobnom dijalogu, dođu do „kompromisa“.

Jasno vidimo da Ivica Dačić tu nije govorio istinu, jer je ministar odbrane i šef svih srpskih „tajnih službi“ Aleksandar Vučić nedvosmisleno potvrdio (u pomenutoj emisiji B92), da je srpska vladajuća trojka pre odlaska u Brisel dobila „non-paper“. Vučić je, očigledno, ne znajući koju reč da upotrebi, na kraju priznao da su srpski „pregovarači“ iz Brisela dobili NACRT sporazuma o Kosovu. Naime, Engleska reč ‘non-paper’ ima isto značenje kao i srpski ‘nacrt’, što dodatno govori u prilog gornjoj pretpostavci da je najnoviji ‘non-paper’ (non-pejper), to jeste, ‘nacrt’, još pre dve nedelje bio ‘nacrtan’ u Briselskim umnim katakombama.

Nema igre bez servera

Za razliku od one Platforme o Kosovu i Metohiji, koju je u januaru Skupštini predao predsednik Tomislav Nikolić – a koja se u javnosti pojavila najpre na engleskom jeziku, a na sajtu agenta CIA Danijela Servera – najnoviji ‘non-paper’ (nacrt), pojavio se krajem prošle nedelje prvo na srpskom jeziku i, uslovno, u srpskom mediju (novine Blic).

I po pitanju Platforme (baš kao i sada povodom najnovijeg Nacrta o sporazumu), podsetimo se, Tomislav Nikolić i srpske vlasti tvrdili su da pomenuti ‘non-paper’ (Platforma o KiM) – koja je najpre objavljena na sajtu pomenutog agenta CIA – nije autentična. Ipak, na kraju se pokazalo da su ta dva dokumenta, maltene, identična (na sledećim linkovima nalazi se Nikolićeva Platforma na srpskom i engleskom jeziku, odakle se sam čitalac može uveriti da su srpski najviši državnici tom prilikom lagali javno mnjenje u Srbiji).

Sam Danijel Server ovoga puta pokušao je da ispravi onu „grešku“ koju je napravio objavljivanjem engleske verzije Nikolićeve Platforme, pre nego što je ta ista Platforma objavljena na srpskom. Tada je negde, izgleda, došlo do smetnje na vezama (loše sinhronizacije) na relaciji CIA – Predsedništvo Srbije. Sada Danijel Server tvrdi kako je Nacrt sporazuma o KiM dobio u prevodu sa srpskog na engleski, pa tako, eto, nije baš siguran da li je sve prevedeno kako valja.

Odmah u startu, Server „primećuje“ da u pomenutom tekstu Nacrta nigde nije pomenuto „članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama“, što je po njemu veliki „nedostatak“ takvog „sporazuma“. Naravno, sve to Server govori sračunato, plašeći srpsku stranu i pokušavajući da stvori iluziju kako je takav realno antisrpski dokument, u stvari, napravljen u „srpsku korist“. Pa, eto, poručuje on Srbima između redova, „ne morate da pristanete da Kosovo odmah postane članica UN“.

Privid statusne neutralnosti

Nakon prvobitne „topline“ američki agent Danijel Server (ekspert za mnoga pitanja širom sveta, a između ostalog i za Balkan) posegao je za „hladnim tušem“, kojim poliva srpske zbunjene političare: da li je ovaj nacrt stvarno nešto što bi šiptarska strana mogla da prihvati? On, kobajagi, ne zna kako će „Kosovari“ reagovati. Naravno, Serveru uopšte nije palo na pamet da postavi pitanje, da li će srpska strana biti spremna da takav „sporazum“ prihvati. Iz njegovog članka, koji je objavljen na sajtu Peacefare (u slobodnom prevodu ‘cena mira’), pod naslovom Delaying the inevitable (‘Odugovlačenje neizbežnog’), jasno proizilazi da Server uopšte ne sumnja da će Srbi takav dokument prihvatiti bez mnogo gunđanja. Baš onako kako su oberučke prihvatali i sve ono što su od njih ranije zahtevali Vašington i Brisel.

A u čemu to Server vidi „odugovlačenje“? Jednostavno, on smatra da je privid statusne neutralnosti EU u pristupu ka rešavanju problema Kosova dalje neodrživ. S jedne strane imamo pet zemalja EU koje bi mogle da blokiraju pristup Kosova u razne međunarodne organizacije (društvene, kulturne, sportske), a sa druge tu su i 22 zemlje Evropske unije koje mogu da blokiraju davanje Srbiji datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu EU. Postoje i druge zemlje (Rusija), koje mogu blokirati pristup Kosova međunarodnim organizacijama, uključujući tu i OEBS. A svi ti problemi mogu se jednostavno rešiti, tako što bi Srbija dopustila Kosovu da postane članica Organizacije ujedinjenih nacija! I izgleda da u tom grmu leži zec – jer će zapadna alijansa najverovatnije sada Srbiju usloviti/uceniti tako, da je prinudi da ona pristane da Kosovu bude dodeljena stolica u UN! I to ona ista stolica koju je Ivica Dačić –sada vidimo ne slučajno(!) – nedavno ponudio Šiptarima na Kosmetu.

Konačno, Server podvlači da se, navodno, građani na ulicama, kako Prištine tako i Beograda, slažu u jednom – a to je da Kosovo nije deo Srbiji i da nikada neće biti deo Srbije! Zar ove iste Serverove reči, već nekoliko puta ranije, nisu izgovarali predsednik Srbije Tomislav Nikolić („da nikada neće biti predsednik na Kosovu“) i premijer Ivica Dačić („lagali su nas da je Kosovo srpsko“)? Takva sramotna igra „žmurke“, u po bela dana i širom otvorenih očiju, još nije viđena čak ni među decom u zabavištima.

P. Petrović